SUDSKA HRONIKA: Slucaj Bosanska Krajina

Protekle je nedelje u Hagu zapocelo sudjenje Radoslavu Brdjaninu i generalu Momiru Talicu, koji su optuzeni za genocid i druge ratne zlocine pocinjene u Bosanskoj Krajini (severozapadna Bosna).

U vreme kada su se zlocini dogodili, Brdjanin je bio predsednik Kriznog staba Srpske autonomne oblasti Krajina (SAO Krajina), dok se general Momir Talic nalazio na polozaju komandanta Prvog Krajiskog korpusa Vojske Republike Srpske (VRS). Najodgovorniji covek policije AOK, Stojan Zupljanin, takodje je optuzen - ali se jos uvek nalazi u bekstvu.

Brdjanin i Talic uhapseni su i pritvoreni jos pre dve i po godine, ali je kolicina dokaznog materijala bila tolika da su pripreme za sudjenje iziskivale mnogo vremena. Ocekuje se da ce, iz istog razloga, i samo sudjenje dugo trajati.

U svom uvodnom obracanju, tuzilac Joana Korner saopstila je da se s primenom politike koja se obicno opisuje kao "etnicko ciscenje" - a koja je podrazumevala "sirok spektar zlocina, pocev od ukidanja prava na rad, preko raseljavanja i proganjanja, pa do pritvaranja u logore i ubijanja" - u SAO Krajini pocelo tokom 1992.

Ona je naglasila da je osnovni motiv za zlocin bila namjera da se stvori srpska drzava na bosanskoj teritoriji - odnosno, da se Srbija prosiri na racun Bosne. Taj projekat je pocivao na neprekidnom iseljevanju nesrpskog stanovnistva iz pomenute oblasti.

Prema recima tuziteljke, okrutnost nacina na koji su zlocini vrseni, kao i sam njihov obim - zajedno sa koordinacijom koja je pri tom ostvarena izmedju politickih, vojnih i policijskih struktura - jasno ukazuju na postojanje namere da se nacionalne, etnicke i religijske zajednice Muslimana i Hrvata u toj oblasti uniste.

Tuzilac je ukazala na jedinstven obrazac po kome je Srpska demokratska stranka (SDS) Radovana Karadzica osvojila vlast u onim opstinama koje su kasnije usle u sastav SAO Krajine. Prvi korak u preuzimanju vlasti bilo je proglasenje Skupstine srpskog naroda, nakon cega je Jugoslovenska Narodna Armija (JNA) nastavila da naoruzava iskljucivo srpski lokalni zivalj.

Potom je od Bosnjaka i Hrvata - pogotovo onih koji su radili u policiji - trazeno da potpisu izjavu lojalnosti srpskim vlastima.

U trenutku koji je za to bio najpogodniji, Skupstina je bila transformisana u Krizni stab, koji je zatim izdao naredbu o razoruzanju svih paravojnih formacija i predaji privatnog naoruzanja - sto se, prakticno, odnosilo iskljucivo na Bosnjake i Hrvate. Takvim naredbama posejani su medju nesrpskim stanovnistvom strah i otpor, koji su, prema recima tuzioca, posluzili i kao bitan katalizator samog sukoba.

Naredbu o razoruzanju srpske vojne i paravojne jedinice iskoristile su kao izgovor za svoj ulazak u nesrpske oblasti, okupljanje stanovnistva, razdvajanje muskaraca od zena, odvodjenje muskaraca u logore ili njihovo ubrzano proterivanje iz Krajine (a nakon prisilnog potpisivanja dokumenata kojima su celokupnu svoju imovinu predali na raspolaganje srpskim vlastima). U tim operacijama su mnogi civili bili i ubijani.

Svaki znak otpora uspostavljanju vlasti SDS, ma koliko bio neznatan, koriscen je kao opravdanje za upotrebu sile i okupaciju nesrpskih naselja, konstatovala je tuzilac. Propaganda je posluzila kao osnovno oruzje kojim su te operacije opravdavane, i njene su moci celnici Kriznog staba ARK bili i te kako svesni.

U svojoj uvodnoj reci, tuziteljka Korner podrobnije se osvrnula na razorne posledice propagande, da bi, na kraju svog izlaganja, procitala i sledeci dokument, koji je u julu 1992 izdao Krizni stab opstine Sanski Most (jedne od onih koja je usla u sastav SAO Krajine):

"Draga braco Srbi!

Znate li kakvu nam sudbinu spremaju nasi krvozedni neprijatelji? Hteli su da nam iskopaju oci, zakolju nas, telo iseku na komade, nase zene i devojke siluju pred ocima njihovih najmilijih, nasilno nas obrezu i uniste nasu religiju - da nas uniste, i to samo zato sto smo Srbi. Nemojte ni pomisljati da bi i jedna porodica bila postedjena. Njihovi monstrumi spremni su da siluju srpske zene i smisljaju poseban sistem ubijanja za svakog Srbina. Uskoro cemo pokazati njihova jeziva oruzja, "srbosjeke" [nozeve za klanje Srba], srednjevekovne maceve, maljeve, specijalne nozeve, instrumente za kopanje ociju i orudja kojima zele da nas zakolju.

Pristojnog coveka od tih uzasa hvata jeza!

U Vrhpolju je jedan ustasa ubio svoje dvoje male dece, i tek onda poceo da puca na [neprijateljsku] vojsku. Kada mu je jedan od nasih vojnika dopao saka, iskasapljen je na najdivljackiji nacin.

Spremali su genocid protiv Srba, ali ga nece izvesti zato sto smo mi videli sta nas ceka. Upozorili smo ljude i na vreme ih pripremili. Vodje Srpske demokratske stranke odlucne su u svojoj nameri da ispune zadatak koji im je poverio srpski narod.

Draga braco, rat jos uvek nije zavrsen!"

Kao prvi svedok optuzbe pojavio se dr Robert Donia, americki strucnjak za istoriju Balkana, koji je vec svedocio u vise sudskih postupaka vodjenih pred tribunalom (Blaskic, Kordic i Cerkez, Bosanski Samac). Njegovo svedocenje, koje je cesto bilo prekidano prigovorima odbrane i usled proceduralnih problema, nastavice se sledece sedmice.

Mirko Klarin je visi urednik IWPR za pitanja tribunala za ratne zlocine i glavni urednik Novinske agencije SENSE.