Svedok se seća pada Žepe
Bivši član gradskog rukovodstva opisuje naporne pregovore koji su usledili nakon pobede bosanskih Srba.
Svedok se seća pada Žepe
Bivši član gradskog rukovodstva opisuje naporne pregovore koji su usledili nakon pobede bosanskih Srba.
Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 658, 27. avgust 2010.)
Svedok optužbe na suđenju bivšem generalu bosanskih Srba, Zdravku Tolimiru, opisao je pad istočnobosanskog grada Žepe, koji se dogodio u julu 1995. godine, kao i evakuaciju stanovništva koja je potom usledila.
I Tolimir i haški optuženik Ratko Mladić – koji je još uvek na slobodi – navodno su bili upoznati sa prisilnim razmeštanjem bošnjačkog stanovništva iz Žepe nakon zauzeća obližnje Srebrenice.
Na video-snimku emitovanom ove sedmice, a snimljenom 26. jula 1995., moglo se videti kako Mladić sudeluje u ukrcavanju bosanskih civila u autobuse i njihovoj evakuaciji iz grada.
Svi autobusi su prepuni civila, koji nisu zaposeli samo sedišta, nego se tiskaju i po prolazima između njih. Mladić drži isti govor svakoj grupi. „Ja sam general Mladić. O meni ste čuli mnoge laži. Vraćam vam vaše živote. Ne pojavljujte se više pred mojim jedinicama – više neće biti praštanja.“
Potom nastavlja: „Žao mi je što je do ovoga došlo. Ali, krivi su oni koji su među vama, a ne ja.“
„Među vama ima vojno sposobnih ljudi“, obraća se on drugoj grupi. „Dajem vam vaše živote kao poklon . . . mogli ste svi živeti ovde da nas vaši ljudi nisu dirali.“
U jednom od autobusa, jedna žena pita Mladića ima li „nekakve pilule za mučninu od vožnje autom“. Reklo bi se da on ignoriše to pitanje, a onda druga osoba kaže: „Naša deca će umreti.“
Ovi snimci su emitovani tokom svedočenja jednog bivšeg člana bošnjačkog rukovodstva iz Žepe, koji je u danima uoči evakuacije civilnog stanovništva lično pregovarao s Tolimirom i Mladićem.
Ovaj svedok optužbe je svoj iskaz dao uz digitalno iskrivljenje lika; mada njegovo ime nije bilo skriveno, u sudnici ga niko nije izgovorio.
Svedok je opisao niz napornih sastanaka održanih sa zvaničnicima bosanskih Srba, kojima je prisustvovao počev od 13. jula, neposredno nakon što su Srebrenicu zauzele snage bosanskih Srba. U danima koji su usledili, oko 8,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka je pobijeno u Srebrenici i oko nje.
Kao bivši pomoćnik komandanta za obaveštajni rad i bezbednost pri generalštabu vojske bosanskih Srba, Tolimir se tereti po osam tačaka – uključujući genocid, zaveru sa ciljem činjenja genocida, istrebljenje, ubijanje, progon, prisilno razmeštanje stanovništva i deportaciju bosanskih Muslimana iz Srebrenice i Žepe tokom jula 1995.
Svedok je ove sedmice pre sudom opisao ultimatum koji je Tolimir uputio predstavnicima Bošnjaka iz Žepe na sastanku održanom 13. jula.
„General Tolimir nam je otprilike rekao: ’Srebrenica je pala, a sada je na redu Žepa’“, prisetio se svedok.
Po rečima svedoka, Tolimir je rekao kako stanovništvo može biti ili odvezeno, ili mu sledi vojna okupacija.
Svedok je ispričao i kako je on sam tom prilikom izrazio zabrinutost za sudbinu vojno sposobnih muškaraca u gradu.
„Pitao sam ga: ’Da li to znači da tridesetpetogodišnji muškarac može da se pridruži svojoj porodici, uđe u autobus i ode na teritoriju pod kontrolom vojske [Bosanske vlade]?“, rekao je svedok. „A general Tolimir je odgovorio: ’Da, naravno.’“
Potom je advokat tužilaštva Nelson Tejer (Nelson Thayer) svedoka upitao zbog čega se „toliko plašio“ za vojno sposobne muškarce.
„Pa, vidite, bilo je ratno doba“, odgovorio je svedok. „Postojalo je opšte verovanje da ćete, ukoliko vas Srbi uhvate, postati zatvorenik . . . i biti ubijeni. Eto na čemu su se zasnivala strahovanja vojno sposobnih muškaraca.“
Svedok je rekao i da je taj dugotrajni strah za sudbinu vojno sposobnih muškaraca njega i ostale bošnjačke predstavnike naveo na to da odbiju Tolimirovu ponudu od 13. jula.
Granatiranje grada je potom nastavljeno, kaže svedok, sve dok nije usledio poziv za novi sastanak, koji je održan 19. jula, i kojem su prisustvovali i Tolimir i Mladić.
Video-snimak koji je emitovan pred sudom prikazuje Mladića kako se pre sastanka posredstvom radio-uređaja obraća komandantu bosanske vojske Avdi Paliću i traži od njega da pošalje predstavnike.
„Nema potrebe da vaši ljudi ginu“, kazao je Mladić. „Nećete ponovo dobiti [ovakvu šansu]. Potpisali ste smrtnu presudu svima na teritoriji koju kontrolišete. Da li me razumete?“
„Pustite me da razgovaram sa još nekim, kako bi mi savest bila mirna zbog onog što nameravam da uradim ukoliko nastavite da budete nerazumni“, nastavlja Mladić. „Veruj mi, Avdo . . . želim da sačuvam svoju ljudskost kada se sve ovo završi.“
Svedok je prisustvovao sastanku koji je 19. jula održan na kontrolnom punktu Zaštitnih snaga Ujedinjenih nacija (UNPROFOR) u Bokšanici. Tom prilikom su sa Tolimirom i Mladićem raspravljani detalji evakuacije.
Svedok je identifikovao Mladića i Tolimira na video-snimku koji je načinjen na tom sastanku.
Mladić je zahtevao da evakuacije počnu sutradan, 20. jula, ali su brojna pitanja ostala nerešena sve do 24. jula. Tada su, po rečima svedoka, pale i bošnjačke linije odbrane oko Žepe, a snage bosanskih Srba su se približile centru grada.
Stanovništvo je, kako je rekao, „bilo na ivici panike“.
Svedok je rekao da je naposletku pristao da potpiše izjavu koja se odnosila na demilitarizaciju i evakuaciju civilnog stanovništva, ali je naglasio i da nije bilo nikakvog „konkretnog ili jasnog odgovora“ u vezi sa vojno sposobnim muškarcima.
„Biste li nam objasnili zbog čega ste potpisali taj sporazum i izbor pred kojim ste se, po Vašem mišljanju, našli?“, upitao je Tejer.
Svedok je odgovorio. „Bili smo prisiljeni da potpišemo bilo kakav tekst koji bi nam servirali, sve dok to osigurava početak evakuacije. Šta god da je to bilo, ja bih potpisao. Nije bilo nikakve alternative.“
Tejer je potom pitao i za odredbe Ženevske konvencije koje su bile sadržane u dotičnom dokumentu.
„Logično bi bilo pretpostaviti da je to . . . u stvari bilo pokriće za one operacije koje nisu bile u skladu sa Ženevskom konvencijom“, odgovorio je svedok. „Evakuacija civilnog stanovništva verovatno nije bila u skladu sa Ženevskom konvencijom. Ali, u tom trenutku nisam bio u prilici da se predomišljam.“
Dodao je i da „nije bilo rasprave“ o tome da će se bošnjačko stanovništvo ikada vratiti u Žepu.
„Zašto ne?“, upitao je Tejer.
„Teritorija je bila oduzeta i nije bio pominjan nikakav povratak“, odgovorio je svedok.
On je potvrdio vlastiti iskaz kojeg je dao na jednom ranijem suđenju, kada je rekao da bi, prema onome što je čuo od Mladića, „evakuaciju civilnog stanovništva trebalo da izvedu zajedno general Mladić i [komandant bosanske vojske] Avdo Palić“.
Pošto centar Žepe još uvek nije bio pod punom kontrolom bosanskih Srba, svedok je pristao da tokom evakuacije ostane na kontrolnom punktu UN-a u Bokšanici, kako bi „osigurao bezbednost generala Tolimira“.
Svedok je rekao i kako je pre no što je otišao u Bokšanicu možda i video generala Tolimira u centru Žepe, ali da u to nije „sto posto siguran“.
Kasniji video-snimak, načinjen 26. jula, prikazuje okrivljenog kako se rukuje s komandantom bosanske armije Palićem, dok se civili ukrcavaju u autobuse. Palića su kasnije zarobile srpske snage, a njegovi ostaci su – po rečima svedoka – pre nekoliko godina pronađeni u jednoj od masovnih grobnica.
Svedok je ispričao kako je neposredno po okončanju evakuacije civila i sam bio uhapšen, te kako je oslobođen tek početkom 1996. Hapšenje se dogodilo na kontrolnom punktu UN-a u Bokšanici, a sve to su posmatrali ukrajinski mirovnjaci – kazao je svedok.
„Dok su nas hapsili, u blizini je stajalo nekoliko vojnika UNPROFOR-a . . . koji su se okrenuli na drugu stranu“, kazao je svedok.
„Jeste li, na osnovu vremena koje ste proveli u Bokšanici, stekli bilo kakav utisak o tim ukrajinskim mirovnim trupama?“, upitao je Tejer.
„Na osnovu onoga što sam video . . . bila je to grupa preplašenih mladića, koji su se zatekli u neprilici, tako da nisu bili u stanju da učine išta značajnije“, kazao je svedok.
Tolimir se brani samostalno, a svedoka je – usredsredivši se uglavnom na mape – počeo da ispituje neposredno uoči odlaganja suđenja na nedelju dana. Unakrsno ispitivanje će biti nastavljeno naredne sedmice.
Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.