Srbija: Mafija broji poslednje dane?

Od proglasavanja vanrednog stanja u Srbiji posle proslonedeljnog atentata na premijera Zorana Djindjica uhapseno je preko 750 ljudi. Medju pritvorenima u operaciji koja bi mogla oznaciti kraj organizovanog kriminala u Srbiji nalaze se i bivsi sef Miloseviceve Sluzbe drzavne bezbednosti, Jovica Stanisic, i osnivac zloglasne jedinice specijalnih policijskih snaga po imenu Crvene beretke, Franko Simatovic Frenki.

Zoran Vukojevic Vuk i Dragan Ninkovic Prevara , kljucni pripadnici zemunskog klana koji je policija osumnjicila za umesanost u atentat, uhapseni su 17. marta, zajedno sa popularnom folk pevacicom Cecom, udovicom ubijenog vodje kriminalne grupe Zeljka Raznatovica Arkana, za koga se veruje da je imao bliske veze sa ovim kriminlanim klanom.

Hapsenja su vrsena sirom republike, a osumnjiceni za pripadnost mafiji privodjeni su u Uzicu, Pozarevcu, Zajecaru, Jagodini, kao i u Novom Sadu, sve u pokusaju vlasti da se razbije kriminalna mreza koja je pokrivala citavu zemlju.

"Koristimo ovu jedinstvenu priliku da ocistimo Srbiju, ne samo od zemunskog klana, vec i od nekih manjih, ali veoma opasnih kriminalnih grupa", navodi nas izvor. "Ovo je najvaznija akcija u istoriji srpske policije."

Do sada je u policijskoj akciji koja je popunila zatvore sirom zemlje uhapseno preko 750 osumnjicenih.

U medjuvermenu, Vlada Srbije je po prvi put otkrila pune razmere aktivnosti zemunskog klana unutar zemlje, potvrdjujuci da su njegovi pripadnici bili umesani u sverc droge, ubistva i kidnapovanja.

"Ovo vanredno stanje upereno je protiv kriminalaca, a ne protiv obicnih gradjana", izjavio je na konferenciji za stampu od 16.marta potpredsednik Djindjiceve Demokratske stranke, Zoran Zivkovic, za koga se veruje da ce biti sledeci premijer. "Licno bih zeleo da period vanrednog stanja bude sto kraci (napomenuo je da bi vanredno stanje moglo potrajati do kraja aprila), ali sve zavisi od toga koliko ce vremena biti potrebno da se borba protiv organizovanog kriminala privede kraju."

Mnogi komentatori veruju da je posle obaranja Milosevica precutno uspostavljeno primirje izmedju vlasti i organizovanog kriminala, jer je deo kriminalanih grupa i snaga bezbednosti stao na stranu opozicije.

Prepustene sebi, dve mocne bande - surcinska i zemunska, nazvane po predgradjima Beograda - usle su u medjusobni sukob. Iz ovog sukoba zemunski klan je izasao kao pobednik.

Od nedavno Djindjic je poceo javno da govori o moci i uticaju organizovanog kriminala u Srbiji, priznajuci da organizatori sverca droge imaju dovoljno novca da priuste sebi bolju opremu za prisluskivanje od one koju ima policija.

Polovinom prosle godine, vlada je pocela da preduzima konkretne korake u borbi protiv mafije. Imenovan je specijalni tuzilac i smenjeno je vise visokih funkcionera tajne sluzbe osumnjicenih za odrzavanje bliskih veza sa zemunskom bandom.

Na severu Srbije otkrivena je i unistena je jedna od najvecih fabrika sintetickih droga u Evropi, za koju se pretpostavlja da je bila vazan izvor prihoda za srpsku mafiju.

Ali, pre nego sto je stigao trenutak konacnog obracuna, mafija je donela odluku da udari prva. Dana 12.marta, nepoznati atentatori pucali su na Djindjica u dvoristu zgrade srpske vlade. Za to je odmah optuzen zemunski klan koji predvode Dusan Spasojevic Siptar i njegov saveznik i nekadasnji vodja Crvenih beretki Milorad Lukovic Legija.

Za obojicu su izdati nalozi za hapsenje. Dana 14. marta, vlada je nalozila rusenje trznog centra i stambenog kompleksa u Spasojevicevom vlasnistvu u Silerovoj ulici.

Veliki broj policajaca obezbedjivao je rovokopace i buldozere koji su radili na rusenju trznog centra koji se nalazi ispred Spasojeviceve luksuzne vile i bazena. Stotine prolaznika posmatrali su akciju sa odobravanjem.

Preko vikenda, vlasti u Beogradu su zatvorile prostorije nedeljnika Identitet - za koji se veruje da je finansiran od strane zemunskog klana - a koji je dva dana pre Djindjicevog ubistva objavio clanak u kojem se tvrdi da ce saucesnici Srba zatvorenih u Hagu pokusati da izvrse atentat na njega.

Iz rezultata ispitivanja javnog mnjenja koje su stampa i elektronski mediji organizovali u nekoliko poslednjih dana vidi se da javnost podrzava ovu akciju. Gotovo svi anketirani izjavili su da ocekuju da ce vlasti uhapsiti ubice i razbiti organizovani kriminal.

Djindjicev pogreb koji je obavljen u Beogradu 15.marta bio je prilika da javnost i medjunarodna zajednica izraze svoju podrsku policijskoj akciji.

Prisustvovalo je preko sedamdeset stranih zvanicnika, medju kojima su bili i predsedavajuci u Savetu ministara Evropske unije, Georgi Papandreu, predsednik Evropske komisije, Romano Prodi, predsedavajci Donjeg doma britanskog parlamenta, Robin Kuk, i bivsi Drzavni sekretar SAD, Lorens Iglberger. Pogrebna povorka, kako se procenjuje, brojala je nekoliko stotina hiljada ljudi.

Podrska je stizala u razlicitim oblicima, ukljucujuci i zahtev generalnog sekretara Saveta Erope Valtera Svimera da Srbija i Crna Gora odmah i bezuslovno bude primljena u ovu organizaciju.

Analiticari u Beogradu veruju da ovaj nezabelezeni stupanj medjunarodne i domace podrske daje vlastima jedinstvenu priliku da se jednom zauvek oslobode najotrovnije dela nasledja Miloseviceve ere.

Daniel Sunter je koordinator projekta IWPR-a u Srbiji.