SUDSKA HRONIKA: Slucaj Sarajevo
Odbrana tvrdi da komandant bosanskih Srba nije naredjivao otvaranje vatre po civilima tokom opsade Sarajeva
SUDSKA HRONIKA: Slucaj Sarajevo
Odbrana tvrdi da komandant bosanskih Srba nije naredjivao otvaranje vatre po civilima tokom opsade Sarajeva
Protekle nedelje, na sudjenju generalu Stanislavu Galicu - bivsem komandantu Sarajevsko-romanijskog korpusa armije bosanskih Srba - odbrana je iznela tezu da optuzeni nije kriv za zlocine koji su pocinjeni nad civilima u Sarajevu.
Galicevi advokati su, naime, tvrdili da u gradu nije bilo pravih civila, buduci da su se smenjivali s vojnim licima.
Optuzba ne tereti generala za izvodjenje vojne operacije unutar i oko Sarajeva nego zbog nacina na koji je ta operacija bila vodjena. U pitanju su ubijanja civilnog stanovnistva kojem je on, po Zenevskoj konvenciji, bio obavezan da pruzi zastitu.
Dvojica sarajevskih lekara, Alija Mulaomerovic (tokom rata sef sarajevske sluzbe hitne pomoci) i Jusef Hadzir, potvrdili su protekle sedmice da su zrtve artiljerijske vatre u preko 90 procenata bili civili. Obojica tvrde da to pogotovo vazi za prvu godinu rata, tokom koje jos uvek nije bila osnovana bosanska armija, niti je pak postojala organizovana odbrana grada.
Odbrana je osporavala tvrdnju da se uopste moze govoriti o civilima, citirajuci izjavu britanskog oficira iz sastava UNPROFOR, Tomasa Roja, koji je rekao da je "problem bio u tome sto su civili, ukljucujuci zene i decu, ponekad nosili uniforme, dok su vojnici na sebi imali civilnu odecu".
Odbrana stoga tvrdi da sva odgovornost za eventualne "civilne zrtve" lezi na sarajevskim vlastima, koje nisu sprovele neophodnu evakuaciju stanovnistva.
Dr Hadzir, koji je tokom rata vodio improvizovanu bolnicu u sarajevskom predgradju Dobrinja, opisao je artiljerijski napad na fudbalski stadion tokom jedne utakmice na dan muslimanskog praznika Bajrama - kada je 13 ili 14 ljudi poginulo, dok je broj ranjenih bio desetostruko veci. Odbrana je negirala istinitost ove tvrdnje i sudu predocila dokumentaciju dobrinjske brigade iz arhiva bosanske armije, prema kojoj je u bombardovanju svega "sest boraca liseno zivota, dok ih je 56 ranjeno".
Odbrana je konstatovala da su vojnici predstavljali legitimne mete, cak i dok su - na jednom od sportskih terena - bezazleno igrali fudbal sa civilima.
Da bi dokazala svoju tezu po kojoj je vecina zrtava bila naoruzana, odbrana se zadrzala na primedbi dr Mulaomerovica oko borbi vodjenih u sarajevskom predgradju Pofalici - u prolece 1993, kada se armija bosanskih Srba trudila da podeli grad na dva dela.
Tokom ispitivanja svedoka, zastupnica odbrane - Mara Pilipovic iz Beograda - nastojala je dokazati da su zrtve u Sarajevu uglavnom bile naoruzani ucesnici ratnog sukoba.
Branilac: "Znate li ko je ucestvovao u tim borbama?"
Svedok: "Borbe su vodjene izmedju onih koji su branili grad, i onih koji su napadali sve sto se u gradu nalazilo."
Branilac: "A ko su, po vasem misljenju, bili branioci grada? Kako su se zvali i po cemu su se izdvajali? Konkretno, da li su nosili uniforme?"
Svedok: "To su bili gradjani Sarajeva. Obicni gradjani koji su branili svoj grad."
Branilac: "A ko je, po vasem misljenju, bio na drugoj strani?"
Svedok: "Na drugoj strani bili su svi oni koji su napadali grad i njegove stanovnike."
Mirko Klarin je visi urednik IWPR za pitanja Tribunala za ratne zlocine i glavni urednik novinske agencije SENSE.
