"Veo tajne" nad Srebrenicom

Rachel Irwin

Senior Reporter

Thursday, 20 June, 2013

The link has been copied

Od bivšeg oficira vojske bosansko-hercegovačkih Srba, koji svedoči na suđenju vojnom komandantu Ratku Mladiću, u više je navrata ove sedmice bilo zatraženo da objasni kako to da nije imao nikakvu predstavu o ubijanjima koja su se odigrala 1995. godine, tokom srebreničkog masakra.

Kao predsedavajući u ovom postupku koji se vodi pred Haškim tribunalom, sudija Alfons Ori (Alphons Orie) je – što za vreme direktnog, što za vreme unakrsnog ispitivanja – nekoliko minuta proveo postavljajući takva pitanja svedoku optužbe Dragomiru Keseroviću.

U jednom trenutku, tokom unakrsnog ispitivanja, sudija Ori je primetio kako je sudsko veće prethodno već čulo dokaze o tome da su snage bosansko-hercegovačkih Srba 11. jula 1995. ubile veliki broj ljudi u istočnoj bosansko-hercegovačkoj enklavi Srebrenica.

On je rekao da je svedok, opisujući sastanke koji su se nekoliko dana kasnije odigrali sa visokim vojnim zvaničnicima – uključujući i Mladića – upotrebio "nejasan jezik rekavši da je otišao negde i posmatrao šta se dešava".

"Nije mi lako da to razumem", kazao je sudija. "Sve vreme se govori o zarobljavanju osoba, ali su mnoge osobe – kao što dokazi sugerišu – već bile zarobljene, a mnoge i pobijene. Izgleda da to niko nije znao."

"Nije vam lako da to razumete, ako imate u vidu to usko, ograničeno geografsko područje i uticaj [koji bi] te činjenice, ukoliko su tačne, imale", nastavio je on. "Imate li bilo kakvo objašnjenje za to? Je li to bilo pominjano u Vašem prisustvu? Kako da pomirimo dokaze koje smo čuli i dokaze o onome što je bilo rečeno na tim sastancima?"

Na to pitanje je svedok – koji je u vreme zauzimanja Srebrenice bio član Glavnog štaba, i koji se bavio pitanjima vojne policije – odgovorio: "Ono što ja znam jeste da u to vreme, ai nekoliko meseci kasnije, sve do kraja rata, u [vojsci bosansko-hercegovačkih Srba] – barem tamo gde sam ja bio – nije bilo nikakvih rasprava o okolnostima pod kojima su ratni zarobljenici pogubljeni.

"Zaista se radi o nečemu što ni danas ne mogu sebi da objasnim, niti da razumem kako se to desilo, i kako je ostalo pod velom tajne."

"Ko je nametnuo taj veo tajne?", upitao je sudija Ori.

„Možda nisam hteo da kažem da je postojao nekakav konkretan veo tajne, već da je načelno ostalo tajna kako se to dogodilo", kazao je Keserović.

"Da li Vi izjavljujete da tada niko iz Vašeg okruženja nije znao da je – kao što dokazi pokazuju – veliki broj zarobljenih osoba [bio] ubijen? ", upitao ga je sudija.

"U mojoj okolini o tome nije govorio niko, a ja za to nisam saznao sve do jednog trenutka u februaru 1996.", odgovorio je Keserović.

Sudija je ukazao na to da dokazi sugerišu kako je učinjen ogroman napor da se pokopa veliki broj tela.

"A Vi, na poziciji koju ste zauzimali, niste imali nikakvu predstavu o tome da se to desilo, niti makar o tome da je uopšte obavljen ukop tela?", pitao je sudija Ori.

"Da, nisam to znao", kazao je svedok, dodajući da je sa tog područja otišao 23. jula 1995. i da se sve do kraja rata nije tamo vraćao.

Sudija Ori je nastavio da ispituje svedoka o tome kako to da "nije mogao da primeti" šta se dešava tokom perioda koji je proveo tamo.

"Vaša Visosti, ono što sam, prema svom najboljem pamćenju, video i čuo – to je ono što sam podelio sa Vama", kazao je svedok.

Tužioci tvrde da je Mladić, kao neko ko je u periodu od 1992. do 1996. bio komandant vojske bosansko-hercegovačkih Srba, planirao i nadzirao masakr nad preko 7,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka u Srebrenici, u julu 1995. godine.

U optužnici se Mladiću pripisuje odgovornost za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog raseljavanja, kojima je „doprineo ostvarenju cilja – trajnog uklanjanja bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata sa teritorije na koju su pravo polagali bosanski Srbi“.

U ranijem delu svog iskaza, svedok je rekao da je u sedište Glavnog štaba za područje Srebrenice stigao 16. ili 17. jula; nije mogao sa sigurnošću da kaže kog datuma. Pre toga je – kako je rekao – radio nešto na "zapadnom frontu".

Keserović je ispričao kako mu je na sastanku, koji je održan nedugo po njegovom dolasku na područje Srebrenice, Mladić dao instrukcije kako da preuzme operaciju koja je već bila u toku. Svedok je rekao da je cilj te operacije bio da se "očisti teren" od svih vojnih jedinica bosansko-hercegovačke vlade, te da se spreči njihov proboj prema Tuzli.

Tom operacijom je, po Keserovićevim rečima, komandovao Vidoje Blagojević.

Blagojeviću se sudilo pred Tribunalom, i on je prvostepeno bio osuđen na 18 godina zatvora zbog pomaganja i podsticanja ubijanja bosansko-hercegovačkih Muslimana iz Srebrenice. Kasnije mu je kazna u žalbenom postupku bila smanjena na 15 godina, a prevremeno je oslobođen u februaru 2012.

Tužilac Piter Mekloski (Peter McCloskey) upitao je svedoka šta bi se desilo da su tokom "čišćenja" naišle jedinice bosansko-hercegovačke vlade. Svedok je rekao da bi "možda bila zapodenuta bitka", ili da bi sudbina tih jedinica bila "regulisana borbenim pravilima komandnog štaba".

"Ili bi to moglo da bude rešeno onako kako general Mladić želi?", upitao je Mekloski.

"Pa, ja zaista ne mogu da kažem šta je general Mladić želeo – mimo onoga što je naredio i što je sadržano u njegovim zadacima", kazao je svedok. "Nije bilo nikakvih drugih naznaka osim da se nastavi sa blokadom i da se nastavi čišćenje terena."

Mekloski je upitao: "Da je general Mladić poželeo da ignoriše pravila i pošalje zarobljenike negde drugde, on je to – kako se meni čini – mogao da učini, zar ne?"

A Keserović je odgovorio: "Možda je general Mladić mogao da kaže tako nešto, ali nijedan pripadnik vojske nje trebalo i nije mogao da se usudi da učini bilo šta što protivreči pravilu, a pogotovo nešta što bi podrazumevalo činjenje zločina."

Mekloski je svedoka upitao da li veruje u to da je "više hiljada muškaraca bilo odjednom pogubljeno nakon pada Srebrenice".

"Teško je reći da li verujem ili ne. Okolnosti, kao i to da li se sve to desilo odjednom, nisam video", kazao je Keserović. "Zaista ne mogu da iznesem nikakav stav o tome. Događaji i podaci koje sam kasnije dobio ukazuju na činjenicu da je bilo nepotrebne patnje pripadnika Dvadeset osme divizije [vojske bosansko-hercegovačke vlade], a možda i civila koji su krenuli za njima u proboj."

"Nećete da kažete ništa više od toga da se ljudima iz Srebrenice dogodila ’nepotrebna patnja’?", upitao je Mekloski.

"Ne mogu. Nije da ne želim. Ne mogu da kažem ništa o prirodi te patnje. To je jedna sasvim drugačija analiza. Nisam video pod kojim su okolnostima oni bili zarobljeni ili pritvoreni", kazao je svedok.

Keserović je potom rekao da se usprotivio učešću u operaciji čišćenja, koju je nazvao "vojnički neprihvatljivim zadatkom".

Tu je ponovo intervenisao sudija Ori, koji je svedoka pitao na osnovu čega je zaključio da je to naređenje za osudu.

Svedok je objasnio da nije bio komandant nijedne od jedinica koje su sudelovale u toj operaciji, te da nije imao sve što mu je bilo potrebno da je vodi. Osim toga, rekao je i da nikada ranije nije bio na tom području i da stoga nije mogao da izvrši procene terena ili angažovanih jedinica.

"Trebalo je da tamo odete sami i uradite posao golim rukama? Zar je Mladić to zaista tražio od Vas?", upitao je sudija Ori.

Keserović je rekao da je to "delimično bilo tako", dodajući da bi – da je bio komandant neke od jedinica koje su u tome učestvovale – jednostavno izvršio naređenje.

"Dakle, naredba je bila totalno idiotska – da li to hoćete da kažete? Niste dobili sredstva, ni vojnike, a neko od Vas traži da uradite posao. To je prilično čudno, zar ne? ", pitao je sudija Ori.

„To jeste prilično čudno", saglasio je Keserović.

"Ništa drugo Vas nije sprečilo da prihvatite to naređenje?", pitao je sudija Ori.

"Nisam imao nikakve druge razloge izuzev vojničkih. Vojnički razlozi su bili problematični", odgovorio je Keserović. "Za to su bile neophodne pripreme. Trebalo je da preuzmem komandu istog trenutka, bez ikakvih informacija, bez ikakvog upoznavanja."

Svedok je rekao da je Mladić, nakon što mu se on požalio, povukao to naređenje, te da ga je umesto toga poslao u Bratunac, po drugom zadatku.

Idući ka Bratuncu, Keserović je naišao na Zorana Malinića, komandanta vjedinice vojne policije, koji je stajao pokraj puta.

Malinić mu je rekao da je "na stadionu u Novoj Kasabi, po njegovoj proceni, bilo između 2,000 i 2,500 zarobljenih i razoružanih Muslimana – boraca i civila iz Srebrenice".

U tom razgovoru, Malinić mu je – kako je posvedočio – rekao da se, dok je vršio popis zarobljenika, pojavio lično Mladić i rekao mu da prestane.

Kada se ova tema pojavila na unakrsnom ispitivanju, sudija Ori se ponovo umešao i upitao po kojem su osnovu civili držani u pritvoru.

Svedok je rekao da "civili ne bi trebalo da budu ratni zarobljenici", ali da on samo prenosi ono što je čuo od Malinića – da su na stadionu bili zatočeni i ratni zarobljenici i civili.

Sudija Ori je Keserovića pitao da li je on od Malinića zatražio da mu kaže iz kog razloga su bili zarobljeni civili – na šta je svedok odgovorio: "Malinić nije mogao znati ko je borac, a ko civil. On je verovatno znao samo to da su u toj grupi bili i civili."

"Jeste li prijavili da je bilo zatočenih civila?", pitao je Ori.

"Kada sam se vratio u Glavni štab, preneo sam im da se na stadionu u Novoj Kasabi nalazi oko 2,500 ljudi, i da među njima verovatno ima i civila", rekao je svedok, napominjući da je to učinio usmeno, a ne pismeno.

"Glavni štab je znao da su civili zarobljeni i pritvoreni?", upitao je sudija.

Svedok je načinio pauzu.

"Na osnovu tog mog izveštaja . . . nisam siguran u kojoj su meri shvatili da je bilo i civila. Ne znam da li sam isticao civile. Rekao sam da se 2,500 ljudi iz Srebrenice nalazi na stadionu", kazao je Keserović.

Sudija Ori je od svedoka zatražio da objasni "promenu" svog objašnjenja, pošto je ranije tvrdio da je Glavnom štabu rekao da je čuo kako se na stadionu nalaze i borci i civili. "Sada kažete da možda niste naglasili da je bilo civila", kazao je sudija.

"Pa, želeo bih da kažem kako verovatno nisam naglasio tu stvar – da su civili bili zarobljeni", rekao je svedok. "Umesto toga, kada sam rekao sve to, kada sam spomenuo ljude koji su zarobljeni . . . iz toga nisam izdvajao civile. Možda sam u početku to i rekao na neki nespretan način. Stojim iza onoga što sam kazao, da je 2,500 ljudi iz Srebrenice bilo u Novoj Kasabi.

"Želeo bih da kažem još jednu stvar – dosta znanja sam prikupio, pa mi je veoma teško da odredim [šta sam] znao tačno u tom trenutku."

Suđenje se nastavlja iduće sedmice.

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.