SUDSKA HRONIKA: Slucaj Bosanski Samac

Na zahtev sudija, jedan od svedoka je protekle sedmice izneo niz pojedinosti o tretmanu zatocenika koji su, nakon etnickog ciscenja Bosanskog Samca u Bosni i Hercegovini 1992, bili prebaceni u vojne zatvore pod kontrolom Jugoslovenske narodne armije (JNA).

Dragan Lukac svedocio je na sudjenju protiv optuzenih Sime Zarica, Miroslava Tadica, Blagoja Simica i Milana Simica. Njih cetvorica okrivljeni su za necovecno postupanje prema zatocenim Muslimanima i Hrvatima u vreme sprovodjenja etnickog ciscenja Bosanskog Samca.

Dokazi koje su izneli Lukac i drugi svedoci pokazuju kako je beogradski rezim pomagao ratne napore bosanskih Srba pruzajuci im na raspolaganje "zatvorske servise" u Srbiji. Cak i nakon sto je veliki broj zatvorskih logora osnovan u samoj Bosni i Hercegovini tokom maja i avgusta 1992, vlasti nove i samoprozvane "Srpske opstine Samac" poslale su velik broj zatvorenika preko reke Drine, u zatvore pod kontrolom JNA. Tu su zatvorenici bili podvrgavani ispitivanjima, mucenjima, pa su cak i ubijani.

Pomenuta "privilegija" bila je navodno rezervisana za muslimanske i hrvatske "politicke zatvorenike", one koji su pre hapsenja zauzimali istaknute pozicije te su stoga mogli biti iskorisceni u razmenama zarobljenika. Pre svog hapsenja, Dragan Lukac je, kao bosanski Hrvat, bio postavljen na polozaj nacelnika policije Bosanskog Samca. Na toj duznosti proveo je svega pet dana pre nego sto su Srbi preuzeli grad 17. aprila 1992.

U pokusaju da, uz pomoc svog srpskog prijatelja, pobegne iz Bosanskog Samca, Lukac je u jednom od susednih sela bio zarobljen i uhapsen. Najpre je drzan u samom Bosanskom Samcu, gde ga je mucenju podvrgao zloglasni Slobodan Miljkovic, poznatiji kao "Lugar" - prvi ko-optuzenik na optuznici za Bosanski Samac, koji je nekoliko godina kasnije ubijen u jednoj kafanskoj tuci u Srbiji. Lukac je izjavio da je ponasanje prema njemu u zatvorima u Batajnici i Zemunu, gde se nalazio u rukama srpske Vojne policije, bilo daleko gore.

Sudije su zatrazile podrobnije informacije o "orudjima" koje su policajci, vojnici i pripadnici paravojnih snaga koristili za premlacivanje zatocenika. U pitanju su bile gumene policijske palice, vojnicke cizme, drvene palice, celicni praheri i velike kutlace kakve se koriste u vojnim kuhinjama. Sudije su nagovestile da ce ti podaci biti od znacaja kada budu razmatrali onaj deo optuznice koji se odnosi na necovecno postupanje.

Sudija Amarjet Sing takodje je zamolio Lukaca da objasni sta je imao na umu kada je upotrebio rec "masakriran" kada je opisao premlacivanja kojima su, pored njega, bili izlozeni i ostali zatvorenici. Lukac je odgovorio da su reci "premlacen" i "premlacivanje" preblage da opisu tezinu i brutalnost postupka nakon kojeg su mnogi zatocenici zavrsavali u polumrtvom stanju.

Lukac je potom vracen u zatvor policijske stanice u Bosanskom Samcu, gde su ga njegove nekadasnje kolege zastitile od daljeg premlacivanja. Konacno, septembra 1992. godine, Lukac je bio jedan od oko 70 Muslimana i Hrvata koji su razmenjeni za podjednak broj Srba. U vreme te akcije, jedan od optuzenih, Miroslav Tadic, bio je na celu "Komiteta za razmenu" (stanovnistva), pa je pri jednoj takvoj operaciji i snimljen video-kamerom.

Prema tvrdnjama optuzbe, ove "razmene" bile su maska za etnicko ciscenje Bosanskog Samca. Odbrana, na drugoj strani, tvrdi da su te operacije predstavljale nesrecnu posledicu rata, te da su i srpski civili takodje bili "razmenjivani".

Sudjenje se nastavlja.

Mirko Klarin je visi urednik IWPR za pitanja Tribunala za ratne zlocine i glavni urednik novinske agencije SENSE.