Svedok odbija da svedoči na suđenju Haradinaju
Sudije su odlučile da iskaz istog svedoka sa ranijeg suđenja može biti predočen sudu uprkos tome što on odbija da odgovara na pitanja.
Svedok odbija da svedoči na suđenju Haradinaju
Sudije su odlučile da iskaz istog svedoka sa ranijeg suđenja može biti predočen sudu uprkos tome što on odbija da odgovara na pitanja.
Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 705, 26. avgust 2011.)
Krunski svedok optužbe na delimično ponovljenom suđenju bivšem premijeru Kosova, Ramušu Haradinaju (Ramush Haradinaj), odbio je da odgovori na većinu pitanja koja su mu ove sedmice postavljena, pri čemu je priznao krivicu po optužbama za nepoštovanje suda koje su proistekle iz prvog suđenja pred Haškim tribunalom.
„Ne tražite od mene da odgovaram na pitanja. To su gluposti!“, uzviknuo je svedok Šefćet Kabaši (Shefqet Kabashi) nakon što je razmenio nekoliko oštrih replika sa tužiocem Polom Rodžersom (Paul Rogers).
„Ovaj novac [koji je potrošen na suđenje] je mogao da bude poslat u Holivud, da bi se snimio nekakav dobar film, kako bi se razumelo ono što se desilo“, primetio je Kabaši. „Ne postoji pravda. Vodite me u zatvor i držite me tamo, ako želite.“
Kao bivši pripadnik Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), Kabaši je 2007. godine bio pozvan da svedoči u prvom postupku koji je vođen protiv bivšeg komandanta OVK-a Haradinaja i još dvojice saoptuženika – Idriza Baljaja (Idriz Balaj) i Lahija Brahimaja, koji su takođe bili pripadnici OVK-a. (Za izveštaj o početku obnovljenog sudskog postupka, vidi tekst „Počelo ponovno suđenje Haradinaju“.)
Kabaši je 2007. godine u dva navrata odbio da odgovara na pitanja, pa je potom optužen za nepoštovanje suda. U Holandiju je dobrovoljno doputovao prošle sedmice, ali su ga po dolasku holandske vlasti uhapsile i potom prebacile u Pritvorsku jedinicu Ujedinjenih nacija. Dana 26. avgusta, priznao je krivicu po svim tačkama optužnice koja je protiv njega bila podignuta.
Još uvek je nejasno hoće li protiv Kabašija uslediti i nove optužbe, pošto je on protekle sedmice odbio da odgovara na pitanja i u ponovljenom procesu, pri čemu je izneo nekoliko oštrih primedbi na račun svih strana u sporu.
„Vaši istražitelji su čak gori od Srba“, rekao je on Rodžersu. „[Srbi] vas tuku, dok vam ovi polako puštaju krv .“
Takođe, rekao je kako su istražitelji tužilaštva „počinili veliku broj grešaka – grešaka čija su cena bili ljudski životi“.
Kabaši je potom konstatovao da bi „milione“ eura koje je tim odbrane dobio na ime zastupanja Haradinaja, Baljaja i Brahimaja „najbolje bilo potrošiti na Kosovu“, i to na ljude koji su „osakaćeni i koji su izgubili svoje najmilije“.
„Vi ste danas tužilaštvo, a sutra odbrana“, kazao je on. „Nije vas briga ko je tamo ubijen.“
Kabašijev advokat, Majkl Karnavas (Michael Karnavas), rekao je sudijama da je njegov klijent tri godine proveo u srpskom zatvoru, gde je bio i mučen.
„Postoji osećaj frustracije“, kazao je Karnavas. „On je vlastima dao podatke [o svom boravku u zatočeništvu], a one nisu učinile baš ništa. On se, na neki način, oseća izdanim.“
Haradinaj je 2008. oslobođen po svih 37 tačaka optužnice koja je bila podignuta protiv njega. Među njima su i one koje se tiču ubistava, torture i silovanja srpskih civila, kao i osumnjičenih albanskih i romskih kolaboracionista potkraj devedesetih godina na Kosovu.
I Baljaj je tada bio oslobođen, dok je Brahimaj bio proglašen krivim za okrutno postupanje i mučenje, te osuđen na šest godina zatvora.
Tužioci su se žalili na oslobađajuće presude, tvrdeći da je zastrašivanje svedoka „ugrozilo“ suđenje. Usled toga, kako su rekli, nisu bili u stanju da obezbede iskaze dvojice ključnih svedoka, od kojih je jedan Kabaši.
U presudi koju su izrekle u julu 2010. godine, žalbene su sudije zaključile kako je sudsko veće „propustilo da uvaži ozbiljnost pretnje koju zastrašivanje svedoka predstavlja po celinu procesa“, te da je isuviše naglasilo „potrebu da tužilaštvo ne dobije više vremena nego što mu je bilo dodeljeno za izvođenje dokaza . . . ne vodeći računa o mogućnosti da se obezbedi potencijalno važno svedočenje“.
Sudije su stoga odlučile da Haradinaju i Baljaju treba iznova suditi po šest tačaka za ubijanje, okrutno postupanje i mučenje, a Brahimaju po četiri od tih šest tačaka.
Sve optužbe tiču se logora OVK-a u Jablanici, u kojem su, po rečima tužilaca, bili tučeni, mučeni i pritvarani oni koji su, nezavisno od svoje nacionalnosti, bili smatrani srpskim kolaboracionistima.
Kada je Rodžers ove sedmice krupnog i crnomanjastog Kabašija pitao da li se plaši da svedoči, potonji se prenuo i pogledao u tužioca. „Izgledam li ja vama kao neko ko se plaši?“, rekao je, prešavši u tom trenutku sa maternjeg albanskog na engleski.
Kabaši je 2005. dao iskaz kao svedok optužbe na suđenju Fatmiru Ljimaju (Fatmir Limaj), komandantu OVK-a. U to vreme je tvrdio kako je video ljude koji su bili pritvoreni u Jablanici, i kako su neki od njih imali povrede od premlaćivanja.
No, ove sedmice je rekao kako „nije video“ nikakve zarobljenike i kako Jablanica „nije bila pritvorski centar“.
A kada su mu postavljena još neka pitanja, on je odbio da kaže nešto više o tome. Rodžers ga je pitao zbog čega ne može da govori o tome, s obzirom da je na prethodnom svedočenju to učinio.
„Da ste na mom mestu, znali biste zašto. Pošto niste, nikada nećete moći da razumete taj razlog“, kazao je Kabaši. „Mnogo sam propatio i teret je toliko težak da ne mogu da se podignem. Ne želim da me još više mučite . . . Ja to ostavljam u Božjim rukama.“
Rodžers je potom pitao Kabašija da li bi, ukoliko bi nastavio da svedoči, „strahovao za nekog drugog“.
„Rekao sam ono što sam želeo da kažem“, odgovorio je Kabaši. „Ne mislim da mogu da kažem išta više.“
„Da ili ne?“, uzvratio je Rodžers.
Kabaši je protrljao glavu i spustio pogled. „Ne znam“, rekao je.
„Ne znate da li strahujete za nekog drugog?“, pitao ga je sudija Bakone Džastis Moloto (Bakone Justice Moloto).
„Ne znam“, kazao je Kabaši ponovo.
Sledeća tema bio je iskaz koji je svedok dao na suđenju Ljimaju 2005. godine.
„Jeste li na pitanja odgovorili najbolje što ste mogli, pokušavajući da se prisetite što bolje onoga što se desilo?“, pitao je Rodžers.
„U tome i jeste problem“, kazao je Kabaši. „Ne mogu da govorim o periodu od tada do sada. Potrudio sam se da kažem istinu zato što nemam običaj da lažem. Moj um nije u stanju da razjasni stvari.“
Potom je Rodžers – uprkos odlučnom protivljenju odbrane – predložio da se transkript Kabašijevog ranijeg svedočenja uvrsti u dokazni materijal.
Sudije su usvojile taj predlog, ocenivši da je ono bilo „istinito“. Rekle su i da će, čak i ukoliko Kabaši odbije da bude unakrsno ispitan, odbrana moći da podnese relevantnu dokumentaciju.
Potom je jedan od branilaca pitao Kabašija da li se, kao što je prethodno nagovestio, ne oseća sposobnim da svedoči. Svedok je odgovorio potvrdno.
Odbrana je potom od sudija zatražila da se transkript isključi iz dokaznog materijala, tvrdeći da se najveći deo tog svedočenja ne tiče Jablanice, i da Kabaši o tome tada nije bio unakrsno ispitan.
Haradinajev advokat Ben Emerson (Ben Emmerson) rekao je kako se uskraćivanjem mogućnosti unakrsnog ispitivanja svedoka „suštinski ugrožavaju prava na pravično suđenje“.
Sudije su na kraju odbile zahtev odbrane da se odbaci ranije svedočenje.
Suđenje se nastavlja naredne sedmice.
Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.