SRBIJA: SPS DRŽI KLJUČEVE SARADNJE S MKSJ-om

ini se da će stranka koju je svojevremeno predvodio Slobodan Milošević, po prvi put nakon što joj je predsednik svrgnut 2000. godine, biti u prilici da sudeluje u vođenju Srbije – što bi moglo imati i dalekosežne posledice po zemlju i njenu saradnju s Haškim tribunalom za ratne zločine.



Socijalistička partija Srbije (SPS), koju je osnovao i deset godina vodio Milošević – koji je umro tokom procesa za ratne zločine vođenog u Hagu – mogla bi da formira vladu zajedno sa ekstremističkom Srpskom radikalnom strankom (SPS) i koalicijom umereno-nacionalističke Demokratske stranke Srbije (DSS) premijera Vojislava Koštunice i Novom Srbijom; ili bi pak mogla da se udruži sa blokom koji čine reformistička Demokratska stranka (DS) predsednika Borisa Tadića, i stranka G17+.



Analitičari ističu da će se, ukoliko socijalisti postignu dogovor sa radikalnim nacionalistima i koalicijom DSS-a i Nove Srbije, to nepovoljno odraziti na saradnju s Tribunalom; a ukoliko se, pak, opredele za koaliciju DS-a i G17+ – manje je verovatno da će ta saradnja biti ometana.



Na prošlosedmičnim je izborima DS osvojila 102 od ukupno 250 mesta u parlamentu. SRS i DSS osvojile su drugo i treće mesto – sa 78, odnosno 30 mandata – dok su socijalisti osigurali 20.



Premda SRS i koalicija DSS-a i Nove Srbije nisu potpisale formalni sporazum o podeli vlasti, saglasile su se oko osnovnih principa nove vlade. Glavni prioritet njihove politike – koja podrazumeva i borbu protiv kriminala i korupcije, te ekonomski razvoj Srbije – bilo bi nastojanje da se povrati kontrola nad Kosovom, koje je u februaru proglasilo nezavisnost.



U veoma napetoj sedmici za srpsku politiku, SRS i DSS su pripremile okvir za saradnju sa socijalistima, koje će sada imati presudnu ulogu pri odlučivanju o tome koji će od dva glavna bloka obezbediti parlamentarnu većinu.



Lider socijalista, Ivica Dačić, rekao je da su razgovori o koaliciji sa Koštuničinim savezom „konstruktivni“ i da pregovori „idu u dobrom pravcu“.



„Imamo veoma slične stavove sa DSS-om i Novom Srbijom u pogledu nacionalnih i državnih pitanja“, kazao je Dačić.



Međutim, dodao je i da, pre no što formalni sporazum bude postignut, DSS i Nova Srbija svojim principima moraju pridodati i „socijalnu pravdu“, koja bi se ostvarila uvođenjem novih zakona u oblasti rada i penzija, kao i politikom unapređenja zdravstva i obrazovanja.



Na drugoj strani, i Tadićeve demokrate računaju na socijaliste, nadajući se da će vladu formirati zajedno sa njima i strankama nacionalnih manjina. Predsednik je rekao kako je njegova dužnost da se odupre nastojanjima Koštunice i SRS-a da formiraju vladu, jer bi to ugrozilo napore koje Srbija čini da bi se priključila Evropskoj Uniji.



Tadić tvrdi i da je tim povodom stupio u nezvanične kontakte sa socijalistima, ali je Dačić to demantovao, rekavši da stranka ne može istovremeno pregovarati sa dva potencijalna koaliciona partnera.



Socijalisti su, međutim, nagovestili da će – ukoliko dogovori sa Koštunicom i radikalima propadnu – biti otvoreni i za razgovore sa DS-om i G17+.



Sporazum sa Tadićevim reformistima bi mnogim socijalistima mogao biti privlačan, jer bi to shvatili kao priliku da se distanciraju od katastrofalne Miloševićeve nacionalističke politike, te svoju stranku jasno usmere ka evropskim integracijama. Jače veze sa Evropom bile su osnovno geslo Tadićeve predizborne kampanje.



Radikali, sa druge strane, odbijaju sporazum sa EU. Zamenik lidera SRS-a, Tomislav Nikolić, izjavio je da će oni sa Unijom sarađivati samo pod jednim uslovom – da ona prizna da je Kosovo sastavni deo Srbije.



Saradnja sa Tadićevim reformistima bi socijalistima pomogla i da privuku nove glasače, čime bi smanjili svoju zavisnost od tvrdokornih pristalica iz doba Miloševića.



I dok neki iz koalicije DS-a i G17+ tvrde da su se socijalisti uspešno izborili sa prošlošću kada su prekinuli svoje veze sa partijom Jugoslovenska levica (JUL), koju je predvodila Miloševićeva supruga, ostali ističu da se SPS nije istinski reformisao, te da ima iste ljude i iste ideje koje je imao i u vreme kada ga je predvodio bivši predsednik.



Socijalisti su u prošlosti imali problematične odnose s Tribunalom, i to ne samo zbog toga što su protiv nekolicine visokih funkcionera SPS-a podignute optužnice. Saradnja te stranke s Tribunalom je počela tek nakon Miloševićevog pada, pre osam godina.



Među pripadnicima te stranke koji su optuženi pred Tribunalom su i bivši jugoslovenski premijer Nikola Šainović; bivši predsednik Srbije Milan Milutinović; bivši šef srbijanske službe državne bezbednosti i Miloševićev saveznik Jovica Stanišić; kao i svojevremeni zamenik potonjeg, Franko Simatović.



Predsednik političkog saveta DS-a, Dragoljub Mićunović, izjavio je da bi dogovor njegove partije sa socijalistima omogućio da obe stranke rade na „ispunjavanju međunarodnih obaveza“ tako što će sarađivati s Tribunalom.



Međutim, ukoliko se socijalisti opredele za dogovor s Koštunicom i radikalima, analitičari sumnjaju u to da će Ratko Mladić – kao vojni komandant bosanskih Srba za kojim je raspisana poternica zbog optužbi za genocid izvršen 1995. godine u Srebrenici – ikada biti izručen Haškom sudu.



„Time bi u potpunosti bila eliminisana mogućnost da Mladić bude prebačen u Hag, a saradnja s Tribunalom bi bila obustavljena“, izjavio je Miljenko Dereta, izvršni direktor nevladine organizacije Građanske inicijative.



Politički analitičar Dragan Bujošević kaže da bi koalicija SPS-a sa DS-om i G17+ rezultirala ironijom utoliko što bi pritisak EU-a u vezi sa izručenjem Mladića – oslabio.



„EU će biti benevolentna prema vladi koju će predvoditi [reformisti]. [EU] će reći da postoji jasna volja da se pronađe Ratko Mladić i da demokratska vlada želi da sarađuje“, kazao je Bujošević.



„Ali, ukoliko vladu budu formirali radikali, EU će insistirati na tome da želi da Mladić bude u Hagu.“



Politički analitičar Cvijetin Milivojević, međutim, tvrdi da bi se moglo ispostaviti kako su razlike koje proističu iz toga koja će grupacija doći na vlast – neznatne.



„Ukoliko radikalsko-nacionalistička koalicija . . . bude formirala vladu sa socijalistima, verujem da će situacija ostati onakva kakva je danas. Oni neće pokazivati entuzijazam kada je reč o izručivanju begunaca od Tribunala [u Hag], ali situacija neće biti gora nego što je danas“, kazao je on.



I radikali i Tadićevi reformisti – prema Milivojevićevom zapažanju – šalju dvostruke signale u pogledu saradnje s Tribunalom: „Radikali javno kažu da se protive saradnji, ali je njihov predsednik [Vojislav Šešelj] u Hag otišao dobrovoljno. Takođe, Tadićeva partija tvrdi da [Mladić] nije u Srbiji.



„Mislim da nijedna od strana ne želi ništa da menja.“



Aleksandar Roknić je obučeni izveštač IWPR-a iz Haga.