USPON I PAD MAKEDONSKOG NACIONALISTICKOG SOUMENA

Za one koji poznaju kontroverznu karijeru bivseg ministra unutrasnjih poslova Makedonije, Ljubeta Boskoskog, vest o tome da je optuzen za ratne zlocine pred Haskim tribunalom ne predstavlja veliko iznenadjenje.

Kao ostri zastupnik tvrde politicke linije tokom sukoba sa pobunjenim etnickim Albancima 2001. godine, elegantno odeveni Boskoski je bio miljenik makedonskih medija i uzivao je ogromnu popularnost kod vecine stanovnistva u zemlji. Povlasceni status kod novinara poceo je da gubi posle epizode sa lanserom raketa u kojoj je jedan novinar tesko povredjen.

Pad se nastavio kada je prosle godine pobegao u Hrvatsku (gde ima dvojno drzavljanstvo i vlasnik je hotela) nakon sto je optuzen za smrt sedmorice imigranata u rukama makedonske policije.

Posto je u Hrvatskoj smesten u zatvor, gde ceka istragu o pogibiji ovih imigranata, u novembru je ispitivan o policijskom napadu na makedonsko selo Ljuboten u avgustu 2001. godine, u kojem je ubijeno deset albanskih civila. Boskovski, star 44 godine, ziveo je i radio u Hrvatskoj vise od jedne decenije i borio se u tamosnjem ratu pocetkom devedesetih, pre nego sto se pojavio na makedonskoj politickoj sceni 1998. godine, posle uspeha nacionalisticke stranke VMRO-DPMNE na parlamentarnim izborima odrzanim te godine.

Posto je zapoceo karijeru kao prvi zamenik sefa makedonske kontraobavestajne agencije, da bi zatim postao sekretar u Ministarstvu unutrasnjih poslova, godine 2001. postavljen je za ministra unutrasnjih poslova, dva meseca posle izbijanja etnickog nasilja.

Sa svog novog polozaja Boskoski je u vise navrata pozivao na opsti napad na albanske pobunjenike po svaku cenu i za tu svrhu formirao specijalnu policijsku jedinicu po imenu "Lavovi" – nazvanu po njegovom hotelu "Lav" u Hrvatskoj i njegovoj privatnoj sorti crnog vina "Lav".

Poznati po svojoj gruboj taktici, upadi Lavova u oblasti kojima su dominirali Albanci u vise navrata su zapretili da sporadicno nasilje pretvore u totalni gradjanski rat.

Za vreme mirovnih pregovora u Ohridu, kojima je u avgustu 2001. sukob okoncan, Boskoski je koristio svaku priluku da napada strane diplomate ciji zadatak je bio da nadziru tok dijaloga i cesto ih optuzivao da previse stite Albance.

Medjunarodni akteri su ga sa svoje strane odbacili kao tvrdokornog nacionalistu, a privatno su ga opisivali kao "opasnog ludaka" i "klovna". Kasnije, po potpisivanju Ohridskog sporazuma, Boskoski je nastavio da ugrozava krhki dogovor o miru. U novembru 2001, nekoliko dana pre nego sto je makedonski parlament odobrio izvestan broj izmena u ustavu zemlje u skladu sa postignutim sporazumom, ignorisao je upozorenja medjunarodne zajednice i poslao svoje Lavove da obezbedjuju lokacije za koje se sumnjalo da kriju masovne grobnice u blizini Tetova.

Posto su njegovi ljudi prikazani na televiziji kako hapse nekoliko Albanaca, albanski pobunjenici su za odmazdu ubili trojicu policajaca iz zasede. U krizi koja je usledila, dok su najvisi drzavni zvanicnici i medjunarodni izaslanici organizovali niz hitnih sastanaka u pokusajima da povrate mir, Boskoski je odbio da prihvati odgovornost za rezultate svojih akcija.

Kada je VMRO-DPMNE izgubila vlast 2002. godine, Boskoski je nastavio da gaji politicke ambicije. Posle smrti predsednika Borisa Trajkovskog u avionskoj nesreci 2004. godine, cak je objavio odluku da se kandiduje za predsednika, ali ga je odbila drzavna izborna komisija sa obrazlozenjem da nije ziveo u Makedoniji u kontinuitetu prethodnih 15 godina.

Boskovski je osporavao ovu odluku kao politicku i udruzio se sa bivsim premijerom Ljupcom Georgijevskim u pozivu na bojkot glasanja, ali VMRO-DPMNE je odbila da ga podrzi.

Kroz citav ovaj period, od sukoba 2001. godine do danas, Boskoski, koji je nekada bio visoko cenjen u ocima makeodnske javnosti, konstantno je gubio ugled.

Tokom i posle sukoba, cvrstim nacionalistickim stavom i jastrebovskim ponasanjem, zbog cega ga se albansko stanovnistvo plasilo i osporavalo, stekao je reputaciju jednog od najpopularnijih politicara medju etnickim Makedoncima.

Poznat kao "Brat Ljube" zbog navike da sve oko sebe oslovljava sa "brate" ili "sestro", uzivao je u skupim firmiranim odelima i upadljivim sesirima.

Narocito je bio popularan kod medija, koji su voleli njegove opsirne patriotske govore o "otadzbini koja krvari" i uvek je bio okruzen gomilom novinara koji su belezili svaki njegov potez.

Poznati pevaci, ambasadori i novinari dolazili su na vino i dalmatinsku prsutu u tradicionalno uredjeni podrum njegove kuce u Skoplju sa enterijerom od drveta i kamena.

Ali, njegovi odnosi sa stampom poceli su da se pogorsavaju posle vojne vezbe Lavova u maju 2001. godine, gde je odlucio da demonstrira svoje vestine u koriscenju lansera raketa. Srapnel koji je posle eksplozije rikosetirao sa obliznjih stena povredio je troje ljudi, ukljucujuci i jednog novinara.

"Zao mi je, ali takve stvari se dogadjaju", izjavio je Boskovski u televizijskom intervjuu kasnije istog dana. Ali, bilo je prekasno – makedonski novinari su se okrenuli protiv njega i izneli zahtev da prihvati odgovornost za incident. Objavljen je medijski bojkot na sve dogadjaje kojima on prisustvuje, kao i bojkot svih aktivnosti njegovog ministarstva.

Reputacija Boskoskog dozivela je novi udarac 2002. godine posle pogibije jednog indijskog i sest pakistanskih imigranata u rukama njegovih policajaca.

Ranije iste godine Boskoski je s ponosom objavio da je makedonska policija u zasedi ubila sedam "mudzahedina", ili islamskih ekstremista, koji su planirali da napadaju strane ambasade u Skoplju. "Medjunarodna zajednica bi konacno trebalo da se ukljuci u globalni rat protiv terorizma, a ne da to prepusta SAD i Makedoniji", izjavio je on.

Takodje je paradirao pred medijima pokazujuci torbe sa uniformama Oslobodilacke nacionalne armije koje su navodno pronadjene kod navodnih militanata, tvrdeci da je to dokaz povezanosti Al-Kaide i albanskih boraca u regionu.

Cak i u to vreme, predstavnici britanske, americke i nemacke ambasade izrazavali su rezerve, govoreci da nemaju informacija o pripremama bilo kakvih napada.

Ali pravi udarac je dosao u maju, kada je „Wall Street Journal“ objavio clanak u kojem se tvrdi da su sedmorica ubijenih bili obicni ilegalni imigranti, a ne teroristi.

Grcki list „Elefterotipia“ kasnije je intervjuisao njihove rodjake koji zive u Grckoj i oni su izjavili da su imigranti bili na putu za Atinu, gde su se nadali poslu za vreme Olimpijade.

U to vreme, medjunarodna zajednica je odlucila da ne insistira na ovom slucaju, strahujuci da bi novi sukob sa Boskoskim mogao ugroziti tekuci proces vracanja policije u one delove Makedonije u kojima se jos osecala napetost posle sukoba iz 2001.

Ali, u septembru 2002, kada je stranka Boskoskog izgubila vlast, diplomate su poceli otvoreno da pozivaju vladu da ispita ovaj slucaj.

Sledeceg maja, Boskoski je postao prvi etnicki Makedonac koji je ukljucen na crnu listu SAD koja sadrzi imena lica cije delovanje predstavlja pretnju stabilnosti na Balkanu. Oni koji se nalaze na listi ne mogu putovati u Ameriku, sva sredstva koja tamo poseduju zamrznuta su, a americkim drzavljanima je zabranjeno da im dostavljaju bilo kakva novcana sredstva.

U maju 2004, makedonske vlasti su konacno optuzile Boskoskog za ubistvo sedmorice ljudi i parlament je preduzeo korake da mu oduzme imunitet od sudskog gonjenja da bi mogao biti izveden pred sud. Ali dok se postupak pripremao, on je pobegao u Hrvatsku – a vlasti u Skoplju, buduci da nisu mogle traziti izrucenje zbog njegovog dvojnog drzavljanstva, bile su primorane da slucaj prepuste hrvatskim sudovima.

Boskoski – koji tvrdi da su ove optuzbe orkestrirane da bi se on eliminisao sa politicke scene Makedonije – nalazi se u zatvoru u Puli od proslog septembra. Vlasti u Zagrebu optuzile su ga 26. februara za ubistvo sedmorice imigranata.

Ana Petruseva je menadzer IWPR projekta u Makedoniji.