Svedok na suđenju Mladiću opisao zatvorski objekat sa područja Srebrenice
Bivši zvaničnik UN-a tvrdi da je u jednu kuću možda bilo saterano čak hiljadu ljudi.
Svedok na suđenju Mladiću opisao zatvorski objekat sa područja Srebrenice
Bivši zvaničnik UN-a tvrdi da je u jednu kuću možda bilo saterano čak hiljadu ljudi.
Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 751, 23. jul 2012.)
Bivši vojni posmatrač Ujedinjenih nacija, koji je u julu 1995. prisustvovao zauzimanju Srebrenice od strane jedinica bosanskih Srba, izjavio je ove sedmice pred Haškim tribunalom da je video kako bošnjački muškarci i dečaci bivaju razdvajani od svojih porodica i potom pritvarani.
Svedok optužbe Džozef Kingori (Joseph Kingori) – koji je u naznačeno vreme bio vojni posmatrač Ujedinjenih nacija, a danas je potpukovnik kenijskih oružanih snaga – tvrdi da se na tadašnju situaciju požalio lično komandantu vojske bosanskih Srba, Ratku Mladiću, kome se sada sudi u Hagu.
Tužioci tvrde da je jedna kuća u selu Potočari služila kao privremeni zatočenički centar za bošnjačke muškarce i dečake koje su zarobile srpske snage. Mladić se tereti za genocid zbog ubijanja više od 7,000 Bošnjaka na različitim lokacijama na području Srebrenice tokom jula 1995.
Srebrenica je bila proglašena „zaštićenom zonom“ UN-a. Kingori je u svojstvu vojnog posmatrača na tom području boravio počev od marta 1995.
Uprkos zaštićenom statusu koji je grad uživao, snage bosanskih Srba su početkom jula 1995. počele da ga granatiraju, da bi ga 11. jula i zauzele. U narednih nekoliko dana, usledio je masakr.
Kingori je prisustvovao i padu enklave, kao i bekstvu više hiljada bosanskih civila, koji su sklonište potražili u logoru UN-a u obližnjem selu Potočarima.
On je već svedočio na četiri suđenja pred Tribunalom, uključujući i iskaz koji je u januaru dao na suđenju Mladićevom ratnom pretpostavljenom, bivšem predsedniku bosanskih Srba, Radovanu Karadžiću. (O tome vidi u tekstu „Posmatrač UN-a se seća razmeštanja srebreničkih civila“.)
Kingori je sudu ove sedmice ispričao kako je 12. jula 1995. video kako muškarci i dečaci, među kojima su neki imali svega 14 godina, bivaju u Potočarima razdvajani od žena i dece, te kako ih potom odvode u zgradu koja je bila poznata kao „Bela kuća“.
Tužilaštvo tvrdi da su ti muškarci i dečaci držani u stravičnim uslovima, da su bili zlostavljani, a da su kasnije prebačeni na druge lokacije, na kojima su dočekali i pogubljenje.
Kingori je sudu ispričao i kako je, kada je pitanje dotičnog zatvorskog objekta pokrenuo pred Mladićem, general tvrdio da su oni koji su tamo boravili zapravo bili proveravani kako bi se videlo da li se radi o ratnim zarobljenicima.
Svedok je rekao da je po njegovoj proceni i do 1,000 ljudi bilo smešteno u toj zgradi. Kazao je i da je Mladić pristao da mu se pridruži u njenom obilasku, ali da mu potom nije dozvolio da uđe u nju.
Na video-snimku načinjenom 12. jula, koji je prikazan sudu, moglo se videti kako je Kingori u Potočarima razgovarao sa Mladićem i kako mu je izrazio svoju zabrinutost zbog uslova koji su tamo vladali.
„Tamo gde se ti ljudi odvode – tamo je prevelika gužva. Oni sede jedni na drugima“, kaže na snimku Kingori Mladiću.
Tužilac Kveku Vanderpui (Kweku Vanderpuye) zatražio je od svedoka da pojasni kontekst svojih zapažanja.
„Mislio sam na Belu kuću, gde su prebačeni svi muškarci koji su bili odvojeni od raseljenih lica – od žena i dece – [i] smešteni u vrlo nekomforan, pretesan prostor, gde nije postojala nikakva sloboda. Oni su bili svi zajedno, sedeli su jedan na drugome“, kazao je Kingori.
Kao neko ko je od 1992. do 1996. bio komandant vojske bosanskih Srba, Mladić se tereti za srebrenički masakr, ali i za planiranje i nadziranje opsade Sarajeva, koja je trajala 44 meseca, i u kojoj je poginulo skoro 12,000 ljudi.
U optužnici protiv njega – koja ukupno ima 11 tačaka – navodi se da je on odgovoran za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog raseljavanja, koji su „doprineli ostvarivanju cilja – trajnog raseljavanja bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata sa teritorije na koju su pravo polagali bosanski Srbi“.
Na video-snimku se ove sedmice moglo videti na hiljade ranaca i ostalih predmeta kako leže na velikoj gomili ispred ulaza u Belu kuću.
Kingori je sudu rekao da su te stvari pripadale ljudima koji su boravili unutra, te da su oni bili prisiljeni da tamo ostave sve, uključujući i lične karte.
On je kazao i da je, iako mu nije bilo dopušteno da uđe u tu kuću, ipak mogao da vidi šta se u njoj dešava.
„Mogli smo da vidimo ljude koji su bili unutra, jer smo prišli veoma blizu – i mogli smo da vidimo gornji, ali ne i donji sprat. Pružao se još jedan vidik sa desne strane ulaza – odatle ste mogli da vidite jasnije“, kazao je Kingori.
Sudu je prikazan video-snimak na kojem se vidi gomila ljudi sa gornjeg sprata.
„Jeste li pitali generala Mladića za razdvajanje kojem ste prisustvovali?“, upitao je Vanderpui.
„Pitao sam ga, a on mi je rekao da su oni razdvojeni kako bi se omogućilo da budu identifikovani vojnici koje će se uzeti kao ratne zarobljenike i kasnije razmeniti“, odgovorio je Kingori.
Vanderpui je pitao da li to objašnjava i činjenicu da su unutra bili i dečaci stari od 14 do 16 godina.
„Nisam imao na umu decu – ona nisu bila vojno sposobna, nisu to bili vojnici, tako da ne znam zbog čega ih je [vojska] uzela“, odgovorio je Kingori.
Kingori je rekao da je prethodno, istoga dana, video vojnike bosanskih Srba kako dele „hranu, keks i slatkiše“ bošnjačkim civilima okupljenim u Potočarima, među kojima je bilo i mnogo dece. Taj prizor je sudu takođe bio prikazan na jednom video-snimku.
Međutim, Kingori je rekao da su vojnici, nakon što je kamera isključena, oduzeli slatkiše.
„Zbog čega bi deci davali slatkiše, a kasnije ih [oduzimali]?“, zapitao se Kingori.
On je komentarisao i dodatni video-snimak, načinjen istog dana, na kojem se vidi kako Mladić očigledno pokušava da smiri izbezumljene civile.
„Svi koji žele da budu deportovani, biće deportovani. Ne bojte se. Budite pažljivi i nemojte izgubiti nijedno dete“, kaže Mladić na snimku.
Ljudi iz gomile – u kojoj su uglavnom bili žene, deca i starci – odgovorili su mu izražavanjem velike zahvalnosti.
Kingori je rekao da je Mladić, po njegovom mišljenju, pokušavao da „primiri bes naroda“. Svedok je izrazio sumnju u generalovu iskrenost i kazao da je ta epizoda mogla biti „puka propaganda“.
„Prema mojoj vlastitoj proceni, [Mladić] je samo želeo da se ta situacija okonča, i to je sve . . . Najverovatnije nije mislio ništa od onoga što je izgovorio“, kazao je svedok.
Tokom unakrsnog ispitivanja, Mladićev advokat Miodrag Stojanović zatražio je od Kingorija da podrobnije opiše ono što je video prilikom razdvajanja bošnjačkih muškaraca od ostatka grupe.
„Muškarci su jedan po jedan bili izdvajani iz grupe . . . i odvođeni u pravcu Bele kuće“, kazao je Kingori, dodajući da oni nisu bili prozivani po imenu.
„U koje vreme je taj proces počeo u odnosu na Mladićev dolazak? Koliko ranije?“, pitao je Stojanović.
„Ne mogu da se setim“, uzvratio je Kingori.
A kada je Stojanović od svedoka zatražio da proceni koliko je ljudi bilo u samoj Beloj kući, Kingori je odgovorio da ih je bilo oko 1,000.
Branilac je uzvratio tvrdnjom da je svedokinja Kristina Šmic (Christina Schmitz) – medicinska sestra iz organizacije za medicinsku pomoć Lekari bez granica – prošle sedmice pred sudom izjavila kako je svoje pretpostavljene izvestila da je u kući bilo pritvoreno 35 muškaraca.
Kingori je odgovorio da je Šmicova mislila na neku drugu kuću.
Stojanović je potom Kingorija pitao da li je moguće da je Mladić prilikom njihove zajedničke posete dotičnoj zgradi „video da se u kući nalazi toliko ljudi“. Kingori je odgovorio da to jeste moguće.
„Da li ste u bilo kom trenutku ušli u prizemlje te kuće?“, upitao je Stojanović.
„Ne“, odgovorio je Kingori.
Branilac je pitao i na osnovu čega je Kingori mogao da proceni broj ljudi koji su se nalazili unutra.
„Mogli smo da vidimo kroz prozore i ostale otvore“, kazao je Kingori.
Kada je Stojanović pitao koliko je prozora bilo u prizemlju, Kingori je rekao kako ne može da se seti.
Tokom svog svedočenja, Šmicova je ranije ove sedmice opisala loše uslove koji su u Srebrenici vladali pre zauzeća toga grada, te kako je videla civile koji su „drhtali od straha“ nakon što su pobegli u Potočare.
Ona je sudu ispričala kako je – kada je od njega zatražila da ne evakuiše civile koji su bili lečeni u lokalnoj bolnici, pošto će se njena organizacija pobrinuti za njih – osetila da je Mladić nezainteresovan i da „ga uznemirava“.
Pacijente je kasnije evakuisao Međunarodni komitet Crvenog krsta, kazala je ona.
A zaštićeni svedok pod pseudonimom RM255, koji je takođe svedočio 19. jula, ispričao je kako je 16. jula 1995. – u vreme trajanja masakra – preživeo masovno pogubljenje na vojnoj farmi Branjevo.
RM255 je svedočio na još pet suđenja, pod različitim pseudonimima. Svoj ovosedmični iskaz priložio je u pismenoj formi, a tužioci su mu postavili svega nekoliko dodatnih pitanja.
Taj svedok je već u vreme masakra bio star, i tokom ispitivanja je delovalo da mu misli lutaju.
RM255 je kazao da je od porodice bio razdvojen u Potočarima, da je tamo bio kratko zadržan u kući, a da je potom odveden u Bratunac, pa u jednu zgradu u Pilici, pre no što je autobusom odvezen do mesta pogubljenja. Ispričao je kako je odatle pobegao nakon što je razvezao ruke, te kako se nekoliko dana skrivao u šumi, da bi se potom predao zvaničnicima bosanskih Srba. Rekao je i da je nakon toga nekoliko meseci proveo u logoru, pre no što je oslobođen.
Najzad, Elko Koster (Eelco Koster) je – kao bivši pripadnik Holandskog bataljona UN-a, poznatijeg kao Dačbat – 20 jula svedočio o bošnjačkim civilima koji su, nakon što su Srebrenicu zauzele snage bosanskih Srba, poželeli da se sklone u logor UN-a u Potočarima.
Suđenje će biti nastavljeno 21. avgusta, nakon letnje pauze u radu Tribunala.
Mladić je uhapšen u Srbiji, u maju 2011., nakon što je 16 godina proveo u bekstvu.
Rachel Irwin je viša izveštačica IWPR-a iz Haga.
