Zabrinutost zbog poricanja genocida u Bosni

Piše: Dženana Halimović iz Sarajeva (TU br. 663, 1. oktobar 2010.)

Odluka premijera Republike Srpske (RS), Milorada Dodika, da na predizbornom skupu u Srebrenici kaže kako tamo nikada nije bio počinjen genocid izazvala je zabrinutost zbog odbijanja bosanskih Srba da se suoče sa prošlošću.

„Ne mogu nerođena srpska deca biti odgovorna za nešto što se desilo pre 15 godina. Ne mogu i neće biti. A ovde nije bilo genocida. Nećemo prihvatiti tvrdnje da se ovde dogodio genocid, jer ga nije bilo“, rekao je Dodik na skupu održanom 20. septembra, praćen ovacijama okupljenih pristalica.

Kao lider Saveza nezavisnih soccijaldemokrata (SNSD), Dodik se na opštim izborima zakazanim za 3. oktobar kandidovao za predsednika RS-a.

On je potom rekao kako činjenica da je na hiljade bošnjačkih žena i dece bilo proterano iz Srebrenice na teritoriju pod kontrolom bosanske vlade pokazuje kako nije postojala namera da se uništi čitava nacija.

„Veći je broj Bošnjaka koji je [u julu 1995.] izašao iz Srebrenice i otišao za Tuzlu i Sarajevo, nego što ih je ovde poginulo. To onda nije genocid“, rekao je Dodik svojim pristalicama.

U julu 1995., snage bosanskih Srba koje su zauzele Srebrenicu ubile su oko 8,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka. Prema presudama Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i Međunarodnog suda pravde (MSP), zločini koji su se dogodili u Srebrenici imali su razmere genocida.

Međutim, mnogi bosanski Srbi poriču taj zločin. Po rečima predsednika Helsinškog odbora u RS-u, Branka Todorovića, ljudi u RS-u su već dugo izmanipulisani od strane svojih političkih lidera, tako da veruju da se optužbe za genocid mogu odbaciti kao puko širenje anti-srpske propagande.

Poricanje genocida je, pri tom, uvek češće u predizbornim periodima – kaže Ivan Lovrenović, politički analitičar bosanskog nedeljnog magazina Dani. Po Lovrenovićevom mišljenju, Dodikove opaske o Srebrenici su samo još jedan pokušaj ponovnog pisanja ratne istorije RS-a.

„Dodik je posegnuo za najmračnijim sredstvom – poricanjem genocida – kako bi prikupio što više glasova na predstojećim izborima, i učinio je to na vrhuncu izborne kampanje. To je sramno“, kazao je Lovrenović.

Istraživač genocida pri Institutu za istraživanje zločina protiv čovečnosti i međunarodnog prava, Muhamed Mešić, upozorio je na to da poricanje genocida od strane javne ličnosti snažno utiče na širu zajednicu.

„Kada poricanje dolazi od strane predsednika jedne zemlje, ili premijera, to onda postaje veliki problem, jer ljudi veruju tim osobama. Posledica toga je da njihovi zemljaci te reči prihvataju kao istinu, a ne kao čistu besmislicu“, kazao je on.

No, neki posmatrači tvrde kako poricanju genocida u Srebrenici ipak ne treba pridavati važnost.

Kao advokat iz Banja Luke i zakonopisac SNSD-a u nacionalnoj skupštini RS-a, Miroslav Mikeš se distancirao od komentara lidera svoje partije.

„MSP je u svojoj presudi rekao sve što je trebalo reći o događajima u Srebrenici“, tvrdi Mikeš. „Taj sud je presudio da se dogodio genocid, tako da su bilo kakve suprotne izjave irelevantne, čak i kada potiču od političkih lidera ove zemlje. Poricanje genocida je isključivo u službi političkih ciljeva.“

Zakon kojim bi se zabranilo poricanje gnocida je pred bosanski državni parlament stavljan više puta, ali nikada nije usvojen zbog oštrog protivljenja stranaka iz RS-a, na čelu sa SNSD-om.

Todorović ukazuje na to da oni koji blokiraju usvajanje tog zakona u državnom parlamentu pokušavaju da zaštite sopstvene interese. Političari strahuju da će, ukoliko priznaju da je genocida bilo, dovesti u pitanje i samo postojanje srpskog entiteta.

„Moramo shvatiti da su oni koji stalno sprečavaju usvajanje zakona o poricanju isti oni političari koji se nadaju da će Republika Srpska steći punu nezavisnost“, kazao je Todorović. Sve dok ljudi u RS-u odbijaju da prihvate činjenice o onome što se desilo u Srebrenici, negiranje genocida će se nastaviti.“

Dženana Halimović izveštava za RSE i saradnica je IWPR-a iz Sarajeva.