Srbija: sukobi unutar DS u centru paznje

Prodemokratske stranke u Srbiji pokusavaju da oforme vladu dok jos traju unutrasnje borbe u Demokratskoj stranci, DS, cija ce podrska biti neophodna novoj vladi da bi opstala.

Vecina posmatraca se slaze da ukoliko partije centra ne uspeju da naprave dogovor sa DS, Srbiju cekaju novi izbori, koji bi mogli doneti nove dobitke za ultranacionalisticku Srpsku radikalnu stranku.

Vojislav Kostunica, lider Demokratske stranke Srbije, DSS, uputio je 14. januara poziv za formiranje manjinske vlade cetiri partije, u koju bi usli DSS, reformisticka G17 Plus, monarhisticki Srpski pokret obnove, SPO, i Nova Srbija – koje su trenutno u koaliciji.

Posto ova grupacija nece imati vecinu u parlamentu, predlozena vlada bi morala da se osloni na podrsku DS za donosenje vilo kakvih zakona.

Na poslednjim parlamentarnim izborima od 28. deembra, Radikalna stranka je dobila najvise glasova, ali ne i dovoljno da samostalno formira vladu.

Zato se ocekivalo da ce partije centra formirati novu vladu izmedju sebe, dok novi sukobi koji su izbili unutar DS nisu inicirali odluku DSS da pokusa da formira manjinsku vladu bez DS.

Da li ce Srbija morati da prodje kroz novi krug izbora sada zavisi od toga da li ce DS pruziti – ili uskratiti – podrsku manjinskoj vladi. Ocekuje se da ce odluka, kakva god da bude, biti doneta na sednici glavnog odbora stranke 18. januara.

Atmosfera neizvesnosti dodatno je pojacana cinjenicom da tri mocna potpredsednika DS zastupaju razlicite stavove u odnosu na pitanje saradnje sa Kostunicom.

Boris Tadic, Zoran Zivkovi i Cedomir Jovanovic, ministar odbrane Srbije i Crne Gore, predsednik vlade i potpredsednik vlade, nalaze se usred borbe za vodjstvo koja preti da destabilizuje ne samo njihovu stranku nego i citav prodemokratski blok.

Tadic, koji je u decembru imenovan za nosioca liste DS, ima nafleksibilnije poglede i spreman je da podrzi vladu koju bi predvodio DSS ukoliko je njen program prihvatljiv.

Zivkovic je manje naklonjen saradnji i verovatno bi postavljao uslove i zahtevao odredjene koncesije za pruzenu podrsku.

Izvori iz DS tvrde da podrska vladi koju bi predvodio Kostunica sada zavisi od sposobnosti Zivkovica i Tadica, koji su imenovani od strane svoje stranke kao pregovaraci za sastavljanje nove vlade, da postignu kompromis.

Jovanovic, treci potpredsednik, suprotstavlja se pruzanju podrske DSS-u i zeli da njegova stranka ostane u opoziciji, cak i ako bi to primoralo Kostunicu da razmotri mogucnost formiranja vlade sa ultranacionalistickom Srpskom radikalnom strankom.

Na poslednjoj sednici glavnog odbora odrzanoj 11. januara, Jovanovic je odrzao vatren govor u kome je bio protiv bilo kakve saradnje sa Kostunicom i liderom G17 Plus Miroljubom Labusom, optuzujuci ih da su srusili prethodnu vladu.

Mada izvori iz DS i dalje smatraju da ce Tadic pobediti u borbi za vodecu poziciju, njegova pobeda sada izgleda manje izvesno nego prosle sedmice. Na sednici glavnog odbora DS Tadic je odneo pobedu nad Zivkovicem i Jovanovicem, koji su ga okrivili za slabe izborne rezultate DS na decembarskim izborima.

Mada je glavni odbor stranke odbacio ove optuzbe, tvrdeci da je sa 37 poslanika u parlamentu od ukupno 250 mesta DS dobro prosla na ovim izborima, Tadic je doziveo i poraz kada je na glasanju za izbor sefa organizacionog tima za skupstinu DS, gde ce 21. februara biti izabran novi predsednik stranke, njegovog kandidata pobedio kandidat koga je delegirao Zivkovic.

Radi se o veoma vaznoj poziciji odakle ce moci snazno da se lobira medju ucesnicima skupstine koji ce izabrati Djindjicevog naslednika. Za sada je potvrdjena samo Zivkoviceva nominacija.

Prodemokratske stranke jos imaju rezervi prema DS, cak i nakon sto je Tadic imenovan za nosioca liste na izborima. Ali on je svakako najprihvatljiviji moguci politicki partner za Kostunicu i Labusa, kao i za Vuka Draskovica i Velimira Ilica, lidere SPO i Nove Srbije.

Ukoliko Tadic bude porazen, prodemokratski lideri nece hteti da udju u savez sa Zivkovicem ili sa Jovnovicem sto znaci da prodemokratsku vladu uopste nece biti moguce odrzati.

Na konferenciji za stampu odrzanoj 14. januara u Beogradu Kostunica je potvrdio da ce biti neophodni novi izbori ukoliko njegova manjinska vlada ne dobije podrsku u parlamentu.

U demokratskom taboru ima strahovanja da bi glasaci u Srbiji mogli upotrebiti nove izbore da dodatno kazne prodemokratske, tako sto ce pojacati podrsku ultranacionalistima.

Analiticar Dusan Janjic izjavio je za dnevni list Politika 13. januara da je posledica krize u DS “i kriza u demokratskom bloku i destabilizacija politicke scene u Srbiji.”

Zeljko Cvijanovic je saradnik IWPR-a iz Beograda.