Zakon o ratnim zlocinima ispod ocekivanja

Skupstina Srbije treba da usvoji zakon koji ce po prvi put omoguciti lokalnim sudovima da sude ratnim zlocincima, ali kriticari smatraju da ovaj zakon ne ide dovoljno daleko da bi pomogao zemlji da se suoci sa svojom prosloscu.

"Moramo konacno proci kroz ovu katarzu i priznati da su neki od nasih sunarodnika i gradjana cinili zlocine u nase ime i da moraju odgovarati za te zlocine", izjavio je pred parlamentom prilikom podnosenja ovog zakonskog predloga 24. juna ministar pravosudja Vladan Batic.

Zakon ima sirok opseg i odnosi se na ratne zlocine pocinjene bilo gde u bivsoj Jugoslaviji.

Ali, kriticari smatraju da je zakon polovican i da je bar delom u pitanju samo kozmeticko resenje.

Kao prvo, zakon se ne odnosi na sve one koji su umesani u zlocine. Nacrt zakona predvidja gonjenje samo vojnika najnizeg ranga - onih koji su vrsili zlodela - i ne bavi se odgovornoscu lica koja se nalaze na visim polozajima u komandnom lancu.

Dzejms Lajon, predstavnik Internacionalne krizne grupe u Srbiji, izjavio je za IWPR da pitanje onih koji su izdavali naredjenja za ratne zlocine mozda nikada nece ni biti pokrenuto posto su mnogi od njih jos na vlasti.

On ovaj zakon vidi kao "nacin da vlada ostavi utisak kao da nesto radi, uz najmanju mogucu cenu".

Kao sto je Batic naglasio, zakon predvidja specijalno tuzilastvo i pritvorske jedinice za one koji su osumnjiceni za ratne zlocine.

Ipak, zakon ne predvidja specijalne policijske jedinice koje ce hapsiti osumnjicene. To je veliki nedostatak, kaze Natasa Kandic, direktor beogradskog Fonda za humanitarno pravo. "I dalje postoje stare veze izmedju tuzilastva i policije, koja je i sama ucestvovala u ratu i ne zeli da dostavlja dokaze koji su neophodni", izjavila je za IWPR.

Natasa Kandic ne veruje da ce novi zakon podici ratne zlocine na vise mesto na zvanicnoj listi prioriteta u Srbiji. Vlada nije shvatila koliko je ozbiljno nasledje ratnih zlocina, a politicki je previse nesigurna da bi zauzela ostriji stav, kaze ona. Govor ministra pravde otkriva samo nevoljno pristajanje na sudjenja za ratne zlocine. Vrlo brzo je usmerio paznju parlamenta na ono sto smatra nedostacima Medjunarodnog suda za ratne zlocine u Hagu.

On je optuzio Haski tribunal da "selektivno vrsi pravdu", navodeci kao primer neuspeh suda u podizanju optuznica protiv aktuelnih albanskih lidera na Kosovu za zlocine koje su navodno pocinili tokom sukoba 1999.godine. Poimenicno je naveo Hasima Tacija, Agima Cekua i Ramusa Haradinaja - koji sada predvode Demokratsku partiju Kosova, Kosovski zastitni korpus i Alijansu za buducnost Kosova - kao "najvece zlocince posle Drugog svetskog rata".

"Saradnja sa Tribunalom u Hagu je nuzno zlo koje nam je nametnuto. Niko to nije zeleo… Ali, ne mozemo se suprotstaviti Sjedinjenim Americkim Drzavama", rekao je Batic, dodajuci da se nada da ce pocetak sudjenja pred lokalnim sudovima znaciti kraj optuznicama iz Haga.

Batic je rekao da ne ocekuje veliki broj procesa. Naveo je dva u javnosti poznata slucaja koji ce biti procesuirani - ubistvo oko 250 hrvatskih zatvorenika u Vukovaru, i slucaj stotina Albanaca cija su tela pronadjena pokopana u beogradskom predgradju Batajnica u junu 2001.

Drinka Gojkovic, direktorka Dokumentacionog centra za ratove 1991-1999, smatra da Baticeva retorika odrazava cinicni i pokroviteljski stav kod dela beogradskih zvanicnika. Obicni Srbi nisu nespremni da prihvate moralan stav prema zlocinima pocinjenim u proslosti, ali su zbunjeni kada im vlasti salju kontradiktorne signale.

Stav Beograda prema pitanju sudjenja za ratne zlocine pred lokalnim sudovima doziveo je nekoliko promena. U januara 2001.godine, tadasnji premijer Srbije, Zoran Djindjic uspeo je da dobije podrsku za lokalna sudjenja od Drzavnog sekretara SAD, Kolina Pauela, i glavne tuziteljke u Hagu, Karle del Ponte. Navodna spremnost vlade da saradjuje sa Hagom naglo je nestala nakon sto je predsednik Slobodan Milosevic isporucen Hagu u leto 2001. Analiticari su tada otpisali sve ranije izjave kao propagandu koja je imala za cilj da se diskredituje Milosevic.

Ovo pitanje se vise gotovo uopste nije postavljalo do ubistva Djindjica u martu, kada je vlada otkrila da su neki od glavnih osumnjicenih bili ili direktno umesani u ratne zlocine, ili su pripadali antihaskom lobiju u Srbiji. Od tog trenutka ovo pitanje se vise nije moglo zaobilaziti, i vlada je razvila nesto bolji odnos sa Tribunalom. U isto vreme objavila je nameru da osnuje sud za ratne zlocine.

Stice se utisak da vlada i dalje ne zeli ili nije u stanju da direktnije pristupi problemu ratnih zlocina, mada oseca obavezu da pro forme podrzava takav pristup u nacelu. Dok ne steknu sigurnost i ne osete da imaju podrsku biraca, malo je verovatno da ce lideri u Srbiji razviti efikasniji sistem za resavanje problema ratnih zlocina.

Zeljko Cvijanovic je redovni saradnik IWPR-a iz Beograda.