TEATRALAN POČETAK SUĐENJA ŠEŠELJU
Nakon gotovo jednogodišnjeg odlaganja, okrivljeni je i na novom početku suđenja bio vrlo samouveren.
TEATRALAN POČETAK SUĐENJA ŠEŠELJU
Nakon gotovo jednogodišnjeg odlaganja, okrivljeni je i na novom početku suđenja bio vrlo samouveren.
Plahovit i samouveren, srpski ultranacionalistički lider Vojislav Šešelj pojavio se ove sedmice na pozornici Haškog tribunala, izvodeći predstavu na koju su posmatrači u sudu čekali još od njegove dobrovoljne predaje Tribunalu u februaru 2003.
„Adrenalin mi se nakupljao pet godina i došao je trenutak da ga se oslobodim“, bučno se sudu obratio predsednik Srpske radikalne stranke (SRS).
Okružen dvojicom stražara, Šešelj je 8. novembra gotovo četiri sata pokušavao da pobije navode tužilaštva.
„Optužnica koja je protiv mene podignuta je neozbiljna“, rekao je on, zapretivši prstom tužilaštvu. „Pisana je u žurbi, od strane pravno nekompetentnih ljudi, koji nisu skloni razmišljanju.“
Šešelj (53) je optužen za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine – uključujući progon, istrebljenje, ubistvo i mučenje – počinjene u Hrvatskoj, Bosni i Vojvodini, u periodu od 1991. do 1995.
Tereti se da je – zajedno sa jugoslovenskim liderom Slobodanom Miloševićem – sudelovao u zajedničkom zločinačkom poduhvatu, čiji je cilj bilo „trajno prisilno raseljavanje vršenjem zločina“ nad većinom nesrpskog stanovništva sa oko jedne trećine hrvatske, većeg dela bosanske, te delimično i vojvođanske (tj. srbijanske) teritorije.
Šešelj se osim toga tereti i za učešće u regrutovanju, stvaranju, finansiranju, snabdevanju, podršci i komandovanju srpskim dobrovoljačkim formacijama lojalnim vlastitoj partiji, koje su u vreme trajanja sukoba upućivane na front. Takođe je optužen i za svoje vatrene govore koje je držao na javnim skupovima i tokom poseta dobrovoljačkim jedinicama.
Njegov je slučaj prvi nakon Miloševićevog u kojem će biti reči o učešću Srbije u zlodelima koja su počinjena u Hrvatskoj i Bosni. U optužnici koja je protiv njega podignuta stoji da je u tim kampanjama stradalo na desetine hiljada nedužnih žrtava.
Tužioci navode da se Šešelj koristio propagandnom tehnikom i govorom mržnje da bi pridobio podršku Srba za progon ne-Srba i stvaranje homogene teritorije.
Ovosedmična uvodna reč tužiteljke Kristin Dal (Christine Dahl) mnogim je posmatračima sa galerije za publiku izmamila suze, budući da je ona opisala potresno putovanje jedne bošnjačke majke čija se porodica zatekla na području nad kojim su kontrolu uspostavili „Beli orlovi“ – paravojna formacije koja je navodno bila pod Šešeljevom komandom.
„Naterala je svog [starijeg] sina da se pomokri u posudu i to je dala bebi, kako bi sprečila da dehidrira. Grudi su joj presahnule“, rekla je tužiteljka.
Dalova je nastavila sa opisom surovih uslova kojima su žene i deca bili izloženi od strane paravojnih formacija: „Spavali su podrumu fabrike, držani su u neosvetljenim prostorijama bez toaleta. Četiri dana su im bili uskraćeni hrana i voda.
„On ni danas ne oseća sažaljenje“, rekla je Dalova o Šešelju, prikazujući ga kao veštog političara, čije je „šovinističko, ratoborno i otrovno“ liderstvo u krajnjoj liniji i dovodilo do proterivanja ne-Srba, pa i ubistava koja su usledila.
„Bosanski su Srbi na sistematičan način sproveli etničko čišćenje“, rekla je ona. „A Šešelj je odgovoran za te zločine.“
Jedini odgovor okrivljenog na njene reči bio je smeh.
„Ovo je čovek koji je svetu podario etničko čišćenje“, kazala je Dalova.
Uzvraćajući napad, Šešelj je odbacio sve kvalifikacije i sve optužbe protiv sebe, dok je sud proglasio učesnikom u zapadnjačkoj antisrpskoj zaveri.
„Ja sam protivnik Evropske Unije i veliki neprijatelj NATO-a“, rekao je on. „To je osnovni razlog zbog kojeg mi se sudi. Sudi mi se zbog moje nacionalističke ideologije i mojih govora na koje sam ponosan.“
Iako je ove sedmice priznao da su tokom balkanskih ratova počinjeni zločini, Šešelj je porekao da je na bilo koji način u njih umešan, odbijajući da preuzme odgovornost i svaljujući krivicu na druge.
„Izgleda da me smatraju odgovornim za sve. A Hrvati i Muslimani su u Bosni počeli sa ubijanjem Srba. To je dovelo do krvoprolića!“, kazao je on.
Svoj poslednji ovosedmični izliv gneva Šešelj je zaključio tako što je od suda zatražio da mu izrekne najtežu moguću kaznu, čime će njegova idelogija biti ovekovečena, dodajući kako jedino žali zbog toga što u Tribunalu ne postoji mogućnost izricanja smrtne kazne.
„Tako bih ponosno, dostojanstveno, uspravno poput mog prijatelja Sadama Huseina (Saddam Hussein) mogao zapečatiti svoju ideologiju. Ja sam živeo dovoljno dugo, ali želim da moja ideologija bude besmrtna“, rekao je on.
„Posebno sam zahvalan Haškom tribunalu što mi je omogućio da patim zbog svoje ideologije. Ona ne može biti iskorenjena u srpskom narodu. Ona je živa i živeće stotinama godina nakon moje smrti. Moj život više nije važan.“
Predsedavajući sudija Žan-Klod Antoneti (Jean-Claude Antonetti) je mirno uzvratio da Tribunal Šešelja neće ni osloboditi ni osuditi zbog ideologije, već na temelju dokaza i činjenica.
„Pred vama su trojica potpuno nezavisnih sudija“, rekao je on. „Ono što se dešavalo pre ovog suđenja je jedna stvar; ovo suđenje će biti nešto sasvim drugo.“
Šešljevo je suđenje počelo još pre godinu dana, ali je obustavljeno nakon što je okrivljeni 28 dana štrajkovao glađu zbog odluke suda da mu uskrati pravo na izbor vlastitog branioca.
Iako je Šešelj naposletku obustavio štrajk glađu jer mu je dozvoljeno da se brani samostalno, novi početak suđenja nije bio moguć pre no što se u potpunosti oporavio od posledica štrajka.
Kao lider najveće političke partije u svojoj zemlji, Šešelj je čak i u pritvoru bio nosilac liste kandidata SRS-a na parlamentarnim izborima održanim u januaru 2007. U samoj je stranci ostao popularan, a članovi SRS-a se nadaju da će im zahvaljujući suđenju rejting u Srbiji porasti pred predsedničke izbore koji će biti održani naredne godine.
Suđenje će biti nastavljeno 11. decembra, kada se očekuje saslušanje prvog svedoka optužbe – dr Entonija Oberšela (Anthony Oberschall), profesora sociologije sa Univerziteta Severne Karoline.
Tužilaštvo veruje da će iskaz tog svedoka pokazati da su Šešeljeve nacionalističko-propagandne tehnike bile korišćene kao metod za vršenje nasilja Srba nad ne-Srbima.
Sonia Nezamzadeh izveštava za IWPR iz Haga.
„Adrenalin mi se nakupljao pet godina i došao je trenutak da ga se oslobodim“, bučno se sudu obratio predsednik Srpske radikalne stranke (SRS).
Okružen dvojicom stražara, Šešelj je 8. novembra gotovo četiri sata pokušavao da pobije navode tužilaštva.
„Optužnica koja je protiv mene podignuta je neozbiljna“, rekao je on, zapretivši prstom tužilaštvu. „Pisana je u žurbi, od strane pravno nekompetentnih ljudi, koji nisu skloni razmišljanju.“
Šešelj (53) je optužen za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine – uključujući progon, istrebljenje, ubistvo i mučenje – počinjene u Hrvatskoj, Bosni i Vojvodini, u periodu od 1991. do 1995.
Tereti se da je – zajedno sa jugoslovenskim liderom Slobodanom Miloševićem – sudelovao u zajedničkom zločinačkom poduhvatu, čiji je cilj bilo „trajno prisilno raseljavanje vršenjem zločina“ nad većinom nesrpskog stanovništva sa oko jedne trećine hrvatske, većeg dela bosanske, te delimično i vojvođanske (tj. srbijanske) teritorije.
Šešelj se osim toga tereti i za učešće u regrutovanju, stvaranju, finansiranju, snabdevanju, podršci i komandovanju srpskim dobrovoljačkim formacijama lojalnim vlastitoj partiji, koje su u vreme trajanja sukoba upućivane na front. Takođe je optužen i za svoje vatrene govore koje je držao na javnim skupovima i tokom poseta dobrovoljačkim jedinicama.
Njegov je slučaj prvi nakon Miloševićevog u kojem će biti reči o učešću Srbije u zlodelima koja su počinjena u Hrvatskoj i Bosni. U optužnici koja je protiv njega podignuta stoji da je u tim kampanjama stradalo na desetine hiljada nedužnih žrtava.
Tužioci navode da se Šešelj koristio propagandnom tehnikom i govorom mržnje da bi pridobio podršku Srba za progon ne-Srba i stvaranje homogene teritorije.
Ovosedmična uvodna reč tužiteljke Kristin Dal (Christine Dahl) mnogim je posmatračima sa galerije za publiku izmamila suze, budući da je ona opisala potresno putovanje jedne bošnjačke majke čija se porodica zatekla na području nad kojim su kontrolu uspostavili „Beli orlovi“ – paravojna formacije koja je navodno bila pod Šešeljevom komandom.
„Naterala je svog [starijeg] sina da se pomokri u posudu i to je dala bebi, kako bi sprečila da dehidrira. Grudi su joj presahnule“, rekla je tužiteljka.
Dalova je nastavila sa opisom surovih uslova kojima su žene i deca bili izloženi od strane paravojnih formacija: „Spavali su podrumu fabrike, držani su u neosvetljenim prostorijama bez toaleta. Četiri dana su im bili uskraćeni hrana i voda.
„On ni danas ne oseća sažaljenje“, rekla je Dalova o Šešelju, prikazujući ga kao veštog političara, čije je „šovinističko, ratoborno i otrovno“ liderstvo u krajnjoj liniji i dovodilo do proterivanja ne-Srba, pa i ubistava koja su usledila.
„Bosanski su Srbi na sistematičan način sproveli etničko čišćenje“, rekla je ona. „A Šešelj je odgovoran za te zločine.“
Jedini odgovor okrivljenog na njene reči bio je smeh.
„Ovo je čovek koji je svetu podario etničko čišćenje“, kazala je Dalova.
Uzvraćajući napad, Šešelj je odbacio sve kvalifikacije i sve optužbe protiv sebe, dok je sud proglasio učesnikom u zapadnjačkoj antisrpskoj zaveri.
„Ja sam protivnik Evropske Unije i veliki neprijatelj NATO-a“, rekao je on. „To je osnovni razlog zbog kojeg mi se sudi. Sudi mi se zbog moje nacionalističke ideologije i mojih govora na koje sam ponosan.“
Iako je ove sedmice priznao da su tokom balkanskih ratova počinjeni zločini, Šešelj je porekao da je na bilo koji način u njih umešan, odbijajući da preuzme odgovornost i svaljujući krivicu na druge.
„Izgleda da me smatraju odgovornim za sve. A Hrvati i Muslimani su u Bosni počeli sa ubijanjem Srba. To je dovelo do krvoprolića!“, kazao je on.
Svoj poslednji ovosedmični izliv gneva Šešelj je zaključio tako što je od suda zatražio da mu izrekne najtežu moguću kaznu, čime će njegova idelogija biti ovekovečena, dodajući kako jedino žali zbog toga što u Tribunalu ne postoji mogućnost izricanja smrtne kazne.
„Tako bih ponosno, dostojanstveno, uspravno poput mog prijatelja Sadama Huseina (Saddam Hussein) mogao zapečatiti svoju ideologiju. Ja sam živeo dovoljno dugo, ali želim da moja ideologija bude besmrtna“, rekao je on.
„Posebno sam zahvalan Haškom tribunalu što mi je omogućio da patim zbog svoje ideologije. Ona ne može biti iskorenjena u srpskom narodu. Ona je živa i živeće stotinama godina nakon moje smrti. Moj život više nije važan.“
Predsedavajući sudija Žan-Klod Antoneti (Jean-Claude Antonetti) je mirno uzvratio da Tribunal Šešelja neće ni osloboditi ni osuditi zbog ideologije, već na temelju dokaza i činjenica.
„Pred vama su trojica potpuno nezavisnih sudija“, rekao je on. „Ono što se dešavalo pre ovog suđenja je jedna stvar; ovo suđenje će biti nešto sasvim drugo.“
Šešljevo je suđenje počelo još pre godinu dana, ali je obustavljeno nakon što je okrivljeni 28 dana štrajkovao glađu zbog odluke suda da mu uskrati pravo na izbor vlastitog branioca.
Iako je Šešelj naposletku obustavio štrajk glađu jer mu je dozvoljeno da se brani samostalno, novi početak suđenja nije bio moguć pre no što se u potpunosti oporavio od posledica štrajka.
Kao lider najveće političke partije u svojoj zemlji, Šešelj je čak i u pritvoru bio nosilac liste kandidata SRS-a na parlamentarnim izborima održanim u januaru 2007. U samoj je stranci ostao popularan, a članovi SRS-a se nadaju da će im zahvaljujući suđenju rejting u Srbiji porasti pred predsedničke izbore koji će biti održani naredne godine.
Suđenje će biti nastavljeno 11. decembra, kada se očekuje saslušanje prvog svedoka optužbe – dr Entonija Oberšela (Anthony Oberschall), profesora sociologije sa Univerziteta Severne Karoline.
Tužilaštvo veruje da će iskaz tog svedoka pokazati da su Šešeljeve nacionalističko-propagandne tehnike bile korišćene kao metod za vršenje nasilja Srba nad ne-Srbima.
Sonia Nezamzadeh izveštava za IWPR iz Haga.
