Srbija: Gnev zbog presude Haradinaju

Pišu: Amra Zejneli, Branka Mihajlović i Miloš Teodorović iz Prištine i Beograda (TU br. 767, 3. decembar 2012.)

Kosovo je proslavilo oslobađanje svog bivšeg premijera Ramuša Haradinaja (Ramush Haradinaj), dok je Srbija na to reagovala besom i razočarenjem.

Srbijanski političari kažu da odluka koju je Haški tribunal doneo 29. novembra – svega dve sedmice nakon što su optužbi za zločine počinjene nad Srbima oslobođeni i hrvatski generali Ante Gotovina i Mladen Markač – predstavlja ozbiljnu prepreku procesu pomirenja u regionu (O tome vidi tekst „Presuda Gotovini: Radost u Hrvatskoj, gnev u Srbiji“.)

„Ako je neko želeo da nas zavadi, pronašli su pravi način“, izjavio je predsednik Srbije, Tomislav Nikolić, neposredno nakon što su sudije saopštile presudu u slučaju protiv bivšeg komandanta Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), Ramuša Haradinaja, i dvojice njegovih saradnika, Idriza Baljaja (Idriz Balaj) i Lahija Brahimaja.

Rasim Ljajić, koji se nalazi na čelu državnog tela odgovornog za saradnju sa Haškim tribunalom, ovako je prokomentarisao posledice presude: „Nikad nismo bili dalji od pomirenja ili od suočavanja sa prošlošću.“

Pomenuta haška presuda usledila je nakon dugotrajnog obnovljenog postupka koji su žalbene sudije naložile nakon što su na suđenju koje je okončano 2008. Haradinaj i Baljaj bili oslobođeni. Brahimaj je na tom suđenju proglašen krivim za okrutno postupanje i mučenje.

Optužbe su se ticale ubijanja i mučenja srpskih, albanskih i romskih civila potkraj devedesetih godina, u vreme kada su na Kosovu trajali sukobi između srbijanskih snaga bezbednosti i OVK-a. (O tome vidi tekst „Ponovno suđenje Haradinaju okončano oslobađajućom presudom“.)

Svega nekoliko sati nakon što je presuda pročitana, Haradinaj je doleteo avionom u Prištinu, gde mu je priređen doček na najvišem nivou. Već na aerodromu su njegov dolazak pozdravili kosovski premijer Hašim Tači (Hashim Thaci), potpredsednik vlade Bedžet Pacoli (Behxhet Pacolli) i ministar pravosuđa Hajredin Kuči (Hajredin Kuci).

„Srećan sam što je [Haški tribunal] potvrdio da je naša borba za slobodu bila pravedna“, rekao je Haradinaj novinarima koji su se okupili na aerodromu, aludirajući na rat koji je OVK vodila sa srbijanskim snagama tokom 1998. i 1999., i koji je doveo do odvajanja, a naposletku i priznanja nezavisnog Kosova. „Ovo će nam pomoći da se suočimo sa budućim izazovima.“

U pisanoj izjavi koja je istoga dana dostavljena medijima, predsednica Kosova, Atifete Jahjaga, izrazila je stav da je oslobađanje trojice okrivljenih „još jedan dokaz da je naš rat bio pravedan i da naši [vojni] lideri nisu krivi za zločine za koje su bili optuženi“. I premijer Tači je objavio slično saopštenje.

Ali, ovakva osećanja ne dele svi na Kosovu.

„Ovo je strašan udarac za naše porodice“, izjavila je Nataša Šćepanović – koja je po nacionalnosti Srpkinja, i koja je izgubila roditelje nakon što je OVK potkraj devedesetih zauzela grad Istok.

Posmrtni ostaci njenog oca identifikovani su 2003. godine, dok je sudbina njene majke još uvek neizvesna. Šćepanovićeva je sada predsednica udruženja rođaka kidnapovanih i nestalih lica sa Kosova.

„Osećamo se očajno i poniženo. Ova odluka ne znači samo to da su [srpske] žrtve bezvredne, nego i to da one nikada nisu ni postojale. Naše su rane ponovo otvorene“, kazala je ona.

Širom regiona, uspostavljena je neka vrsta konsenzusa o tome kako će poslednja presuda najverovatnije uticati na napredak u pravcu pomirenja i pravde.

Srbijanski državni tužilac za ratne zločine, Vladimir Vukčević, izjavio je da postoje „oni koji su krivi za smrti svih tih ljudi na Kosovu, i koji se moraju suočiti sa time“. Dodao je i da se to ne može postići ukoliko ne bude saradnje u regionu.

„Bez [te] saradnje, nikada neće doći do pomirenja, niti do pravde za žrtve“, kazao je on.

Ostali kažu da nacionalna rukovodstva balkanskih država moraju sama da rade na pomirenju.

Tako Viktor Ivančić, novinar iz Hrvatske, smatra da nedavne haške presude samo potcrtavaju ionako postojeće propuste u naporima za promovisanje pomirenja.

„Haške presude same po sebi nisu uzrok problema; one se koriste kao alibi od strane političkih elita svih zemalja regiona za dalje slabljenje procesa pomirenja, pošto te elite, pre svega, nikada nisu iskreno radile na pomirenju“, kazao je on.

Sa time se slaže i Beljuj Bećaj (Behljaj Becaj), profesor iz Prištine, koji je izjavio: „Lideri iz zemalja regiona nisu učinili gotovo ništa kako bi stvorili osnovu za pomirenje običnih građana, i za to da se ono što se dogodilo prepusti prošlosti. Ove poslednje presude Haškog tribunala samo pokazuju da je to problem koji neće biti lako prevaziđen.“

Direktorka beogradskog Centra za kulturnu dekontaminaciju, Borka Pavićević, izjavila je kako veruje da će haške presude Haradinaju, Gotovini i njihovim saradnicima – kratkoročno gledano – imati negativan uticaj, ali da će mnogo zavisiti od toga kako će se srbijanske vlasti ponašati u danima i mesecima koji dolaze.

„Da li će oni [lideri Srbije] biti otvoreniji prema zemljama regiona, ili neće? Hoće li išta učiniti da pomognu onima koji su sve izgubili u ratovima tokom devedesetih? Hoće li pomoći onima koji su se vratili u svoje predratne domove, i olakšati im život?“, upitala je ona. „Ili će samo sedeti usred Beograda i urlati zbog nepravdi koje se čine Srbiji?“

Amra Zejneli izveštava za RSE i IWPR iz Prištine. Branka Mihajlović i Miloš Teodorović izveštavaju za RSE i IWPR iz Beograda.