Srbija: DOS Otkazao Proslavu Oktobarskih Dogadjaja

Madona, ipak, nece pevati na koncertu u Beogradu 5. oktobra. Vladajuca koalicija u Srbiji, DOS, odustala je od popmezno planirane proslave godisnjice svrgavanja Slobodana Milosevica s vlasti.

Nije tesko naci razloge. Rejting DOS-a pada, a podele izmedju dve glavne frakcije, olicene u pristalicama srpskog premijera Zorana Djindjica i onih koji podrzavaju jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunicu, su sve dublje.

Nijedna politicka alternativa nije se pojavila, pa vlast, mada vise nije popularna, nije ni ugrozena. DOS se posle godinu dana vladanja nasao u corsokaku. Koalicija ne moze jos dugo ostati na okupu jer osamnaest pobednickih stranaka vise nema zajednickog neprijatelja, s obzirom na to da je Milosevic sada u Hagu.

Istovremeno, vladajuca koalicija se ne moze mirno raspasti i krenuti u nove izbore dok se ne sprovedu ustavne promene u Srbiji. One su, opet, nemoguce sve dok Srbija ne redefinise svoje odnose sa Crnom Gorom, drugom clanicom federacije, koja je podeljena po pitanju ostanka unutar jugoslovenske federacije.

Lideri DOS-a, uglavnom, ne priznaju da su zbog tih nevolja odustali od proslave, vec tvrde da nije vreme za slavlje nego za mukotrpan rad. Tako je potpredsednik Socijaldemokratije, Miroslav Hristodulo, u utorak izjavio za beogradski dnevni list "Blic" da ima vaznijih stvari na koje se treba usredsrediti "kao sto su poboljsanje kvaliteta zivota i standarda gradjana". S tim se slaze i Predrag Markovic, jedan od lidera uticajne ekspertske grupe G17 Plus. On, takodje za "Blic", kaze da "nema vremena za slavlje, vec da treba raditi".

Samo tri meseca ranije, nove vlasti su veoma ozbiljno razmisljale da 5. oktobar proslave u centru Beograda velikim koncertom svetske pop-zvezde Madone. Bilo je cak predvideno da milion dolara, koliko je trebalo da kosta taj spektakl, obezbedi Bogoljub Karic, broj jedan medu novim bogatasima iz Milosevicevog doba koji sada podrzava nove vlasti.

Proslava je izostala ne samo zbog unutrasnjih podela nego i zato sto bi mogla da se pretvori u podsecanje na predizborna obecanja DOS-a, koja su tek polovicno ostvarena. Od tri najvaznija obecanja glasacima - konacnog rusenja Milosevica, zapocinjanja ekonomskih reformi i reformi institucija - u potpunosti je ispunjeno samo prvo.

Ekonomske reforme su jos uvek mrtvo slovo na papiru. Neuspeh u sprovodjenju tog dela reformi najbolje ilustruje cinjenica da u zemlju jos nije stiglo gotovo tri cetvrtine od 1,4 milijarde americkih dolara, koliko je za SR Jugoslaviju odobreno krajem juna na donatorskoj konferenciji u Briselu. Razlog za odlaganje je to sto iz Srbije donatorima jos nije podneta projektna dokumentacija neophodna da bi se novac dobio.

Sto se tice politickih i institucionalnih reformi, one su u potpunosti izostale. Vlada Srbije jos uvek nije predlozila parlamentu nijedan sistemski zakon, pa Srbija i dalje koristi Miloseviceve zakone.

Zoran Djindjic, srpski premijer i predsednik Demokratske stranke, taj paket zakona zove "kocijama iz 18. veka", priznajuci da je bila greska sto se stanovnistvu obecavala brzina, koja se tim kocijama ne moze postici. "Trebalo bi uvesti 'nulto stanje' - suspendovati sve Miloseviceve zakone i krenuti ispocetka", izjavio je jedan od funkcionera te stranke, ali je priznao da "to danas ne moze biti zvanican stav stranke".

Nasuprot tome, predsednik Kostunica se zalagao da "se Ustav i zakoni moraju postovati, dok se ne promene". "Sve drugo, ma kako se pravdalo razlozima ove ili one svrsishodnosti, bio bi cin politicke samovolje, sto bi pre doprinelo povecanju nereda, nego reformi i stabilizaciji uredenja", rekao je Kostunica 15. septembra na skupu o strategiji reformi.

Djindic je pokusao da ujedini DOS na podrsci ekonomskim reformama, ali savezni predsednik Kostunica nije zeleo da podrzi veliku koncentraciju moci oko agilnog srpskog premijera.

Deset godina je Milosevic bio glavni kohezioni faktor ujedinjenja srpske opozicije. Posle Milosevicevog hapsenja i, kasnije, izrucenja Hagu, taj kohezioni faktor je slabio, ali se sve do aprila hranio strahom od Milosevicevih pristalica, od kojih su se neki zadrzali na rukovodecim mestima u policiji i vojsci.

Posle aprila, kada je Milosevic uhapsen, strah od njegovog povratka jenjava, i dolazi do prvih vecih nesporazuma u DOS. Posle sukoba unutar koalicije u aprilu istrazivaci javnog mnjenja u Srbiji beleze prvi pad popularnosti DOS-a, koji je od oktobra do tog trenutka okupljao vise od dve trecine birackog tela.

Sledeci pad popularnosti DOS belezi krajem juna, kada eskaliraju sukobi izmedju Djindjica i Kostunice posle izrucenja Milosevica Hagu. Popularnost DOS-a je jos uvek na silaznoj putanji u avgustu mesecu, kada je ubijen bivsi pripadnik srpske tajne policije nakon razgovora sa Kostunicom, sto je predsednika navelo da optuzi srpskog premijera za povezanost sa srpskim podzemljem.

Pad rejtinga DOS-a pokazao je, medjutim, da ta koalicija jos uvek nema ozbiljnu alternativu, buduci da se njeni razocarani biraci ne opredeljuju za druge stranke, vec povecavaju procenat apstinenata. Zato, iako podrska DOS-u opada, rezultati septembarskog istrazivanja koji je sproveo G17 Plus ukazuju da 40 odsto stanovnistva Srbije smatra da zivi slabije nego u Milosevicevo vreme, ali da DOS jos uvek ima natpolovicnu podrsku birackog tela.

Kljucni zadatak koji stoji pred vladajucom koalicijom je da okonca neizvesnost oko buduceg statusa Crne Gore u jugoslovenskoj federaciji. Tada ce DOS moci da se raspadne na najmanje dve grupacije - jednu koju bi predvodio DSS, stranka predsednika Kostunice i drugu kojoj bi na celu bila Djindjiceva DS. Djindjic kontrolise vecinu medija, finansije i policiju sto mu daje dodatnu prednost nad predsednikom.

Drugi moguci razvoj dogadjaja bi bila pojava nove grupe politickih stranaka na levici, koju bi predvodili potpredsednik srpske vlade Nebojsa Covic i savezni ministar inostranih poslova Goran Svilanovic. Treca snaga bi mogla da postane G-17 Plus, koja okuplja grupu veoma popularnih reformski orijentisanih eksperata. Time bi se demokratija u Srbiji stabilizovala i pospesili bi se reformski procesi.

Istrazivac javnog mnjenja, Srdjan Bogosavljevic, veruje da vlada mora iskoristi preostali deo svog mandata da ubrza reforme i izbegne medjusobne sukobe u vladajucoj koaliciji.

"Dok god postoji preovladjujuce misljenje da se zemlja krece u dobrom pravcu, vlasti ce biti u povoljnoj poziciji," kaze Bogosavljevic. "Steta bi bilo ako bi to protracili zbog medjusobnih razmirica umesto da se poloze temelje za bolje sutra."

Zeljko Cvijanovic je novinar beogradskog nedeljnika "Blic News".