SUDSKA HRONIKA: Srebrenica - veliko finale
Za sada najvaznije sudjenje pred tribunalom okoncalo se uz suprotna tumacenja.
SUDSKA HRONIKA: Srebrenica - veliko finale
Za sada najvaznije sudjenje pred tribunalom okoncalo se uz suprotna tumacenja.
Pomalo u senci isporucivanja bivseg predsednika Slobodana Milosevica, protekle nedelje je sudjenje generalu Radislavu Krsticu, optuzenom za genocid zbog navodnog ucesca u srebrenickim pokoljima, stiglo do svog velikog finala.
Tuzilastvo je zahtevalo uzastopne dozivotne robije za svaku od osam tacaka optuznice. Odbrana se zalozila za oslobadjajucu presudu po svim tackama.
Obe strane posvetile su dva dana sumiranju dokaza prikupljenih tokom sudjenja, za sada najvaznijeg koje je pred tribunalom vodjeno. Sudjenje je trajalo 15 meseci i dovelo je do dijametralno suprotstavljenih tumacenja.
Optuzba je tvrdila da je dokazala kako je izvan svake razumne sumnje to da je Krstic, u vreme kada su se dogodili masakri u kojima je zivota liseno najmanje 7,500 muskaraca i decaka, bio komandant Drinskog korpusa bosanskih Srba i, kao takav, ucesnik u "genocidnom planu" za unistavanje "u celini ili delimicno bosnjacke muslimanske zajednice kao nacionalne, etnicke, rasne i religiozne grupe".
U efektnom zakljucku zavrsne reci optuzbe, tuzilac Mark Hermon opisao je samo sudjenje kao trijumf zakona i civilizacije "nad atavistickim impulsima koji su sigurno podsticali njega i njegove saradnike da ucestvuju u pokolju hiljada bespomocnih zrtava; proganjanju 35,000 ljudi sa njihovih ognjista i ognjista njihovih predaka i lisavanju njih i njihovih rodjaka osnovnog ljudskog prava na zivot".
Hermon je potom rekao da, pri utvrdjivanju prikladne kazne, on ne vidi prostor za olaksavajuce okolnosti. "S tim na umu, mi s postovanjem zahtevamo da ovo casno sudsko vece proglasi optuzenog, Radislava Krstica, krivim po svim tackama i da ga osudi na uzastopne dozivotne kazne po svakoj tacki optuznice za koju je proglasen krivim", rekao je on.
Uzastopne dozivotne kazne, koje slede jedna za drugom, trebalo bi prakticno da obezbede to da Krstic ostatak svog zivota provede iza resetaka.
Iako je odbrana zatrazila oslobadjanje po svim osnovama, glavno teziste njihove zavrsne reci stavljeno je na tacke 1 i 2 - genocid i saucesnistvo u genocidu. Uzeti u celini, zakljucni argumenti odbrane zaista ostavljaju utisak da bi ona bila zadovoljna i postizanjem oslobadjanja samo po ova dva osnova, bez obzira na to sto sest ostalih tacaka, koje ukljucuju zlocine protiv covecnosti i krsenje zakona i obicaja rata, takodje mogu dovesti do dozivotnih zatvorskih kazni.
Beogradski advokat Tomislav Visnjic odgovorio je na izazov optuzbe za genocid. Krstic i njegov advokatski tim nikada nisu poricali da su se zlocini u Srebrenici dogodili, sto je ponovljeno i u Visnjicevoj zavrsnoj reci. On je rekao da su zlocini bili "uzasni", ali da i pored toga ne predstavljaju genocid u smislu u kojem je on definisan u konvenciji o genocidu Statuta tribunala.
"Ne postoje dokazi na osnovu kojih bi sudsko vece izvan svake razumne sumnje moglo utvrditi da su ubistva pocinjena sa namerom da se, u celini ili delimicno, uniste bosanski Muslimani kao etnicka grupa", rekao je Visnjic.
On je potom naveo niz pitanja na koja bi tuzioci "lako mogli da odgovore u slucaju da je zaista postojala namera da se bosanski Muslimani uniste kao etnicka grupa."
Bila su to sledeca pitanja: zasto zene i deca iz Potocara, baze UN nadomak Srebrenice, nisu bili ubijani onako kako su ubijane Jevrejke, Jermenke i zene iz plemena Tutsi pri ranijim genocidima?; zasto nisu ubijeni i odrasli bosanski Muslimani iz Zepe, enklave zauzete nakon Srebrenice?: zasto je put za izlazak bio otvoren kako bi kolona ljudi presla na ne-srpsku teritoriju?; i zasto tuzioci nisu uspeli da pokazu nijedan dokument kojim bi dokazali navodnu nameru vojske bosanskih Srba da u julu 1995. unisti bosanske Muslimane kao etnicku grupu?
Visnjic je utvrdio da tuzioci na ova pitanja nisu mogli odgovoriti "zato sto je istina u tome da ubijanja u Srebrenici, koliko god da su bila sramna i da vape za kaznom, nisu pocinjena sa namerom da se uniste bosanski Muslimani ili jedan deo njih".
Krsticeva odbrana tvrdi da su ubijanja umnogome bila cin "osvete" izazvan odbijanjem Muslimana da se predaju komandantu armije bosanskih Srba generalu Ratku Mladicu.
Predsedavajuci Sudija Almiro Rodrigez zakljucio je saslusanje objavljujuci da ce sudsko vece pokusati da donese presudu pre kraja jula, sest godina nakon sto su se dogodili masakri.
Mirko Klarin je visi urednik IWPR-a za pitanja krivicnog tribunala i glavni urednik Novinske agencije SENSE.
