Srebrenički zarobljenici nikada nisu došli – tvrdi svedok
Bivši oficir tvrdi da su pritvorski objekti bili spremni da prime 1,000-1,200 Bošnjaka, ali da je taj plan iznenada promenjen.
Srebrenički zarobljenici nikada nisu došli – tvrdi svedok
Bivši oficir tvrdi da su pritvorski objekti bili spremni da prime 1,000-1,200 Bošnjaka, ali da je taj plan iznenada promenjen.
Nekadašnji pukovnik vojske bosansko-hercegovačkih Srba izjavio je ove sedmice pred Haškim tribunalom – na suđenju svom bivšem komandantu Ratku Mladiću – da je njegova jedinica izvršila pripreme za prijem zarobljenika uhvaćenih nakon pada Srebrenice u julu 1995. godine, ali da oni nikada nisu stigli.
Milenko Todorović je 2011. godine već bio svedok tužilaštva u postupku protiv oficira vojske bosansko-hercegovačkih Srba, Zdravka Tolimira – koji je u decembru 2012. proglašen krivim za genocid i osuđen na doživotnu robiju.
Nakon što je ove sedmice svedočio na poziv tužilaštva u postupku protiv svog nekadašnjeg komandanta Mladića, Todorović se pojavio i kao svedok odbrane na suđenju bivšem predsedniku bosansko-hercegovačkih Srba, Radovanu Karadžiću.
Masakr nad preko 7,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka, koji je u julu 1995. počinjen u Srebrenici, zauzima središnje mesto u optužnici protiv Mladića.
Generalu se pripisuje odgovornost za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog raseljavanja, kojima je "doprineo ostvarenju cilja – trajnog uklanjanja bosansko-hercegovačkih Muslimana i bosansko-hercegovačkih Hrvata sa teritorije na koju su pravo polagali bosansko-hercegovački Srbi".
Todorović je za sebe rekao da je u julu 1995. bio pomoćnik komandanta za bezbednosne i obaveštajne poslove pri Istočno-bosanskom korpusu vojske bosansko-hercegovačkih Srba (Vojske Republike Srpske, VRS).
Njegov dodatni zadatak bio je da osigura komunikaciju između komande korpusa i generalštaba VRS-a, za koju je rekao da je "obično ostvarivana posredstvom telegrama ili telefona".
"Jedan takav telegram – mislim da se moralo raditi o telegramu – iz jula 1995. sadržavao je naređenje generalštaba Istočno-bosanskom korpusu da u prostorijama vojnog skladišta u [pritvorskom centru] Batković načini prostor za 1,000 ili 1,200 ljudi, odnosno za zarobljenike koje je trebalo dovesti tamo", kazao je svedok.
Todorović je rekao kako je postojala namera da se ti zarobljenici zamene za vojnike VRS-a koje je zarobila vojska bosansko-hercegovačke vlade. Logor Batković nalazio se nedaleko od grada Bijeljine, gde je u to vreme bilo sedište Istočno-bosanskog korpusa.
Pomenuto naređenje je "gotovo sigurno pripremio i izdao Zdravko Tolimir".
Kao komandant za bezbednosne i obaveštajne poslove, Tolimir je bio svedokov neposredni nadređeni.
"’Načiniti prostor’ značilo je obezbediti izvesne uslove, isprazniti skladišta, uvesti vodu i kanalizaciju na ta mesta – i to je bilo ono što je trebalo da uradimo", kazao je Todorović.
On je rekao da se, nakon što su skladišta bila pripremljena, i uprkos tome što nisu stigli nikakvi zarobljenici izuzev njih "desetak ili dvadesetak", komandant Istočno-bosanskog korpusa, Novica Simić, "unervozio i naredio [mi] da pitam šta se dešava i zbog čega pripreme za razmenu nisu nastavljene kao što je bilo planirano".
U telefonskom razgovoru koji je usledio "neka dva ili tri dana kasnije", Tolimir je svedoku rekao da je taj plan "napušten", za šta nije pružio nikakvo dodatno objašnjenje.
Svedok je rekao kako je "iz razgovora sa meštanima" zaključio kako su zarobljenici, umesto da dođu u Batković, zapravo bili "likvidirani u Pilici“.
Između 1,000 i 1,200 muškaraca, pritvorenih u školi u Pilici, bili su odvedeni na jednu farmu u Branjevu, gde su 16. jula 1995. i ubijeni.
Todorović je rekao da je takav preokret bio "nesrećan i iz perspektive porodica pritvorenih pripadnika VRS-a, koje su očekivale da će se njihovi najmiliji vratiti iz zatočeništva u bosanskim pritvorskim logorima, što je sada postalo nemoguće".
On je dodao da su "desetak ili dvadesetak" bošnjačkih zarobljenika, koji su stigli u Batković, "zaista kasnije bili razmenjeni".
Na početku unakrsnog ispitivanja, Mladićev branilac Miodrag Stojanović je rekao kako misli da je unekoliko čudno to da je naredba koja je toliko važna, jer se tiče pripreme jednog zatvorskog centra, stigla "posredstvom obaveštajne linije, a ne posredstvom uobičajene linije komandovanja".
Svedok se sa time saglasio, dodajući da ta naredba nije "sadržavala Mladićevo ime i on se u njoj ni na koji način nije pominjao, ali da je ona zasigurno morala doći od nekoga iz generalštaba".
Todorović nije rekao ko bi mogao biti taj "neko".
"Tolimir – pa, ponekad se on ponašao u skladu sa zakonskim okvirom, a ponekad se ponašao i pomalo izvan toga. Ali, u većini slučajeva, mogu da kažem kako je on barem znao šta radi, i kako, što se njega tiče, nije bilo potpuno nezakonitih situacija", objasnio je svedok.
Todorović je sudu rekao kako dotično naređenje "samo po sebi nije bilo nezakonito, pošto najnormalnija stvar koja se radi sa zarobljenicima jeste ta da im se pripremi smeštaj".
Logor Batković bio je "više ili manje u funkciji tokom rata", s tim da nije bio poprište bilo kakvih zločina, niti bilo kakvih "ozbiljnijih kršenja ljudskih prava zarobljenika", kazao je on.
Suđenje se nastavlja naredne sedmice.
Velma Šarić izveštava za IWPR iz Sarajeva.
