Svedok kaže da su granate koje su pale na Sarajevo ispaljene sa položaja bosansko-hercegovačkih Srba
Veštak za artiljeriju osporava argument branioca da granate nije moguće precizno usmeravati.
Svedok kaže da su granate koje su pale na Sarajevo ispaljene sa položaja bosansko-hercegovačkih Srba
Veštak za artiljeriju osporava argument branioca da granate nije moguće precizno usmeravati.
Na suđenju ratnom komandantu vojske bosansko-hercegovačkih Srba, Ratku Mladiću, artiljerijski veštak je rekao da su granatiranja i minobacački napadi na grad Sarajevo bili vršeni sa položaja pod kontrolom bosansko-hercegovačkih Srba.
Ovosedmični svedok optužbe, britanski vojni ekspert Ričard Higs (Richard Higgs), već je za potrebe nekih slučajeva procesuiranih u Tribunalu – među kojima su i oni vođeni protiv bivšeg predsednika bosansko-hercegovačkih Srba, Radovana Karadžića, kao i protiv komandanta jugoslovenske vojske, Momčila Perišića – pripremio izvestan broj izveštaja o granatiranju civilnih područja tokom rata (1992-1995).
Tužioci navode da je Mladić, kao neko ko je od 1992. do 1996. bio komandant vojske bosanskih Srba, planirao i nadzirao opsadu Sarajeva, koja je trajala 44 meseca i u kojoj je taj grad opustošen, pri čemu je poginulo skoro 12,000 ljudi. Njegova se vojska tereti za namerna snajperska i artiljerijska dejstva protiv civilnog stanovništva sa ciljem „širenja terora“.
Optužnica ima ukupno 11 tačaka, a Mladiću se u njoj pripisuje odgovornost za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog raseljavanja, kojima je "doprineo ostvarenju cilja – trajnog uklanjanja bosansko-hercegovačkih Muslimana i bosansko-hercegovačkih Hrvata sa teritorije na koju su pravo polagali bosansko-hercegovački Srbi". Mladić je uhapšen u Srbiji, maja 2011., nakon što je 16 godina proveo u bekstvu.
Svedok Higs je bivši instruktor za narednike sa minobacačkog odseka Centra za pešadijsku obuku britanske vojske. Jedanaest godina je radio kao instruktor za granate.
Na početku svedočenja, Higs je rekao da su njegovi zaključci o poreklu vatre zasnovani na izveštajima mirovnih snaga Ujedinjenih nacija (poznatijih pod nazivom UNPROFOR), vojnih posmatrača UN-a i bosansko-hercegovačke policije iz Sarajeva. Oslanjajući se na te izveštaje, svedok je – kako je rekao – analizirao poreklo projektila i druge opšte karakteristike artiljerijskih napada, kao i metode koji su korišćeni prilikom istraga o tim napadima.
Higs je zaključio da su artiljerijski projektili bili ispaljeni sa položaja bosansko-hercegovačkih Srba.
Pre no što je počelo unakrsno ispitivanje, Higs je izjavio da se izveštaj uglavnom odnosi na neke "krupnije incidente", uključujući i dva odvojena napada na gradsku pijacu Markale – od kojih je jedan izvršen 5. februara 1994., a drugi 28. avgusta 1995. U prvom je napadu poginulo 66 ljudi, a ranjeno ih je preko 140; dok ih je u drugom poginulo 43, a ranjeno 75.
Unakrsno ispitivanje se poglavito ticalo tih dvaju napada na Markale.
Mladićev branilac Branko Lukić rekao je kako sumnja da je metodologija istrage koju su primenjivale lokalna policija i strani posmatrači bila objektivna i proverljiva.
Lukić je rekao kako se čini da ima i nekih "neizvesnosti" u vezi sa samim svedokom, budući da je u jednom ranijem izveštaju, nastalom za potrebe Karadžićevog suđenja, izneo različite procene o drugom napadu na Markale.
Odbrana tvrdi da je to učinjeno "sa ciljem da se lakše potvrde neke od teza iz optužnice protiv Mladića".
Higs je priznao da je u samom izveštaju izvršio manje izmene, u svrhu ispravljanja "minimalnih grešaka koje je [on sam] načinio u ranijim izveštajima, ali koje nipošto ne utiču na zaključke tih izveštaja. To su samo minorni detalji, zarad preciznosti."
Povodom prvog napada na Markale, Lukić je rekao da fotografije ukazuju na to da je dotična minobacačka granata eksplodirala udarivši u zemlju, a ne u pokrov jedne od pijačnih tezgi.
Svedok se sa time nije složio, rekavši da "iako ne bi bilo čudno da je granata eksplodirala na jednom od krovova pijačnih tezgi, definitivno nije nemoguće da je prošla između tezgi a da nije eksplodirala, te da je eksplodirala tek na zemlji".
Higs je rekao da bi deset ili dvanaest centimetara bilo "sasvim dovoljno" da se to desi, a da fotografije pokazuju da se to "zaista i desilo".
Odbrana je primetila i da je u Higsovom izveštaju sadržana i tvrdnja da je "kampanja VRS-a [Vojska Republike Srpske, tj. bosansko-hercegovačkih Srba] protiv Sarajeva predstavljala deo strategije da se izazove što više žrtava, i da je zbog toga namerno bila gađana javna pijaca".
Lukić se usprotivio tom zaključku, tvrdeći da "nije tehnički moguće, bez prethodnih testiranja i uporednih vrednosti za ponašanje minobacača, precizno odrediti mesto koje će biti gađano".
Higs se sa time nije složio, rekavši da je to moguće i sada, kao i 1994.
"Sve što je potrebno za precizno gađanje granatom jeste precizno računanje koje prethodi ispaljivanju", kazao je on.
Lukić je pokušao da svedoku postavi još nekoliko dodatnih pitanja, ali je potom priznao da ne shvata njihov smisao. Rekao je da su ih napisali eksperti koje je angažovala odbrana.
Suđenje se nastavlja naredne sedmice.
Velma Šarić izveštava za IWPR iz Sarajeva.
