Srbi Se Opredeljuju Za Pobunu

Sudeci po nezavisnim nalazima ispitivaca javnog mnenja poslednjih meseci,

vise od trecine stanovnistva Srbije smatra da se samo silom moze osloboditi od rezima Slobodana Milosevica

Vise uglednih institucija je organizovalo istrazivenja javnog mnenja proslog septembra I decembra, a nalazi pokazuju da u poslednje tri godine raste broj gradjana koji su za brzu i radikalnu promenu vlasti.

Rezultati najnovijeg istrazivanja koje je sproveo uticajni Institut za strategijski marketing i istrazivanja medija ocekuju se pocetkom aprila. Preliminarni pokazatelji ukazuju da bi vlast mogla da ocekuje jos gore vesti.

Centra za ispitivanje alternativa i beogradski Institut drustvenih nauk zajednicki su ispitali oko 4,000 ljudi I utvrdili da 35 odsto ukupnog stanovnistva zagovara upotrebu sile da doslo do promene vlasti.

Dve trecine gradjana nezadovoljno je sadasnjom vlascu. Samo cetiri odsto gradjana smatra da rezim "dobro funkcionise".

Jedna trecina ispitanika rekla je da od svih drzavnih institucija najmanje veruje predsedniku Jugoslavije. Samo osam odsto ima neogranicneo poverenje u ovu intituciju.

Milosevic se moze utesiti cinjenicom da se ne veruje ni opoziciji.

Najcesci odgovor na pitanje kako razresiti krizu je pobuna (oko 20 odsto ispitanika), dok 16 odsto veruje da ce se sistem "urusiti sam od sebe", a svega 17 odsto ispitanika u Srbiji veruje da se rezim moze ukloniti na izborima.

Mnogi koji su spremni da upotrebe nasilje, takozvani "radikali" ili "jurisnici na vetrenjace" (rough riders) su studenti i djaci srednje skole, zaposleni u privatnom sektoru kao i nezaposlena lica.

Polovina ispitanika i dalje podrzava reformski unesto radikalni kurs. Oni, iako nezadovoljni, zaplaseni i zabrinuti, uz nepoverenje u politicke institucije, nisu spremni da rizikuje posao u firmi, ili sukobe u porodici.

Njih nazivaju "svercerima" (free - riders). "Sverceri" su naime oni koji nisu spremni da se izloze rizicima i ocekuju da neko drugi to obavi za njih. Oni ce se umesati samo u slucaju da broj ucesnika u politickoj akciji predje "kriticnu masu".

Sociolog, dr Stjepan Gredelj objasnjava: "Ako ucesce u demonstracijama znaci da se moze ostati bez posla, kada je vecina stanovnistva na ivici egzistencije, strah je razumljiv."

Sudeci po gotovo svakodnevnim protestima studentskog pokreta "Otpor", istrazivaci pretpostavljaju da ce najnovija istrazivanja zabeleziti porast pristalica radikalnih mera.

Uzrok tome je rezim, koji sve cesce pribegava sili da bi se ucvrstio na vlasti. Novinarima i opozicionim liderima otvoreno se preti likvidacijom, opozicija je "izdajnicka i marionetska", a nezavisni mediji su "placenici".

Politicki analiticar, dr Zoran Stojiljkovic tvrdi da je upotreba Zakona o informisanju jasan primer represivne politike rezima. "Drakonske kazne iz Zakona o informisanju trebalo bi da unesu strah i sprece oblikovanje demokratske javnosti", kaze Stojiljkovic.

Medjutim, po misljenju Stjepana Gredelja, takve mere imaju suprotan efekat. "Mahanje pendrecima i bajonetima samo indukuje sklonost ka istom takvom odgovoru…Oni koji nemaju sta da izgube postaju izuzetno opasni."

U javnosti se strepi od nekontrolisane konfrontacije rezima i opozicije sto bi Srbiju moglo odvesti u gradjanski rat. Medjutim predvidjanja strucnjaka su razlicita.

Stojiljkovic veruje da ce " vlast ici na blaze sukobe", sto znaci jos jace i beskrupuloznije koriscenje mehanizama drzavne represije, policije i pravosudja da bi se kompromitovali politicki oponenti. Ta etapa, po njegovom misljenju bice ujedno i najozbiljniji test provere spremnosti i izdrzljivosti opozicije da udje u ostriji klinc sa rezimom.

Stojiljkovic veruje da ce Milosevic uci u otvoreni obracun sa opozicijom ukoliko ove mere ne budu dale ocekivane rezultate.

Dr Vladimir Goati sa beogradskog Instituta drustvenih nauka nije toliko optimistican. Upozorava da nad opozicionim partijama visi Miloseviceva pretnja ukidanja. On procenjuje da vlast i opozicija u Srbiji postaju dva suprotstavljana bloka koja ce se "sudariti na sve druge nacine pre nego glasackim listicima".

Istoricar dr Dusan Batakovic takodje veruje da strahovanja ljudi od gradjanskog rata nisu plod njihove maste. Do sukoba ce doci ukoliko vlada bude porazena na izborima. "Vlast je progonjena, jedni su na spisku za Hag, a drugi su toliko ogrezli u korupciju i zloupotrebe da je nezamislivo kako bi u nekoj pravnoj drzavi ostali nedodirljivi. Otuda je logicno da ce pribeci oruzju".

Vesna Bjekic je novinar iz Beograda