Svedok tvrdi da je u Srebrenici pogubljeno "samo 400" ljudi

Forenzičar koji je svedočio na poziv odbrane tvrdi da mnogi leševi pronađeni u masovnim grobnicama oko Srebrenice nisu žrtve egzekucija izvršenih u julu 1995.

Svedok tvrdi da je u Srebrenici pogubljeno "samo 400" ljudi

Forenzičar koji je svedočio na poziv odbrane tvrdi da mnogi leševi pronađeni u masovnim grobnicama oko Srebrenice nisu žrtve egzekucija izvršenih u julu 1995.

Dusan Dunjic, defence witness testifying at the trial of former Bosnian Serb president Radovan Karadzic. (Photo: ICTY)
Dusan Dunjic, defence witness testifying at the trial of former Bosnian Serb president Radovan Karadzic. (Photo: ICTY)
Monday, 29 July, 2013

 

Svedok odbrane na suđenju bivšem predsedniku bosansko-hercegovačkih Srba, Radovanu Karadžiću, izjavio je ove sedmice da je iz masovnih grobnica u okolini Srebrenice svega oko 400 ekshumiranih osoba bilo zaista pogubljeno, dok ostali tamošnji leševi uopšte nisu "žrtve istog događaja".

Profesor sudske medicine iz Beograda, Dušan Dunjić, rekao je sudijama da je pažljivo pregledao forenzičke izveštaje koje su veštaci tužilaštva predočili o masakru koji se 1995. odigrao u Srebrenici. Zaključio je da su ti izveštaji "veoma subjektivni i puni predrasuda" protiv okrivljenog i "političkih i vojnih ideala Srba".

Dunjić tvrdi da je razvrstavanje ostataka koji su pronađeni na raznim lokacijama u okolini Srebrenice podrazumevalo čitav niz problema.

"Mnogi od tih ljudi su mogli biti ubijeni nakon jula 1995., ili pre jula 1995., mnoge rane su mogle biti nanete ’post mortem’, tako da nema razloga da ih se sve smatra žrtvama istog događaja, a pogotovo egzekucija izvršenih u sklopu istog događaja", rekao je on sudu.

Dunjić je dodao da samo "veoma ograničen broj od oko 400" tela, pronađenih u masovnim grobnicama, može biti smatran žrtvama pogubljenja.

"Postoji izvestan broj tela koja su ekshumirana sa rukama vezanim žicom ili konopcem, i za koja se van svake razumne sumnje može tvrditi da su pogubljena", rekao je on.

Dunjić je naglasio da je značajno upravo to što su im ruke bile vezane, a ne to što su imali povez preko očiju.

"Povezi za oči ne znače nužno da su im oni bili stavljeni, već da su žrtve nosile nekakve oznake, koje su onda naprosto spale", rekao je on.

Prilikom unakrsnog ispitivanja svedoka, tužilac Kris Mičel (Chris Mitchell) ga je upitao zbog čega ta njegova tvrdnja nije bila uvrštena ni u jednu od njegovih ranijih izjava ili izveštaja – pri čemu je imao na umu dva pisana izveštaja koje je svedok pripremio za potrebe Karadžićeve odbrane.

"Ne znam", odgovorio je svedok.

U jednom od tih izveštaja, koji je uvršten u dokaze, svedok tvrdi kako je nemoguće da su sve žrtve ubijene u julu 1995., jer su neka tela pronađena u zimskoj odeći.

Tužilaštvo je Dunjiću potom predočilo fotografiju iz Potočara, koja je načinjena u julu 1995. i na kojoj se vide Bošnjaci u jaknama i džemperima. Svedok je odgovorio kako je kadar da "jasno razlikuje ljude koji nose kožne jakne ili džempere od ljudi koji nose zimsku odeću", dodajući da "kožne jakne i džemperi nisu zimska odeća".

"A potpuno je logično zaključiti da je neko ko je u masovnoj grobnici pronađen u zimskoj odeći bio ubijen tokom zime", nastavio je Dunjić.

On je dodao da postoje indicije o tome da su neke žrtve pokopane nakon što je od njihove smrti proteklo dosta vremena, to jest "nakon što su se tela već raspala".

Mičel je na to uzvratio tvrdnjom kako je "poznato još od Drugog Svetskog rata" da će tela koja su smeštena na raznim mestima ili na različitim dubinama u nekoj masovnoj grobnici dospeti u različite faze raspada uprkos tome što je smrt nastupila istovremeno.

Dunjić se sa time saglasio, ali je dodao da "čak i da je ta teorija prihvatljiva, to još uvek ne znači da je druga teorija manje prihvatljiva ili čak pogrešna".

Kao neko ko je u periodu od 1992. do 1996. bio predsednik samoproglašene bosanske Republike Srpske (RS), Karadžić se tereti za planiranje i nadziranje masakra koji je nad preko 7,000 muškaraca i dečaka u julu 1995. počinjen u Srebrenici; kao i opsade Sarajeva, koja je trajala 44 meseca i u kojoj je ubijeno skoro 12,000 ljudi.

Tužioci tvrde da je on odgovoran za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog raseljavanja, koji su "doprineli ostvarivanju cilja – trajnog raseljavanja bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata sa teritorije na koju su pravo polagali bosanski Srbi".

Suđenje se nastavlja naredne sedmice.

Velma Šarić izveštava za IWPR iz Sarajeva.
 

Frontline Updates
Support local journalists