Srebrenica iza zatvorenih vrata

Ponovo je francuska javnost ostala bez kljucnih odgovora na pitanje - zasto medjunarodna zajednica nije sprijecila masakr oko 7000 muslimanskih civila od strane srpskih vlasti u julu 1995.godine u Srebrenici.

Bas kad je trebalo da dva francuska generala, kljucna aktera dogadjaja, Philippe Morillon i Bernard Janvier, 25. januara daju izjave pred Misijom francuskog parlamenta u Parizu, formiranom u julu prosle godine zbog ovog slucaja, stigla je odluka Ministarstva odbrane Franucske: bice saslusani bez prisustva javnosti.

Novinari i rodjaci ubijenih vec dugo zele da cuju objasnjenje Janviera, koji je 1995.godine bio komandant UNPROFOR za cijelu bivsu Jugoslaviju, zasto nije iskoristio svoja ovlascenja, zatrazio zracne udare i spasao civile.

Marc Semo, novinar pariskog dnevnika “Liberation”, reagujuci na iznenadni tajni rad Misije je rekao: “To nije nacin na koji ce Francuska ispitati svoju savjest”.

Misiju je nerado formirao francuski parlament u julu prosle godine nakon dvogodisnjeg insistiranja francuskog udruzenja “Ljekari bez granica”. Njen zadatak je da ustanovi odgovornost francuskih visokih vojnih i politickih licnosti za tragediju u Srebrenici, zoni pod zastitom Ujedinjenih nacija za vrijeme rata u Bosni.

U julu 1995.godine, trupe bosanskih Srba pod komandom generala Ratka Mladica, optuzenog za ratne zlocine u Hagu, usle su u UN zasticenu zonu, koju su obezbjedjivali holandski vojnici. U sledecih nekoliko dana ubijeno je 7000 muskaraca i djecaka muslimanske narodnosti, mnogi od njih izgubili su zivot u pokusaju da pobjegnu.

U novembru 1999.godine UN su objavile izvjestaj u kojem se na 150 strana otvoreno govori o nedopustivim slabostima medjunarodne zajednice u slucaju Srebrenice. “Pocinili smo neoprostive greske u procjeni razmjera zla s kojim smo bili suoceni i zbog toga nismo uspjeli da zastitimo stanovnike Srebrenice od planiranog napada i masakra koji su pocinile sprkse sgane”, rekao je generalni sekretar UN Kofi Anan.

Francuzi imaju razloga da se posebno bave tim slucajem. General Morion je kao komandant medjunarodnih snaga za Bosnu i Hercegovinu usao u opkoljenu Srebrenicu 1993.godine, obecao stanovnistu zastitu i alarmirao medjunarodnu zajednicu, poslije cega je ovaj grad proglasen zonom pod zastitom Ujedinjenih nacija.

Dvije godine kasnije general Janvier je kao komandant UNPROFOR za cijelu bivsu Jugoslaviju imao prava i ovlascenja da zahtijeva zracne udare od NATO kako bi zaustavio napredovanje Mladicevih snaga. A, nije to ucinio.

Zbog te odluke on je bio meta napada vise asocijacija iz raznih evropskih zemalja. One su udruzene u organizaciju “Medjunarodna pravda za Srebrenicu” i zahtijevaju da se, zbog saucesnistva u srebrenickom masakru, general Janvier izvede pred Haski sud zajedno sa Radovanom Karadzicem i Ratkom Mladicem.

Nema sumnje da su clanovi Misije, iza zatvorenih vrata, morali pitati tog dana Janviera, zasto je u junu 1995, mjesec dana pred sprsku akciju, imao tri susreta sa generalom Ratkom Mladicem. “Ljekari bez granica”, smatraju da je u tim kontaktima sklopljen pisani ili verbalni sporazum: Srbi nece pripadnike UNPROFOR-a uzeti kao taoce, sve dok avijacija NATO ne bombarduje njihove polozaje.

Clanove Misije svakako je zanimao i sadrzaj Janvierovih kontakta sa visokim francuskim politickim i vojnim licnostima u vrijeme srebrenickih zbivanja.

Prema svjedocenju francuskog premijera Alaina Juppea, 8.jula 1995.godine, kad su se Mladiceve snage uveliko rasporedjivale oko “zasticene zone Srebrenice”, Janvier je bio u Parizu na konsultacijama, ali s kime jos je pod velom tajne.

Juppe tvrdi da je s njim tada general Janvier razgovarao o problemima opsade Sarajeva. “Srebrenicu nismo ni pomenuli”, tvrdi Juppe, “a ona je pala tri dana kasnije”.

Generali Janvier i Morillon su medju tridesetak visokih francuskih oficira koji su svjedoci i na procesima Haskog tribunala. Oni su na zahtjev tuzilastva u Hagu vec dali iskaze, ali takodje iza zatvorenih vrata.

“Neophodno je da javne licnosti, koje je pozvala palramentarna misija o Srebrenici, svjedoce na analogan nacin....Samo na taj nacin Misija moze produziti svoj rad, omogucavajuci Haskom tribunalu da nastavi svoje akcije.”, receno je u saopstenju ministarstva odbrane.

Medjutim, portparol Haskog tribunala Christian Chartier je rekao da istrazna procedura tog suda nema nikakve veze sa nacinom na koji ce svoju istragu obavljati Misija francuskog parlamenta. “Nema nikakvog sporazuma o tome izmedju Haskog tribunala i francuske vlade”, rekao je Chartier.

Alain Juppe, francuski premijer u vrijeme srebrenickog masakra, dao je svoju izjavu 24.januara. On je krivicu sto je izostalo bombardovanje, pokusao da prebaci na Holandjane. Naime, tvrdio je da su dva aviona F-16, 11.jula 1995.godine, izbacila na srpske polozaje cetiri bombe, ali da je zahtjev Holandije bio da se prestane sa bombardovanjem, jer se time ugrozava bezbjednost njenih vojnika.

Istog dana ga je demantovao ministar inostranih poslova Holandije Hans van Mierlo. “Nije istina da smo odbili pomoc”, rekao je on. “Naprotiv, nismo prestajali da trazimo intervenciju avijacije, ali je general Janvier odbio da nam je pruzi iz razloga koji ni do danas nijsu rasvijetljeni”.

Mierlo tvrdi da kad je najzad doslo do intervencije, vec je bilo kasno. “Mladic je zaprijetio da ce u slucaju novog bombardovanja otvoriti artiljerijsku vatru na holandsku bazu. U tom trenutku u bazi je bilo nekoliko hiljada bosnjackih izbjeglica i stotinjak ‘plavih sljemova’. Zavrsilo bi se to krvlju do koljena. Tek tada smo trazili obustavu bombardovanja”.

“Ljekari bez granica” vjeruju da je general Janvier bio “uzdrzan” uz znanje samog francuskog predsjednica Chiraca. To je 30.januara pred Misijom demantovao bivsi diplomatski savjetnik predsjednika Chiraca, a sada ambasador Fransucke pri Ujedinjenim nacijama, Jean-David Levitte.

“Predsjednik Chirac se ni u jednom trenutku nije suprotstavljao bombardovanju koji bi sprijecilo napad srpskih snaga na Srebrenicu”, naglasio je Levitt i dodao: “Tim podmetanjem zeli se samo prljati njegova cast”.

On je podsjetio da je na dan pada Srebrenice u ruke Mladicevih snaga, Chirac boravio na njemacko-francuskom samitu u Strasbourgu.

“Jaques Chirak je eksplodirao od bijesa kad je cuo da Srebrenica pada”, pricao je Levitt. “Osamnaest aviona NATO saveza je moglo intervenisati 11.jula 1995.godine. Sest je dobilo naredjenje da to i ucine. Dva aviona su izbacila bombe u 14: 40 tog dana. Medjutim, bosanski Srbi su tada preko radija zaprijetili da ce bombardovati Srebrenicu i pobiti zarobljene holandske vojnike. Holandske vlasti digle su uzbunu i na sve strane u vise navrata su zahtijevale obustavu intervencije NATO”, obrazlozio je Levitt.

Njegovo svjedocenje, gotovo nema sumnje, ponovo ce razbuktati polemiku na relaciji Holandija-Francuska ko je vise odgovoran za srebrenicku tragediju: vojnici holandskog kontigenta UNPROFOR-a ili francuski generali od kojih je jedan tog trenutka bio komandant medjunarodnih snaga.

Ali, i dalje ce se ocekivati odgovori od generala Janviera. Da li je on sam potcijenio razmjere ofanzive Mladicevih trupa? Da li su mogucu intervenciju NATO avijacije sprijecili Pariz i druge zapadne prijestolnice, kako bi se otarasili u tom trenutku poslednje muslimanske enklave u istocnoj Bosni, koja je vec dugo bila etnicki ociscena od Srba i bilo ju je sve teze odrzati?

Da li je bas tada omogucena podjela Bosne na dva entiteta, koja je takticki realizovana za manje od pola godine poslije srebrenicke drame?

“Rupa u istrazi moze se zatvorili samo ako se u cjelosti objavi iskaz generala Janviera” rekla je Fransoise Bouchet-Saulnier, jedna od celnih licnosti “Ljekara bez granice”

Dzevad Sabljakovic je dopisnik agencije SENSE iz Pariza.