Srbija: Zatvaranje Banaka Preti Socijalnim Buntom

Odlukom da zatvore cetiri najvece drzavne banke u Srbiji vlasti u Beogradu odlucile su da, uprkos opasnosti od socijalnog bunta, nastave zapocetu ekonomsku reformu i ispune uslove za dalju finansijsku pomoc medjunarodne zajednice.

Spoznaja da cetiri najvece drzavne banke - Beogradska banka, Jugobanka, Investbanka i Beobanka - imaju dugove u iznosu preko 4 milijarde eura, kao i da bi teret tih dugova mogao ozbiljno da ugrozi budzet i program tek zapocetih ekonomskih reformi, naterao je vlasti u Beogradu da 3.januara 2002. godine stave katanac na nekada najpoznatije banke SR Jugoslavije.

Samu odluku o zatvaranju banaka doneo je trio najuglednijih srpskih finansijskih strucnjaka iz organizacije G17 plus koja okuplja ekonomske reformiste - SRJ vicepremijer Miroljub Labus, srpski ministar finansija Bozidar Djelic i guverner Narodne banke Jugoslavije (NBJ) Mladjan Dinkic.

Tom odlukom, vlasti u Beogradu pokazale su i da je strah od ekonomskog kraha nadvladao strah od novih socijalnih tenzija koji bi mogao da prouzrokuje protest 8.500 zaposlenih u sada vec zatvorenim bankama, ali i moguci lancani proces zatvaranja duznika tih banaka - velikih propalih drzavnih preduzeca sa desetinama hiljada zaposlenih.

Istoga dana Djelic je najavio da je za osam i po hiljada zaposlenih u cetiri likvidirane banke obezbedjen najpovoljniji socijalni program u Srbiji.

Prva reakcija radnika banaka na vest o likvidaciji njihovih firmi bila je odluka da se zabarikadiraju u prostorijama banaka u svim vecim gradovima u Srbiji. Sindikat finansijskih organizacija uputio je zahtev vlastima u Beogradu za obustavu likvidacije

i kreiranje programa sanacije banaka.

Ipak, Djelic, Dinkic i Labus ostali su nepopustljivi u svojoj odluci, a protest radnika je poceo da jenjava posle objavljivanja socijalnog programa za zaposlene i izostanka jasne podrske vodecih politickih partija u Srbiji.

Ekonomski eksperti za odluku o likvidaciji banaka nisu imali odlucnu podrsku ni republicke ni savezne vlade, koje su se pribojavale moci bankarskog duznickog lobija, spremnog da dovede do socijalnih nemira upotrebljavajuci zaposlene u bankama.

Problem duznickih banaka i propalih drzavnih preduzeca, koje u Srbiji nazivaju i duznickim lobijem, nastao je u vreme vladavine Slobodana Milosevica, tokom godina ratova i medjunarodnih sankcija.

Pod pretnjom socijalnim nemirima od strane hiljade radnika tih banaka i na stotine hiljada radnika iz velikih drzavnih ruiniranih firmi, njihovih deponenata, Milosevic je njihove gubitke pokrivao iz primarne novcane emisije. Istovremeno, u prilog su mu isle medjunarodne sankcije, jer te banke nisu imale obavezu da vracaju ogromne stare dugove stranim poveriocima.

Dve vodece politicke figure u Srbiji i rivali - predsednik SRJ Vojislav Kostunica i srpski premijer Zoran Djindjic nisu uzeli aktivnog ucesca u pitanju resenja sudbine tih banaka, prepustajuci "vruc krompir" ekonomistima iz G 17 plus.

Iako se ministar finansija u Saveznoj vladi, inace clan Kostunicine Demokratske stranke Srbije (DSS) Jovan Rankovic usprotivio likvidaciji banaka i najavio da ce sam Kostunica staviti veto na takvu odluku, do toga nije doslo.

Kostunica se sastao sa predstavnicima banaka i Labusom, Dinkicem i Djelicem, ali nije ni pokusao da ospori Dinkicevu odluku, cime je izbegnuta nova politicka kriza.

Objasnjavajuci odluku o zatvaranju banaka potrpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus rekao je da su protiv pomenutih banaka pocele da pristizu sudske presude za isplatu dugova, sto je primoralo srpsku vladu da samo u poslednjih deset dana decembra iz ionako tanusnog budzeta izdvoji 10 miliona eura.

"Da smo nastavili jos koji mesec, budzet ne bi mogao da izdrzi i ne bismo mogli da isplacujemo plate i penzije", objasnio je odluku o likvidaciji Bozidar Djelic, uticajni ministar finansija u Vladi Srbije.

Da bi javnost ubedio u ozbiljnost situacije Djelic je objasnio da bi za saniranje duga banaka bilo potrebno izdvojiti 33,4 miliona prosecnih plata u Srbiji, odnosno da bi svi zaposleni u Srbiji morali da se odreknu plata u trajanju od 18 meseci.

U toj odluci znacajno im je pomogao i jasan zahtev Svetske banke, koja je svoju finansijsku pomoc od 250 miliona dolara u 2002. godini uslovila jasnim reformama u bankarskom sistemu i gasenjem nelikvidnih banaka.

Da podrzava odluku Dinkica, Djelica i Labusa o zatvaranju banaka, Svetska banka je potvrdila saopstenjem u kome je likvidacija ocenjena kao "veoma hrabra odluka".

U koliko je losem stanju srpski bankarski sistem najbolje govori izjava Vesne Kostic, savetnika za odnose s javnoscu u kancelariji Svetske banke za SRJ, koja je 4.januara za beogradski radio B92 naglasila da "svi strucnjaci koji se bave tranzicijom smatraju da ne postoji nijedna zemlja slicna Srbija ciji je bankarski sistem u tako teskoj situaciji".

Ona je dodala da su svojevremeno i Ceska i Madjarska vlada bile prinudjene da upumpavaju novac u velike banke koje su imale probleme, ali i da je kolicina novca neophodna za rehabilitaciju tih banaka bila je mnogo manja od osam i po milijardi maraka.

Pa ipak, o onome od cega strahuju Kostnica i Djindjic javno je progovorio jedino protivnik likvidacije banaka ekonomista Jovan Rankovic, koji je oduku o gasenju banaka kao "dramaticnu situaciju s nesagledivim posledicama".

On je naveo da bi likvidacija banaka mogla da proizvede domino efekat u privredi, koja bankama duguje 412 milijardi dinara (6,9 milijardi eura).

Po njegovim recima to znaci da bi likvidacija najvecih banaka mogla da dovede do bankrota najvecih srpskih gubitaskih firmi - Zelezare Smederevo, beogradskog IMT, kragujevacke "Zastave"…. - koje imaju neizmirena kreditna zaduzenja u tim bankama. Ukoliko bi se likvidacija banaka prenela na preduzeca, to bi znacilo da bi u veoma kratkom roku stotine hiljada radnika moglo da ostane na ulici i teretu budzeta Srbije.

Bila bi to pretnja najveceg socijalnog bunta u istoriji Srbije, sa kojim bi se Djindjiceva vlada tesko izborila.

Vodeci finansijski eksperti SRJ i pored tih tvrdnji odbacuju mogucnost da je bilo moguce sacuvati cetiri najvece drzavne banke.

"To jeste rizicno, mi smo svesni tog rizika, ali on bi bio jos veci da nista nismo preduzeli. Nece biti lako, ali nece biti ni dramaticno, mi cemo taj problem resiti", rekao je 3. janura Labus, kako prenosi radio B92.

Ekonomski eksperti u Srbiji slazu se da je procesom eliminacije banaka zapoceo sukob sa mocnim duznickim lobijem u privredi. Ukoliko uspu da istraju na zapocetom procesu i izbore se sa tim izazovom, vlasti u Beogradu mogu da racunaju na ozdravljenje finansijskih tokova. Naravno, sve to ce biti moguce ako ih u tome ne spreci glavno potencijalno oruzje duznickih lobija - mogucnost organizovanja serije masovnih strajkova i protesta koji bi doveli do "rumunizacije" srpskih ekonomskih reformi.

Zeljko Cvijanovic je glavni urednik beogradskog nedeljnika "Blic News" i redovni dopisnik IWPR.