SKANDAL SA VOJSKOM DODATNO OPTERECUJE DRZAVNU ZAJEDNICU

Skandal je izbio 15. septembra, kada je ministar finansija Srbije, Mladjan Dinkic, objavio kompromitujuce nalaze komisije zaduzene da ispita proceduru nabavke zastitne opreme – kao sto su slemovi i pancirni prsluci – za zajednicke oruzane snage.

Komisija je okrivila najvise zvanicnike da su za ovu opremu platili previsoku cenu, a posebno je optuzila predsednika drzavne zajednice, Svetozara Marovica, i ministra odbrane Srbije i Crne Gore, Prvoslava Davinica. Prvi je Crnogorac, a drugi Srbin. Njih dvojica su odbacili Dinkiceve tvrdnje. Predsednik Marovic ga je optuzio da “optuzbe potkrepljuje klevetama, bez verodostojnih argumenata” i da potkopava institucije zajednicke drzave.

Marovic, visoki zvanicnik vladajuce Demokratske partije socijalista, DPS, Crne Gore, izjavio je da sada krivi sebe za to sto je “odrzavao iluziju drzavne zajednice”.

Ministar odbrane je potom podneo ostavku, i dalje tvrdeci da je nevin.

Afera je dospela u javnost nakon sto je ministarski savet Srbije i Crne Gore, kojim predsedava Marovic, dao zeleno svetlo za nabavku nove opreme vredne vise od 170 miliona evra – sto je izazvalo ostre kritike srpske budzetske komisije.

Mile Dragic – vlasnik kompanije istog imena, sa kojom je ugovorena proizvodnja opreme – nalazi se u pritvoru od 19. septembra, kako saopstava njegov advokat, Radivoje Paunovic, zbog optuzbi za davanje mita.

Odeljenje za borbu protiv organizovanog kriminala pri vladi i vojna bezbednosna agencija takodje su podneli optuznice u vezi sa ovim slucajem protiv general majora Miluna Kokanovica, pukovnika Jovice Vuckovica i kapetana Igora Mijailovica. Kokanovic i Mijailovic su optuzeni za zloupotrebu polozaja, a Vuckovic za primanje mita. Ova afera nije uzdrmala samo javnost u Srbiji vec je izazvala i ozbiljan politicki razdor izmedju Beograda i Podgorice.

Odnosi izmedju dve drzave clanice bili su napeti i pre izbijanja afere. Posto republike imaju zasebne carinske sisteme i razlicite valute, vojska je jedna od malobrojnih vaznih zajednickih institucija. Ona je, takodje, zajednicki finansirana, mada mala Crna Gora daje samo sicusan deo budzeta. Srbija obezbezuje oko 95 procenata budzeta za sve institucije drzavne zajednice, ukljucujuci i oruzane snage.

Dve republike od ranije imaju veoma razlicite poglede na buducnost drzavne zajednice. Crnogorska koaliciona vlada zahteva punu nezavisnost i namerava da sledece godine organizuje referendum o ovom pitanju, dok srpska vlada na celu sa Vojislavom Kostunicom zeli da sacuva zajednicku drzavu. Medjutim, i unutar vladajuce koalicije u Srbiji postoje elementi, kao sto je reformisticka stranka G17 Plus, ciji je clan i Dinkic, koji zele ukidanje drzavne zajednice.

Srpska strana tvrdi da iza skandala ne stoji nista osim korupcije. “Ovde je u pitanju obicna kradja, a ne politika”, izjavio je Dinkic 15. septembra. “Neko ce za to morati da odgovara.” Ali time nije uspeo da ubedi crnogorske zvanicnike koji su izjavljivali da ce se mozda povuci iz zajednickih institucija i zahtevati da nepristrasni medjunarodni arbitri rese ovaj problem.

Demokratska partija socijalista, DPS, crnogorskog premijera Mila Djukanovica, dala je punu podrsku predsedniku Marovicu.

“Necemo tolerisati bizarne pokusaje pojedinaca iz srpske vlade da diskredituju crnogorske predstavnike u institucijama drzavne zajednice”, izjavio je Miodrag Vukovic iz DPS.

DPS je upozorila da ce u slucaju da se Kostunicina vlada ne distancira od napada na Marovica, crnogorski predstavnici, sa izuzetkom poslanika u Skupstini Srbije i Crne Gore, napustiti Beograd. Predrag Sekulic, portparol DPS, izjavio je da Dinkic na ovaj nacin pokusava da skrene paznju javnosti u Srbiji sa skandala u koje je umesana njegova stranka G17, kao i sa teske ekonomske situacije u Srbiji.

On je izjavio da Dinkic “zeli da krivicu za sve probleme prebaci na Crnu Goru i da fabrikovanjem laznih skandala realizuje svoju politicku platformu stvaranja nezavisne Srbije” i dodao: “Mi pokusavamo da implementiramo nas program nezavisne Crne Gore na fer nacin, putem referenduma o nezavisnosti”.

Aleksandar Radic, srpski vojni ekspert, izjavio je da je Dinkic bio u pravu kada je tvrdio da sukob nema veze sa politikom vec sa bezbednoscu i opremom. On je ukazao na problem neodredjenosti propisa kojima se regulisu nabavke za vojsku.

Posto je vojska opremu narucila od kompanija sa sedistem u Srbiji, ova republika je imala pravo da ispita moguce zloupotrebe svojih fondova.

Nebojsa Medojevic, pripadnik Grupe za promene, uticajne nevladine organizacije iz Crne Gore, izjavio je da se mora ustanoviti politicka i krivicna odgovornost clanova ministarskog saveta Srbije i Crne Gore koji su povezani sa ovom aferom. Medjutim, jos vlada zabuna oko toga ko ili koje telo treba da pokrene ovu istragu i izvede odgovorne pred lice pravde. Skandal istrazuje odeljenje specijalnog tuzioca za organizovani kriminal u Srbiji, ali zvanicnici u Crnoj Gori smatraju da samo medjunarodni eksperti mogu resiti ovaj slucaj.

U medjuvremenu, afera ne jenjava. “Ovo nije uzrok losih odnosa izmedju Beograda i Podgorice, ali jeste dobra prilika da se prezentuju sukobljeni pogledi na buducnost drzavne zajednice, koja je vec bila nestabilna,” izjavio je Djordje Vukadinovic, politicki analiticar.

“Oni koji zele da destabilizuju drzavnu zajednicu uvek mogu pronaci dobar razlog da to cine.”

On predvidja da ce se afera konacno smiriti, buduci da Srbija ne zeli eskalaciju spora. Vukadinovic smatra da ce bivsi ministar odbrane snositi moralnu odgovornost za zloupotrebu polozaja, ali da protiv njega nece biti podignuta objavljena optuznica.

“Kostunicina administracija mora podrzati istragu u vezi sa ovim slucajem”, kaze on, “ali oni ce se svakako pobrinuti da istraga ne ode predaleko, jer zele da sacuvaju drzavnu zajednicu.”

Daniel Sunter je redovni saradnik Izvestaja o balkanskoj krizi.