SUDSKA HRONIKA: Odluka o Jelisicevoj zalbi: Nece biti ponovnog sudjenja za genocid

Uprkos prihvatanju skoro svih iznetih argumenata, sudije apelacionog veca odbile su zahtev optuzbe za ponovno sudjenje Goranu Jelisicu, takozvanom "srpskom Adolfu", koji je zbog zlocina protiv covecnosti i krsenja zakona i obicaja rata osudjen jos oktobra 1999.

Pomenuti zahtev optuzbe bio je podstaknut prvobitnom odlukom suda kojom je doneta oslobadjajuca presuda po osnovu optuzbi za genocid. Jelisicu je, za 12 ubistava koja je po sopstvenom priznanju pocinio maja 1992. u Brckom i u okolini zatvorskog logora Luka, dosudjena kazna od 40 godina zatvora.

Tokom sudjenja, nakon sto je optuzba iznela dokazni materijal, sudije su zakljucile kako nije van svake razumne sumnje dokazano da je optuzeni ubistva pocinio s "genocidnom namerom" - ili, kako je to definisano u clanu cetiri Statuta tribunala, s "namerom unistavanja, u celini ili delimicno, odredjene nacionalne, etnicke, rasne ili verske grupe".

Oslobodivsi Jelisica optuzbi za genocid, sudije su tom prilikom zakljucile da je optuzeni ubistva pocinio s "diskriminacionom namerom", "slucajno" i "proizvoljno". (Vidi Dnevnik tribunala, br. 148 i br. 156)

U svojoj presudi od 5. jula 2001, petoclano apelaciono vece jednoglasno je zakljucilo da su sudije pogresno postupile kada su Jelisica oslobodile optuzbi za genocid jos u toku sudjenja i ne saslusavsi argumente koje je pripremilo tuzilastvo.

Apelaciono vece je takodje zakljucilo da su sudije tokom sudjenja pogresno primenile pravilo po kome optuzba mora biti dokazana izvan svake razumne sumnje, i neadekvatno procenile dokaze koje je tuzilastvo iznelo u vezi s Jelisicevom navodnom genocidnom namerom.

Nakon sto je ponovo razmotrio dokaze iznete na sudjenju, apelacioni sud zakljucio je da su dostupni dokazi "mogli obezbediti osnovu za odluku veca po kojoj je izvan svake razumne sumnje to da je tuzenik [Jelisic] imao nameru da unisti muslimansku grupu u Brckom".

Jelisic je, kaze se u presudi apelacionog veca, "verovao da sprovodi planove svojih pretpostavljenih o istrebljivanju Muslimana u Brckom, te da se, bez obzira na bilo koji takav plan, on sam nalazi na individualnom genocidnom zadatku, vodjen licnom namerom da zasticenu grupu unisti u celini ili delimicno".

Sudsko vece se na neke od dokaza posebno pozvalo, ukratko ih izlozivsi u svojoj presudi. To je obuhvatilo i Jelisiceve pretnje da ce ubiti 70, pretuci 30 i postedeti svega 10 procenata Muslimanskih zatvorenika; njegove izjave da zeli da Muslimani nestanu sa lica zemlje; kao i podatke o njegovim dnevnim dozama ubijanja.

Od narocite vaznosti za buduca sudjenja koja ce sadrzavati i optuzbe za genocid, bio je zakljucak apelacionog veca da optuzeni moze biti proglasen krivim za genocid cak i ukoliko se ne dokaze da je taj zlocin pocinio u okviru sireg "genocidnog plana" ili "zajednicke politike" unistavanja odredjene etnicke, rasne ili verske grupe.

Uprkos svemu, apelaciono vece izjasnilo se protiv ponovnog sudjenja. Zalba koju je optuzeni ulozio zbog duzine kazne jednoglasno je odbacena, cime je potvrdjeno njeno 40-godisnje trajanje.

Mirko Klarin je visi urednik IWPR-a za pitanja tribunala za razne zlocine i glavni urednik Novinske agencije SENSE.