Ubistvo Bake

Moja komsinica u Pristini je srpska udovica u poodmaklim godinama po imenu Miljka. Sve je manje vidjam. Zivi u strahu, zabarikidirana iza vrata i sa zatvorenim drvenim kapcima na prozorima cak i po najvecoj vrucini.

Miljka je jedna od oko 2.000 Srba za koje se procenjuje da su ostali u Pristini od oko 27.000 Srba koji su ovde ziveli pre rata. Ipak, ona je na meti ubica.

Agencija UN-a za izbeglice je izvestila o 9 ubistava i sedam ozbiljnih napada protiv Srba u Pristini samo tokom prosle nedelje. Pre dve nedelje, u jednom delu Pristine, osamdesetogodisnja srpska starica je udavljena u kadi. Ubistva poput ovih su navela britanske snage u Pristini da pokrenu, kako ih nazivaju, "bakine patrole."

Britanske snage sada patroliraju ulicama peske nekoliko puta dnevno. Tenkovi KFOR-a i dzipovi Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) bucno prolaze pored njih. Helikopteri kruze iznad krovova nekoliko puta u toku nocu. Medjutim, izgleda da sve to nije dovoljno da bi se sprecio neko ko zeli da provali u stan i ubije staricu.

Iako je nasa zgrada udaljena dva minuta hoda od pristinskog sedista KFOR-a, OEBS-a, UN-a i policije UN-a, nikada nisam videla da je neko dosao da proveri kako je Miljka. U medjuvremenu, UN sada izvestava da Albanci sve vise primoravaju Srbe da im predaju imovinska prava.

Pre nekoliko sedmica raseljeni Albanci su usred dana provalili u nasu zgradu ciji stanari su etnicki izmesani. Kada su ga presreli, glava porodice, agresivan covek obliven znojem je ocigledno proveravao zgradu sa srafcigerom u ruci, je rekao: "Sta treba da radim? Nasa kuca u Djakovici je unistena. Nemamo nista."

Zatim je desetak clanova svoje porodice, muskarce, zene i decu, poslao uz stepenice, zabio srafciger izmedju vrata i zida, i uselio se. "Zovite policiju, zovite policiju," Miljka je saputala. Ali niko nije dosao. Ujedinjene nacije su razmestile svojih prvih 30 medjunarodnih policajaca da patroliraju ulicama tek ove nedelje i kaze da ce uskoro oformiti i dvadesetcetvorocasovne stanice u nekoliko delova koje su identifikovale kao krizna zarista.

Medjutim, vise od dva meseca po okaoncanju rata i posle egzodusa vise od 90 odsto pristinskih Srba, izgleda da je prekasno za UN da smislja ideje kako da stane na put napadima iz osvete.

U prvim nedeljama mira, Miljka je pozivala goste na kafu, ponosno pokazivala slike dece, unucadi i pokojnog muza, cak bi i donela poneki kolac. Cak je izlazila iz stana da bi zakljucala ulazna vrata na zgradi.

Sada, izgleda da je odustala, boji se cak i da izadje i kupi hleb. Kada se pojavi, sapuce, prinosi ruku ustima kako se ne bi culo da govori srpski. Jedini san joj je ostao da ce jedno od njene dvoje odrasle dece doci iz Srbije i povesti je sa sobom.

Laura Rozen je novinar koji pokriva Balkan.