Srbija: Pretnja 'kosovizacijom' Vojvodine

Lideri vojvodjanskih Madjara obacuju optuzbe da planovi za uspostavljanje cvrscih veza izmedju devet lokalnih opstinskih uprava predstavljaju prve korake ka otcepljenju.

Lokalne srpske partije ocenile su inicijativu Saveza vojvodjanskih Madjara, SVM, pokusajem separatizma i podele pokrajine na madjarski i srpski deo.

"Mi zelimo ovde da zivimo i ne trzimo drugu drzavu", izjavio je u cetvrtak 27. februara Lajos Bala, gradonacelnik Kanjize, jedne od opstina koje se udruzuju.

Jozef Kasa, predsednik SVM i jedan od glavnih inicijatora ovog udruzivanja, izjavio je: "Nijednog trenutka nismo razmisljali o secesiji".

Pripremljeni protokol obuhvata nekoliko opstina u kojima vecinu cine etnicki Madjari, kao i neke u kojima su Srbi u vecini, kao sto je Novi Knezevac.

Bala je 27.februara uveravao srpske medije da su njihovi jedini motivi "prakticna pitanja i zajednicki interesi" opstina koje se udruzuju.

Takva umirujuca objasnjenja nisu ugasila strahovanja pokrajinskih partija u kojima dominiraju Srbi, od kojih su neke izrazile strepnju da bi u ovoj mirnoj poljoprivrednoj pokrajini moglo doci do sukoba poput onih na Kosovu.

Iz ovih partija optuzuju Madjare da ugrozavaju socijalni mir u etnicki heterogenoj Vojvodini, gde manjine cine vise od jedne trecine u populaciji od dva miliona stanovnika. Predsednik Skupstine Vojvodine Nenad Canak javno je upozorio da bi Vojvodina mogla da dozivi sudbinu Kosova ako se dopusti podela po etnickoj liniji.

Ukoliko bi se islo na etnicku podelu izmedju Srba i Albanaca, sto je opisao kao "vodecu ideju koja dolazi iz Vlade Srbije", onda je "potpuno logicno ocekivati da se i Vojvodina podeli na severnu (madjarsku) Vojvodinu i ostatak", izjavio je Canak.

Komentari koje je Canak izneo 20. februara na sednici Glavnog odbora njegove partije, Lige socijaldemokrata Vojvodine ( LSV ) ukazuju da on kao glavnog krivca za konflikt smatra vladu premijera Djindjica.

Kosovo i Vojvodina su u Titovoj Jugoslaviji po Ustavu iz 1974. godine imale potpuno identican, veoma veliki stepen autonomije. Posle pobune kosovskih Albanaca krajem osamdesetih godina proslog veka, bivsi predsednik Jugoslavije Slobodan Milosevic ukinuo je 1989. godine kosovsku autonomiju, a vojvodjansku je sveo na puku formalnost, bez ikakvog stvarnog sadrzaja.

Posle smene Milosevica, nove vojvodjanske vlasti - a narocito Canak - zalazu se za povratak autonomije i vece ucesce Vojvodine u u raspodeli javnih prihoda, cemu se zvanicni Beograd protivi, uglavnom iz ekonomskih razloga.

Uprkos Cankovim predvidjanjima, situacija u Vojvodini ne moze se porediti sa onom na Kosovu. Dok Albanci cine 95 procenata stanovnistva na Kosovu, Madjari cine samo 15 procenata stanovnistva Vojvodine.

Sve politicke stranke kosovskih Albanaca - bez izuzetka - zalazu se za nezavisnu drzavu, dok se nijedna od pet stranaka vojvodjanskih Madjara u svom politickom programu i prakticnom delovanju nikad nije zalagala za secesiju od Srbije i Vojvodine.

Na Kosovu danas prakticno ne postoji nikakva medjuetnicka komunikacija izmedju Albanaca i Srba. U Vojvodini je multikulturalnost veoma razvijena i nema nikakvih znakova medjunacionalnih konflikata.

Nove vlasti u Srbiji i politicke stranke vojvodjanskih Madjara imaju dobru saradnju kao koalicioni partneri koji su zajednickim snagama izveli demokratski prevrat prilikom obaranja diktatorkog rezima Slobodana Milosevica 5. oktobra 2000. godine.

Madjar Jozef Kasa i njegova stranka Savez vojvodjanskih Madjara kao clanica DOS-a odigrali su u tome veoma vaznu ulogu. On je kasnije za to nagradjen kao prvi potpredsednik Vlade Srbije u citavoj njenoj istoriji, a njegova stranka je dobila sest poslanickih mesta u republickom parlamentu.

Po misljenju analiticara, predsednik Skupstine Vojvodine Nenad Canak verovatno pokusava da skrene paznju na sopstvenu borbu za vecu autonomiju Vojvodine.

Dva dana posle izjave o podeli Vojvodine po kosovskom modelu, Canak je u intervjuu lokalnim novinama "Gradjanski list" izjavio da najveca opasnost po autonomiju Vojvodine dolazi od nagodbe Beograda sa predstavnicima madjarske nacionalne zajednice. U pitanju je - tvrdi on - stara teza da ako se namire politicke aspiracije Madjara u Vojvodini, onda vise nema razloga za postojanje njene autonomije.

"Kada bih iz Beograda pokusao da opstruiram autonomiju Vojvodine, radio bih to upravo na ovaj nacin", zakljucio je Canak u pomenutom intervjuu.

Dodao je da je ideja o ukidanju vojvodjanske autonomije oduvek postojala u Beogradu, a sada samo ponovo jaca, jer je na dnevnom redu politicko oblikovanje Srbije u okviru nove drzavne zajednice Srbije i Crne Gore.

Canak sada svim silama lobira da se u pokrajinskom parlamentu usvoji prednacrt osnovnog zakona Vojvodine.

Dokument je pod njegovim pokroviteljstvom napisao ekspertski tim na celu sa poznatim domacim strucnjakom za ustavno pravo, akademikom Aleksandrom Firom. U tom dokumentu, koji ovde popularno nazivaju novim vojvodjanskim ustavom, predvidjena su veoma siroka autonomna prava Vojvodine u zakonodavnoj, izvrsnoj i sudskoj vlasti.

Postoji i drugi predlog osnovnog zakona Vojvodine za koji se zalaze Demokratska stranka ciji je predsednik srpski premijer Zoran Djindjic. Po tom predlogu Vojvodina bi imala znatno manje ingerencije nego po dokumentu za koji lobira Canak.

Savez vojvodjanskih Madjara sa svojih 17 poslanika u pokrajinskom parlamentu koji ima ukupno 120 mesta mogao bi odigrati presudnu ulogu prilikom donosenja odluke o tome koji ce od dva ponudjena dokumenta biti usvojen. Kada se to ima u vidu lakse je shvatiti zasto je Canak dovodio u vezu Kosovo i Vojvodinu.

Cankov napad na protokol o saradnji devet vojvodjanskih opstina podstakao je i mnoge druge lokalne politicke stranke da ucine isto, a medju njima su bile i Demokratska stranka Srbije i Socijalisticka partija Srbije.

Canak je ubrzo nakon toga pokazao da uvidja da njegov argument moze delovati kontraproduktvino i da na taj nacin nenamerno pomaze partijama koje se zalazu za centralizaiju koja se znacajno razlikuje od njegovog programa.

Nakon sastanka sa Kasom Canak je pokusao da umanji znacaj svojih opaski o opasnosti "kosovizacije" Vojvodine.

Ipak, steta je mozda vec napravljena. Jedini verovatni rezultat ovih lokalnih politickih nadmetanja moglo bi biti jacanje etnickih tenzija u Vojvodini koja je do sada bila oaza etnicke tolerancije u bivsoj Jugoslaviji.

Jan Briza je urednik novosadskog dnevnog lista "Dnevnik".