Sudije odbacile dokaze Karadžićevog svedoka
Iskaz svedoka odbrane ticao se mučenja Srba od strane pripadnika vojske bosanske vlade, a ne onih zločina za koje se tereti okrivljeni.
Sudije odbacile dokaze Karadžićevog svedoka
Iskaz svedoka odbrane ticao se mučenja Srba od strane pripadnika vojske bosanske vlade, a ne onih zločina za koje se tereti okrivljeni.
Piše: Velma Šarić iz Sarajeva (TU br. 767, 30. novembar 2012.)
Sudije u procesu protiv bivšeg lidera bosanskih Srba, Radovana Karadžića, odbacile su ove sedmice – kao irelevantne za sam slučaj – najveći deo dokaza koje je iznelo troje svedoka.
Jedan od svedoka, koji su se ove sedmice pojavili pred Haškim tribunalom, bila je Radojka Pandurević. Ona je 1992. godine obavljala dužnost zamenice predsednika Karadžićeve Srpske demokratske stranke (SDS) za sarajevsko predgrađe Hadžići.
Pandurevićeva je pred sudom ispričala kako je 26. maja 1992. uhapšena nakon što su snage bosanske vlade zauzele selo Rastelica u opštini Hadžići, gde je živela. Odveli su je u pritvorski centar, koji se nalazio u obližnjem mestu Tarčin.
„Bila sam uhapšena samo zbog toga što sam Srpkinja i jer sam aktivno podržavala SDS i srpsku stvar“, kazala je ona.
Pandurevićeva je rekla da je u Tarčinu provela četiri godine, „zajedno sa još preko 40 srpskih zatočenika“, te da je oslobođena 1996.
A kada je tužiteljka Karolin Edžerton (Carolyn Edgerton) svedokinju upitala šta se dogodilo sa Muslimanima iz samih Hadžića, koje su zauzeli bosanski Srbi, ona joj je odgovorila da su „oni otišli dobrovoljno, i bilo im je dozvoljeno da odu“.
Potom je tužiteljka Pandurevićevoj predočila dokaze o tome da je 280 bosansko-muslimanskih civila bilo uhapšeno i odvedeno u zatvorski logor Kula, koji su osnovali bosanski Srbi. Svedokinja je rekla da ona „nije imala nikakva saznanja o tome“.
Pre toga je sudsko veće ove sedmice odlučilo da ne sasluša iskaz Pandurevićeve o onome što je doživela u pritvorskom centru Tarčin, jer to „nije tema ovog sudskog postupka“ protiv Karadžića, te otuda „nije relevantno za sam slučaj“.
Sudije su odlučile i da isključe kompletan iskaz Branislava Dukića, svedoka koji je bio pozvan da iznese dokaze o zločinima koji su u periodu od 1992. do 1995. počinjeni nad Srbima u Sarajevu.
Karadžić se pred sudom brani samostalno, a optužen je da je planirao i nadzirao opsadu Sarajeva, koja je trajala 44 meseca, i u kojoj je poginulo skoro 12,000 ljudi.
On je sudije pokušao da ubedi u to da su pomenuti svedoci značajni zbog toga što će „objasniti“ zbog čega je vojska bosanskih Srba (Vojska Republike Srpske, VRS) otvarala vatru na vojsku bosanske vlade, i zbog čega su pojedinci iz sastava VRS-a počinili zločine.
Sudije su, pak, saopštile da „osveta kao motiv nije relevantna za utvrđivanje Vaše sopstvene odgovornosti za zločine i postupke protiv civila“.
Treći svedok koji je iskaz dao ove sedmice bila je Angelina Pikulić, koja je govorila o tome kako je živela u sarajevskom predgrađu Pofalići, koje je bilo pod kontrolom vojske bosanske vlade, a nalazilo se nedaleko od linije fronta.
„Život mi je bio stravičan. Osećala sam se kao talac u vlastitoj kući, sa svim tim muslimanskim policajcima oko sebe. Neki od njih su boravili u mojoj garaži“, kazala je Pikulićeva sudijama.
Ona je rekla i da joj nije bilo „dozvoljeno da bez njihovog odobrenja ode bilo gde“.
„Vidite, nije bilo lako kretati se ako ste Srbin. Tamo nije bilo srpske vojske, u Pofalićima su bili samo Muslimani, a svi srpski stanovnici su bili preplašeni i pokušali su da pobegnu u pidžamama i sa ono malo stvari koje su mogli da spakuju u torbe“, kazala je ona.
Pikulićeva je ispričala kako su nju i njenog supruga snage bosanske vojske naposletku uhapsile „zato što nismo otišli iz Pofalića [kao ostali Srbi], zbog čega smo im bili sumnjivi“.
Ona je objasnila da nije mogla da ode zbog toga što je u Pofalićima imala rodbinu, „uključujući i muslimansku snahu sa malom bebom“.
Deo njenog svedočenja – posvećen zločinima koji su se desili izvan njene kuće i kojima je, po vlastitim rečima, bila očevidac – takođe je isključen iz dokaza.
Osim što je optužen za planiranje i nadziranje opsade Sarajeva, koja je trajala 44 meseca, Karadžić se tereti i za masakr koji je u julu 1995. počinjen nad preko 7,000 muškaraca i dečaka u Srebrenici. Prema navodima tužilaca, on je odgovoran za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog raseljavanja, čime je „doprineo ostvarenju cilja – trajnog uklanjanja bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata sa teritorije na koju su pravo polagali bosanski Srbi“.
Suđenje se nastavlja iduće sedmice.
Velma Šarić je obučena novinarka IWPR-a iz Sarajeva.