Ujedinjeni Front Skoplja Se Drzi
Priliv kosovskih izbeglica je izazavao porast etnickih tenzija. Za sada je etnicki izmesana vlada Makedonije oduvala ujedinjeni front.
Ujedinjeni Front Skoplja Se Drzi
Priliv kosovskih izbeglica je izazavao porast etnickih tenzija. Za sada je etnicki izmesana vlada Makedonije oduvala ujedinjeni front.
Upitajte Makedonca sta misli o izbeglicama sa Kosova, a odgovor koji cete najverovatnije dobiti je da saoseca sa tragedijom ovih ljudi, ali da oni ne bi trebalo da ostanu jer ce za nekoliko godina Makedonci postati manjina u svojoj sopstvenoj zemlji.
Postavite isto pitanje Albancu iz Makedonije i on ce vam verovatno reci da bi njegovoj etnickoj braci sa Kosova trebalo biti dopusteno da ostanu u Makedoniji i da im se treba pomoci na svaki moguci nacin.
Ovakvi stavovi se reflektuju i u koalicionoj vladi Makedonije u kojoj vlast dele jedna etnicka albanska partija, Demokratska partija Albanaca Arbena Dzaferija i dve etnicke makedonske partije, Unutrasnja makedonska revolucionarna organizacija-Demokratska partija makedonskog nacionalnog jedinstva (VMRO-DPMNE) i Demokratska alternativa (DA) Vasila Tuprkovskog. Ljubco Georgievski, vodja dominantne VMRO-DPMNE, nalazi se na mestu premijera.
Svi politicari, bez obzira na njihovo etnicko poreklo, nalaze se razapeti izmedju neophodnosti da javno obznane svoju podrsku NATO-u i Evropskoj uniji i politickog nastojanja da zadovolje zelje etnickih zajednica kojima pripadaju.
Smatra se da je spori odgovor makedonskih vlasti na priliv izbeglica posledica neslaganja u okviru vlade povodom nacina na koji se treba odnositi prema situaciji. Makedonski deo koalicione vlade je hteo da posalje izbeglice u zapadnu Evropu, dok albanski deo smatra da izbeglice treba da ostanu u Makedoniji.
Dzaferijev stav je podrzala Tirana, koja zastupa ideju da Albanci treba da ostanu u onim delovima u kojima Albanci imaju vecinu. Nesluzbeno je DPA pretila izlaskom iz vladajuce koalicije ukoliko se odbije ovaj zahtev.
Na samom pocetku makedonske vlasti su se nadale da ce organiciti broj izbeglica koje ulaze u Makedoniju na 20.000 i da ce se svi smestiti privatno kod svojih rodjaka. Medjutim, kako je broj narastao na iznad 100.000 posto je pocela NATO-va kampanja bombardovanja, ovo vise nije bilo realno.
Posto nije bilo priprema za tako veliki priliv, uslovi za izbeglice su se pogorsali do alarmantnih razmera. Na granicnom prelazu Blace, nekih 80.000 izbeglica sa Kosova je bilo primorano da ceka 10 dana dok su bili stesnjeni gomili na blatnjavom polju, bez vode za pice i hrane. Pretnja zarazom je bila stvarna.
Posto je povredjen medjunarodnom kritikom odnosa Makedonije prema kosovskim izbeglicama, Geogrievski je preokrenuo argument i optuzio zemlje clanice Evropske unije da nisu adekvatno odgovorile na krizu. Njegov stav su podrzali albanski ministri u vladi, i time pobili spekulacije da su spremni da napuste vladajucu koaliciju.
Iako ni DPA ni VMRO-DPMNE ne zele da napuste vladu - smatrajuci da mogu da nastave da balansiraju svoje stavove prema svojim birackim telima spekulise se da obe stranke razmatraju svoj savez sa partijom Tupurkovskog.
Iako se i DPA i VMRO-DPMNE smatraju nacionalistickim strankama, izgleda da su za sada voljne da prave kompromise u interesu odrzavanja stabilnosti u Makedoniji. Spekulise se da je postignut kompromis po pitanju izbeglica, prema kome bi neke ostale u Makedoniji a neke otisle u inostranstvo.
Sluzbeno je makedonska vlada uspela da odrzi zajednicki front. Medjutim, pitanje izbeglica ce ostati potencijalni izvor sukoba, koji ce najverovatnije biti iskorisceno kada se povede borba oko drugih pitanja u vladi.
Gordana Icevska je novinar skopskog dnevnog lista Dnevnik.
