Spoljasnji izgovori za unutrasnji rat

Kao da stabilnost u zemlji nije dovoljno ugrozena, makedonski politicari koriste sukob na Kosovu i ostala regionalna pitanja da bi vodili unutrasnji polticki rat. Rizici ukljucuju da poremete nelagodan novi, umereni dogovor izmedju makedonskih i albanskih nacionalistickih partija u vladajucoj koaliciji. A na celu napada je niko drugi nego predsednik Kiro Gligorov.

Kljucna poluga u pokretanju sukoba bio je cetvorocasovni sastanak Saveta bezbednosti Makedonije odrzan 15. februara. Savetom je predsedavao Gligorov a jos ga sacinjavaju i premijer Ljubco Georgijevski, ministri unutrasnjih poslova, spoljnih poslova i odbrane, i tri clana izabrana od strane predsednika. Savet je tako podeljen na dve frakcije, jedne oko predsednika a druge oko premijera, a odnosi izmedju njih se mogu u najboljem slucaju opisati kao otvoren rat.

Posle diskusije u Savetu bezbednosti nisu date izjave za javnost. Medjutim, pre sednice, receno je da ce ona baviti "Kosovom, neresenim problemom granice sa Federalnom republikom Jugoslavijom, problemima koji su nastali posle posete ministra spoljnih poslova Grcke (Teodorosa) Pangalosa, i svim sto je bilo predmet razgovora i pregovora sa Albanijom." U nedavnoj poseti Skoplju, Pangalos je izjavio da manjinske grupe u Makedoniji podrzavaju samo Staljinisti i homoseksualci. Tokom nedavne posete Georgijevskog Tirani, premijer Albanije Majko je rekao da ce ukoliko sukobi na Kosovu eskaliraju, Albanci u Makedoniji, Albaniji i u regionu zauzeti zajednicki stav, ukljucujuci i "kolektivnu samo-odbranu."

Makedonski predsednik je podgrejao situaciju jos vise. U intervjuu za Start, pomenuo je nedavni gaf oko priznavanja Tajvana od strane Vlade Makedonije i raskol sa Kinom koji je ona izazvala. Izjavio je da ako se tenzije povodom tog pitanja nastave, "onda bih mogao reci bez dvojbe da su bezbednost i nezavisnost Makedonije u pitanju." Istakao je, da bi mogao "da preduzme sve mere koje su mu na raspolaganju", da bi resio tu situaciju.

Posle toga je trvdio da su njegove izjave pogresno protumacene. Ipak, i ranije je ocenio da je priznavanje Tajvana od strane Vlade Makedonije, "mali drzavni puc" i pozvao javnost da utice na vladu "na jedan ili drugi nacin" kako bi ona promenila svoju odluku. Poruka za mnoge u Makedoniji je bila da Gligorov ozbiljno razmatra mogucnost da proglasi vanredno stanje - mada je to u nadleznosti Parlamenta, a u predsednikovim rukama je samo sazivanje Parlamenta.

Bitka izmedju nove vlade (koja je preuzela duznost krajem prosle godine) i odlazeceg predsednika (ciji mandat istice krajem ove godine) preokupira makedonsku politiku, i niko nije sasvim siguran u cemu je svrha svega i ko se nada da bude dobitinik. Pored alarmantnih komentara povodom sednice Saveta bezbednosti i ostalih propusta - kao sto je primecen propust Gligorova da cestita novom Predsedniku Parlamenta na njegovom izboru - usledila je napeta i aktivna prepiska izmedju predsenika i parlamenta. Njihove kancelarije nalaze se u istoj zgradi, ali su ‘pismeni’ odnosi procvetali, sve uz pisane zahteve za razjasnjenja i objasnjenja koja se ticu predsednikovog odbijanja da potpise prvi zakon novog Parlamenta, o amnestiji vise od 800 zatvorenika, kao i da potpise izjavu o uspostavljanju diplomatskih odnosa sa Tajvanom.

Gligorov je zahtevao da se odrzi vanredna sednica Parlamenta, a Predsednik Parlamenta je odgovorio pismom i zahtevo od predsednika da kaze sta bi se na sednici diskutovalo. Predsednik je ostro kritikovao ministra spoljnih poslova Aleksandra Dimitrova i direktora novoosnovane Agencije za rekonstrukciju i razvoj posle njihovog povratka iz Tajvana. Dimitrov je odgovorio crvrstom odbranom politika prema Tajvanu, ukljucivsi i napad na predsednika. U parlamentu je Gligorova Social-demokratska alijansa je trazila da se Predsedniku Parlamenta i ministru spoljnih poslova glasa o poverenju. U makedonskom kontekstu, kohabitacija izgleda vise kao svadja muza i zene, nego uzvisena koegzistencija, kao u Francuskoj, gde su predsednik i premijer iz razlicitih stranaka.

Medjutim, postoji mnogo jednostavnija politika iza sastanka Saveza bezbezbednosti i debate o Tajvanu. Situacija na Kosovu je zabrinjavajuca za Makedoniju. Ukoliko Peking odluci da stavi veto na produzetak mandata UNPREDEP-a kao njen odgovor na Tajvan, bezbednost u Makedoniji ce doci u pitanje. Ukoliko se to dogodi, Gligorov trvdi, krivica ce biti na strani Vlade. Medjutim, izvori iz Vlade tvrde da ce najverovatnije u Makedoniju doci najmanje 8,000 vojnika NATO-a - koliko skoro broji citava Vojska Makedonije - zbog Kosova.

Medjutim, jasan je utisak, posle toliko unutrasnjih svadja, da se spoljasnja pitanja koriste da bi se vodio zestok i otvoren rat kod kuce. Zabrinjavajuce je to sto bi, pogotovo povodom Kosova, podele mogle postati ogrome. Na prvoj konferenciji za stampu, ministar odbrane Nikola Kljusev iz Unutrasnje makedonske revolucionarne organizacije - Demokratske partije makedonskog nacionalnog jedinstva (VMRO-DPMNE), koja predvodi vladajucu koaliciju, izjavio je da je Oslobilacka vojska Kosova (OVK) teroristicka organizacija i da se resenje za kosovski problem moze naci samo u autonomiji u okviru Srbije. Posle posete Francuskoj, od 9. do 12. februara, Gligorov je rekao da "u ovom trenutku, okolnosti ne dozvoljavaju nezavisnost Kosova, a kamoli Velike Albanije". Tome je dodao i upozorenje, da bi ukoliko se ne postigne dogovor u Rambujeu, OVK, koju on smatra ilegalnom, "mogla biti iskoriscena u ostalim regionima gde zive etnicki Albanci, odnosno, da bi se mogla premestiti u Crnu Goru, Makedoniju i Grcku, sto bi dovelo do opste konfrontacije na Balkanu."

Partija demokratskog prosperiteta (PDP), partija Albanaca koja je sada u opoziciji, ostro je kritikovala ove izjave. PDP je naglasila da Albanci u Makedoniji podzravaju nezavisnost za Kosovo, a da je legitimnost OVK potvrdjena cinjenicom da njeni predstavnici predvode, a imaju i brojnu premoc, u delegaciji kosovskih Albanaca na pregovorima u Francuskoj. VMRO-DPMNE i Demokratska partija Albanaca - koji su dugo vremena smatrani nacionalnim ektremistima, i ranije bili zakleti neprijatelji, a sada su partneri u vladajucoj koaliciji - nisu se oglasile. Svese su da bi otvaranje tih pitanja moglo vrlo lako da poremeneti opustene medju-etnicke odnose u Makedoniji i podstakne radikalni nacionalizam koji je sada prekriven nedavnim savezom. Izgleda da Gligorov i njegove Social-demokrate upravo zele to da poremete.

Iso Rusi je novinar Fokus-a u Skoplju.