Sudjenje clanovima OVK steti pomirenju

Drakonske kazne izrecene cetvorici bivsih albanskih pobunjenika nece ni najmanje doprineti unapredjenju procesa pomirenja izmedju kosovskih etnickih zajednica.

S obzirom na to da kosovski Albanci sudjenje Labskoj grupi odrzanom pod pokroviteljstvom Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu, UNMIK, smatraju politicki motivisanim, malo verovatno da ce se time lokalno stanovnistvo pribliziti stavovima medjunarodne zajednice.

Bivsi komandant Oslobodilacke vojske Kosova, OVK, Rustem Mustafa - Remi, dobio je sedamnaestogodisnju zatvorsku kaznu jer je nalozio izvrsenje ubistva petorice kosovskih Albanaca za koje je verovao da saradjuju sa Srbima, kao i zbog toga sto "nije sprecio nezakonito pritvaranje lica" u labskom regionu, na severu Kosova tokom sukoba 1998. i 1999. godine.

Nazif Mehmeti osudjen je na trinaest godina, Latif Gasi na deset, a Naim Kadriju na pet godina zatvora.

Nije iznenadjenje da su lokalni Albanci i Srbi sasvim razlicito reagovali na presude koje je 17. jula donelo medjunarodno sudsko vece.

Kosovski Srbi pozdravili su krivicno gonjenje bivsih pobunjenika kao korak napred, a Albanci smatraju sudjenja za ratne zlocine u regionu selektivnom pravdom ciji je iskljucivi cilj kaznjavanje pripadnika njihove etnicke zajednice.

Samo nekoliko nedelja uoci sudske presude bivsim pripadnicima OVK, medjunarodne sudije u Peci osudile su kosovskog Srbina Veselina Besovica na sedam godina zatvora zbog ucesca u ubistvu 41 albanskog civila za vreme oruzanog sukoba 1999. godine.

Blaga kazna za okrivljenog izazvala je bes medju svedocima i porodicama albanskih zrtava.

Stavise, Besovicev slucaj je samo jedan u nizu slucajeva u kojima su kosovski Srbi optuzeni za ratne zlocine dobili blage kazne.

Zaista, najteza kazna koji je sud doneo za kosovskog Srbina optuzenog za ratne zlocine je petnaest godina zatvora za policajca Zorana Stojanovica, koji se 2001. godine nasao na optuzenickoj klupi u vezi sa masakrom u selu Racak u kome je ubijeno 45 etnickih Albanaca.

Ponistavanje jednog broja sudskih presuda kojima su Srbi oglaseni krivim za ratne zlocine na Kosovu samo je dodatno zakomplikovalo situaciju.

Jedan od najmanje tri slucaja u istocnom Kosovu izmedju 2000. i 2003. godine odnosi se na Momcila Trajkovica, sefa policijske stanice u gradu Kosovska Kamenica. On je nedavno pusten na slobodu nakon ponistavanja dvadesetogodisnje zatvorske kazne koju su dosudile lokalne sudije.

Medjunarodno sudsko vece u Vitini oslobodilo je Milosa Jokica, osudjenog na dvadeset godina zatvora, i Dragana Nikolica, koji je izdrzavao kaznu od dvanaest godina zatvora.

U proslogodisnjem izvestaju OEBS-a o sudjenjima za ratne zlocine na Kosovu kritikuju se lokalna sudjenja. U izvestaju se tvrdi da tuzioci nisu uspeli da dokazu navode iz optuznice, te da nisu podneli zadovoljavajuce dokaze.

U sva tri slucaju, medjutim, svedoci insistiraju da su identifikovali one u sudu kao lica umesana u ubistva i progon albanskih civila kao i spaljivanje njihovih kuca.

Vecina Albanaca sada sumnja da se iza ponovljenih sudjenja krije tajni sporazum Beograda i UNMIK-a u vezi sa pustanjem albanskih zatvorenika iz srpskih zatvora 2001. godine.

Bez obzira koliko istine ima u ovoj tvrdnji, poredjenjem sudjenja Srbima i Albancima za ratne zlocine na Kosovu postaje jasno da medjunarodne sudije namecu duple standarde.

Tako su sudjenja za ratne zlocine, umesto da doprinesu miru izmedju dve zajednice, dodatno okrenuli Albance protiv Srba i medjunarodne zajednice.

Ova cinjenica se najbolje ogleda u protestima koji su zapoceti posle presude clanovima Dukadjini grupe pre godinu dana, i sada u Podujevu kao reakcija na sudjenje Labskoj grupi.

Srbi, medjutim, veruju da kaznjavanje bivsih pobunjenika iz redova OVK ukazuje na normalizovanje situacije na Kosovu.

U njihovim ocima, ostre kazne mozda deluju kao deljenje pravde na odgovarajuci nacin i postavljanje temelja za jos bezbednije okruzenje kako bi se mogli bezbedno vratiti na Kosovo.

Pa ipak, ucvrscujuci dijametralno suprotne stavove Albanaca i Srba, ova sudjenja, s obzirom na nacin na koji se trenutno vode, nece unaprediti multietnicki zivot u pokrajini.

Pomirenje se ne moze ostvariti naustrb jedne strane, pri cemu bi druga bila zadovoljna razvojem dogadjaja.

Sada bi bilo najproduktivnije ukoliko bi Albanci, koji smatraju presudu bivsim pripadnicima OVK velikom nepravdom, mogli da umesto protesta pomognu u prikupljanju dokaza kojima bi se optuzeni oslobodili krivice.

Imajuci u vidu oko 12.000 Albanaca koji su ubijeni ili nestali u ratu, Srbi bi trebalo da se zapitaju koliko je do sada pripadnika srpskih vojnih snaga osudjeno na kazne koje uistinu zasluzuju.

Adrijatik Keljmendi je urednik pristinskog dnevnog lista na albanskom jeziku "Koha Ditore".

Ovo je prvi clanak u nizu tekstova o debati o ratnim zlocinima na Kosovu.