SRBIJA POČELA ZAVRŠNO IZLAGANJE NA SUĐENJU ZA GENOCID PRED MSP-om
TU br. 451, 5. maj 2006.
SRBIJA POČELA ZAVRŠNO IZLAGANJE NA SUĐENJU ZA GENOCID PRED MSP-om
TU br. 451, 5. maj 2006.
Bosanske vlasti smatraju da je Srbija i Crna Gora, kao pravna naslednica države Jugoslavije, odgovorna za pokušaj delimičnog istrebljenja nesrpskog stanovništva tokom rata u Bosni od 1992. do 1995. Sudije MSP-a su ranije već potvrdile da su nadležne da razmotre ovaj slučaj.
Međutim, pravni tim Beograda i dalje ukazuje na ne tako davnu odluku MSP-a da se Srbiji ne dozvoli pokretanje parnice protiv država-članica NATO-a zbog vazdušnih napada kojima su 1999. okončani sukobi na Kosovu. Srpski pravnici tvrde kako pravni argumenti kojim je ta odluka obrazložena navode na zaključak da se Srbiji iz istog razloga pred ovim sudom ne može ni suditi.
Srpski predstavnici takođe su osporavali i različite navode kojima je Sarajevo nameravalo da ukaže na razgranate veze koje su za vreme rata u Bosni postojale između Beograda s jedne, i vlade i vojske bosanskih Srba, s druge strane.
Britanski advokat Jan Braunli (Ian Brownlie) okomio se na izveštaj kojim je Bosna pokušala da pokaže da su tadašnja Jugoslavija i srpski entiteti u Bosni i Hrvatskoj činili jedinstven monetarni i ekonomski sistem. Braunli je rekao da se ekonomska saradnja zapravo svodila na zajmove posredstvom kojih je Beograd pokrivao budžetske deficite pomenutih entiteta.
Takođe se osvrnuo i na činjenicu da je Beograd i dugo nakon Dejtonskog mirovnog sporazuma, potpisanog 1995., nastavio da isplaćuje plate oficirima vojske bosanskih Srba. Upravo to, kako je rekao, pokazuje da isplaćeni novac nije bio posebno namenjen kao nadoknada za učešće u bosanskom ratu.
Drugi srpski pravni zastupnik, Vladimir Cvetković, usredsredio se na obaranje bosanskih argumenata koji su se ticali odnosa Beograda i pripadnika paravojnih formacija koji su za vreme rata iz Srbije putovali u Bosnu da bi se tamo borili. Pozivajući se na brojne argumente koje je na suđenju za ratne zločine pred Haškim tribunalom koristio i pokojni jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević, Cvetković je porekao da su te jednice bile povezane sa srpskim službama bezbednosti.
Članovi srpskog tima takođe su istakli da Bosanci nisu uspeli da pokažu da je Beograd za vreme rata nameravao da uništi deo nesrpskog stanovništva u Bosni – što, kako su rekli, predstavlja preduslov za donošenje presude u prilog Sarajevu.
Međutim, pravni tim Beograda i dalje ukazuje na ne tako davnu odluku MSP-a da se Srbiji ne dozvoli pokretanje parnice protiv država-članica NATO-a zbog vazdušnih napada kojima su 1999. okončani sukobi na Kosovu. Srpski pravnici tvrde kako pravni argumenti kojim je ta odluka obrazložena navode na zaključak da se Srbiji iz istog razloga pred ovim sudom ne može ni suditi.
Srpski predstavnici takođe su osporavali i različite navode kojima je Sarajevo nameravalo da ukaže na razgranate veze koje su za vreme rata u Bosni postojale između Beograda s jedne, i vlade i vojske bosanskih Srba, s druge strane.
Britanski advokat Jan Braunli (Ian Brownlie) okomio se na izveštaj kojim je Bosna pokušala da pokaže da su tadašnja Jugoslavija i srpski entiteti u Bosni i Hrvatskoj činili jedinstven monetarni i ekonomski sistem. Braunli je rekao da se ekonomska saradnja zapravo svodila na zajmove posredstvom kojih je Beograd pokrivao budžetske deficite pomenutih entiteta.
Takođe se osvrnuo i na činjenicu da je Beograd i dugo nakon Dejtonskog mirovnog sporazuma, potpisanog 1995., nastavio da isplaćuje plate oficirima vojske bosanskih Srba. Upravo to, kako je rekao, pokazuje da isplaćeni novac nije bio posebno namenjen kao nadoknada za učešće u bosanskom ratu.
Drugi srpski pravni zastupnik, Vladimir Cvetković, usredsredio se na obaranje bosanskih argumenata koji su se ticali odnosa Beograda i pripadnika paravojnih formacija koji su za vreme rata iz Srbije putovali u Bosnu da bi se tamo borili. Pozivajući se na brojne argumente koje je na suđenju za ratne zločine pred Haškim tribunalom koristio i pokojni jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević, Cvetković je porekao da su te jednice bile povezane sa srpskim službama bezbednosti.
Članovi srpskog tima takođe su istakli da Bosanci nisu uspeli da pokažu da je Beograd za vreme rata nameravao da uništi deo nesrpskog stanovništva u Bosni – što, kako su rekli, predstavlja preduslov za donošenje presude u prilog Sarajevu.
