Srbi tavore u Kosovskim zatvorima

Albanci drze zatocene srpske civile u logorima na teritoriji Kosova tvrde aktivisti Helsinskog odbora za ljudska prava iz Sandzaka.

Helsinski odbor ima na Kosovu oko 150 aktivista. Neki od njih su uz pomoc oficira Kosovskog zastitnog korpusa ulazili u logore u kojima Albanci drze zatocene Srbe.

Ova organizacija raspolaze podacima o 142 lica srpske nacionalnosti zatocena u pet logora koji se nalaze u Dobrim Vodama, Peci i Djakovici, Studenici i Drenovcu.

"U pocetku je tretman zatvorenika bio uzasan. Sada je to mnogo bolje, uslovi u logorima su sasvim podnosljivi jer ih pripremaju za zamenu za Albance u srpskim zatvorima", rekao je Sefko Alomerovic, predsednik Helsinskog odbora u Sandzaku.

Potoje podaci o tome da se zatvoreni Srbi i Albanci drze u zatvorima u severnoj Albaniji. "Bila su dva logora. Jedan u Kukesu i jedan u Tropoji. Dok sam ja bio tamo, video sam mnogo ljudi koji nisu bili Albanci. Nama nije bilo dozvoljeno da kontaktiramo s njima, ali to mogu da budu samo Srbi", izjavio je jedan albanski zatvorenik aktivisti Amnesty International-a.

Iako su pripadnici Helsinskog odbora obavestili KFOR o postojanju logora, do sada sa njihove strane nije nista preduzeto. Alomerovic optuzuje KFOR za tiho saucesnistvo. Svaki od logora, tvdi Alomerovic, bi neposredno po prijavi KFOR-u bio premesten.

Ovo otkrice Helsinskog odbora dolazi u vreme kada raste zabrinutost za sudbinu stotine Srba koje su oteli borci Oslobodilacke vojske Kosova.

U januaru je beogradsko Udruzenje rodjaka otetih Srba dalo Alomerovicu podatke o oko 500 kidnapovanih Srba, sa detaljima kidnapovanja, cak i sa imenima lica koja su izvrsila kidnapovanje. Isto Udruzenje saopstilo je Alomerovicu da raspolaze podacima za oko jos 700 otetih Srba, ali da se podaci za njih kompletiraju.

Istovremeno sa povecanom aktivnoscu OVK u pokrajini pre dve godine, pocinju i otmice kosovskih Srba.

Sudeci po podacima Fonda za humanitarno pravo iz Beograda, borci OVK su imali punktove u krajevima koji su bili pod njihovom kontrolom, gde su vrsili pregled autobusa u potrazi za pripadnicima srpske bezbednosti.

Albanske snage su takodje upotrebljavale kidnapovanje kao metod zastrasivanja i vrsile otmice srpskih seljaka, dok su njihovim susedima pretile da ce ih zadesiti slicna sudbina ukoliko se ne isele.

Fond za humanitarho pravo saopstava da su mnogi kidnapovani ljudi bili zatvoreni u logorima koje je organizovala OVK. Iz intervjua sa bivsim zatvorenicima saznaje se da su ih redovno tukli.

Nakon dolaska NATO snaga, kindapovanje se nastavlja da bi se zastrasili Srbi i napustili svoje domove. Do otmica dolazi sve vise i zbog eventualne zamene za Albance zatocene u srpskim zatvorima.

Procenjuje se da se broj Albanaca koji su zatvoreni u Srbiji krece izmedju 2000 do 3000. Medju njima ima bivsih boraca kao i civila koje su srpske snage povele prilikom povlacenja sa Kosova, pre godinu dana.

Prema zatvorenicima se lose postupa, mnogi od njih ne znaju ni kako im glasi optuznica ili nemaju advokate.

Po Zenevskoj konvenciji, svi ratni zarobljenici trebalo bi da se oslobode prestankom ratnih dejstava na Kosovu. Jugoslovenske vlasti tvrde da se ova konvencija ne moze primenjivati s obzirom da je rec o unutrasnjem, a ne medjunarodnom sukobu.

Zapad se ovome protivi, iako je prilikom potpisivanja sporazuma u Kumanovu sa Vojskom Jugoslavije, izostavljeno pitanje oslobadjanja zatvorenika.

Stoga su medunarodne organizacije prinudjene da rade pod nejasnim uslovima. Medjunarodni komitet Crvenog krsta, na primer, tvrdi da se, iako posecuje albanske zatvorenike u srpskim zatvorima, ne moze zalagati za njihovo oslobadjanje buduci da je Kosovo jos uvek deo Jugoslavije, a ne posebna drzava.

Premda je od zavrsetka sukoba doslo je do nekih razmena, vecina zatvorenika ne moze se nadati skoroj slobodi.

Stoga porodice zatocenih Srba i Albanca pokusavaju da organizuju razmenu privatno preko veze ili davanjem mita. Neki to pokusavaju I preko privatne detektivske agencije. (Pogledati BCR broj 118- clanak "Detektiv uliva nadu ratnim zarobljenicima sa Kosova)

Jos vise uzemirava podatak da pojedini advokati u Srbiji posreduju u otkupu svojih klijenata. U Podujevu, blizu granice sa Srbijom, postoji nezvanicna "pijaca" na kojoj se vrsi razmena zarobljenika.

Miroslav Filipovic je redovni dopisnik IWPR iz Kraljeva.