Žalbeno saslušanje petorice srebreničkih oficira
Advokati tvrde da su izrečene presude u mnogim elementima manjkave.
Žalbeno saslušanje petorice srebreničkih oficira
Advokati tvrde da su izrečene presude u mnogim elementima manjkave.
Pred Haškim je tribunalom ove sedmice održano žalbeno saslušanje petorice oficira vojske bosansko-hercegovačkih Srba, koji su osuđeni za učešće u masakru počinjenom u Srebrenici 1995. godine.
Protiv petorice okrivljenih – Vujadina Popovića, Ljubiše Beare, Draga Nikolića, Vinka Pandurevića i Radivoja Miletića – vođen je najveći sudski postupak koji se uopšte odigrao pred Tribunalom. Reč je o procesu koji je počeo 2006. i u kojem su presude izrečene 2010. godine. (O tome vidi tekst "Osuđujuće presude u procesu protiv srebreničke sedmorke".)
Šesti okrivljenik na tom suđenju, Ljubomir Borovčanin, nije se žalio na zatvorsku kaznu od 17 godina koja mu je izrečena, pa se tako nije ni pojavio na ovosedmičnom saslušanju. A sedmi osuđenik u istom slučaju – Milan Gvero – umro je u februaru 2013.
Ujedinjene nacije su istočnobosanski grad Srebrenicu 1993. godine proglasile bezbednom zonom, ali su ga snage bosansko-hercegovačkih Srba zauzele 11. jula 1995. Narednih je dana preko 7,000 bosansko-muslimanskih muškaraca i dečaka ubijeno na okolnim stratištima.
U spomenutoj presudi iz 2010., sudije su zaključile da su Popović i Beara počinili genocid, pa su im obojici izrekle doživotne zatvorske kazne.
VUJADIN POPOVIĆ
Popović je, kao šef bezbednosti Drinskog korpusa vojske bosanskih Srba, "bio uključen u tu operaciju po više osnova, i sudelovao je u njoj sa odlučnošću" – kazao je sudija Karmel Agijus (Carmel Agius) čitajući presudu 2010. godine. "Popović je znao da namera nije bila samo da se ubiju oni koji su pali u ruke snaga bosanskih Srba, nego da se pobije što više ljudi u cilju uništenja čitave grupe".
Sudija je rekao kako "Popovićevo potonje intenzivno učešće u svim aspektima plana pokazuje kako on ne samo da je znao za tu nameru o uništenju, nego ju je i delio".
Sudije su zaključile da je Popović i lično bio prisutan na više gubilišta, uključujući "jednu poljanu u Orahovcu, gde su se desila pogubljenja".
Osim za genocid, Popović je osuđen za istrebljenje, ubijanje i progon.
Popovićevi su advokati ove sedmice tvrdili da je sudsko veće "načinilo činjenične greške, što je rezultiralo pogrešnom osudom".
Posebno su advokati kritikovali to što se veće oslonilo na dokaze Momira Nikolića, koji je – kao pomoćnik za bezbednost i obaveštajne poslove komandanta Bratunačke brigade – bio potčinjen Popoviću.
Momir Nikolić je 2003. godine priznao krivicu za progon; trenutno se nalazi na odsluženju dvadesetogodišnje zatvorske kazne.
"Na temelju dokaza koje je izneo Momir Nikolić, veće je zaključilo da je Popović imao genocidnu nameru zato što je bio upoznat sa planom ubijanja u trenutku kada je nastao [12. jula 1995.]", kazao je Popovićev advokat.
Advokat tvrdi kako je Nikolić – da bi za sebe obezbedio sporazum o priznanju krivice – tužilaštvu dao pogrešne, samooptužujuće podatke, te da je potom "lažno teretio druge".
Osim toga, advokat je rekao i da je "veće u potpunosti zanemarilo većinu dokaza" o tome da je razdvajanje Bošnjaka od njihovih porodica imalo za cilj samo njihovu proveru kao mogućih ratnih zločinaca.
Advokat je zatim tvrdio da su zarobljenici u periodu od 11. do 14. jula 1995. zapravo bili "u nadležnosti" civilnih vlasti, a ne vojske bosansko-hercegovačkih Srba.
Popović je prošlog meseca svedočio na suđenju ratnom predsedniku bosansko-hercegovačkih Srba, Radovanu Karadžiću. Tom prilikom je u više navrata rekao kako ni na koji način nije sudelovao u pogubljenjima koja su izvršena 1995. Tužilaštvo ga je optužilo da je izmislio čitav iskaz kako bi ga iskoristio u svrhe svog žalbenog postupka. (O tome vidi tekst "Karadžićevom svedoku postavljana pitanja o njegovoj vlastitoj ulozi".)
Tužilac Pol Rodžers (Paul Rogers) rekao je ove sedmice da se Popović usredsredio isključivo na "izolovane aspekte" zaključaka sudskog veća.
"On je skloniji parcijalnoj proceni, ignoriše to da veće svaki deo posmatra u sklopu čitave priče", kazao je Rodžers.
A u vezi sa kredibilnošću Momira Nikolića, Rodžers je rekao da se sudsko veće već i u samoj presudi opširno osvrnulo na taj problem. U njoj su sudije napisale da su "oprezno i pažljivo pristupile" Nikolićevim dokazima, te da su naposletku zaključile kako se "on pridržavao ključnih delova svog iskaza, uprkos opsežnom unakrsnom ispitivanju i osporavanju".
"Veće je u savršenoj poziciji da proceni pouzdanost dokaza. Tamo gde veće nije bilo sigurno u dokaze koji optužuju Popovića, ono ih je odbacilo", kazao je Rodžers.
On je ukazao na zaključke iz presude po kojima je Popović aktivno sudelovao u operaciji ubijanja, i po kojima je – nakon što su 16. jula puni autobusi zarobljenika streljani u kulturnom centru u Pilici i na farmi u Branjevu – Popović narednog dana izvestio jednog sagovornika da "sve je OK, sve je urađeno. Sve je završeno. Za desetku."
"Popović je u tome bio od samog početka", tvrdi Rodžers. "On je boravio u Potočarima 12. jula, objašnjavajući operaciju ubijanja pre no što su 13-g počela razdvajanja. On je angažovao pripadnike [vojske bosanskih Srba] da ostvare taj plan. On je organizovao i predvodio transport zarobljenika . . . Bio je prisutan na mnogim lokacijama na kojima su boravili zarobljenici.
"On je nabavio gorivo za pogubljenja, transport i izvršioce. Izvestio je o svom uspešno obavljenom poslu i sudelovao u zataškavanju svega toga. Bio je privržen i posvećen zadatku koji mu je poveren. On je ispravno i pravedno osuđen zbog toga što je u ovom zlodelu odigrao glavnu ulogu, i njegove žalbe moraju biti odbijene", kazao je Rodžers.
LJUBIŠA BEARA
Kao šef bezbednosti glavnog štaba vojske bosansko-hercegovačkih Srba, Beara je osuđen po istim tačkama kao i Popović – za genocid, ubijanje, istrebljenje i progon. I on je osuđen na doživotnu robiju.
U prvostepenoj presudi je zaključeno da je Beara raspolagao "najjasnijom opštom slikom o masovnim razmerama operacije ubijanja", te da je on "bio čovek rešen da uništi jednu grupu ubijanjem svih njenih članova do kojih je mogao dopreti. Van svake razumne sumnje je to da je imao nameru da počini genocid."
Započinjući iznošenje svojih argumenata, Bearin advokat Norman Sepenuk je rekao da se neće osvrtati na činjenične zaključke, već samo na pravne.
On je primetio kako je Beara osuđen za genocid, te kako je utvrđeno da je sudelovao u zajedničkom zločinačkom poduhvatu (ili ZZP-u), čiji je cilj bila eliminacija bosansko-hercegovačkih Muslimana ubijanjem muškaraca i dečaka i prisilnim raseljavanjem žena, dece i starih osoba. Međutim, Beara je oslobođen optužbe za prisilno raseljavanje.
"Imajući u vidu to oslobađanje, naš je argument da gospodin Beara mora biti oslobođen i optužbe za genocid, pošto nije imao genocidnu nameru da uništi Muslimane iz istočne Bosne i Hercegovine kao deo zaštićene grupe. Moj argument se svodi na sugestiju da samo kombinacija osuda za masovno ubijanje muškaraca i prisilno raseljavanje žena i dece dopušta zaključak da je kod gospodina Beare postojala genocidna namera", kazao je on.
Kasnije je drugi Bearin advokat, Džon Ostojić (John Ostojić), izneo tvrdnju da je doživotna kazna preoštra, te da je treba ublažiti.
On je ukazao na Bearin "dobar karakter, njegovu pristojnu porodicu, kao i da je pre i posle rata pomagao ljudima. Sud je utvrdio da je on zaista dobra osoba, ali da to treba uvažiti samo delimično. Tu su pogrešili."
Odbrana tvrdi i da Beara nije bio prisutan 13. i 14. jula u Bratuncu, kada su bosansko-muslimanski muškarci pritvarani, mučeni i ubijani.
Tužilac Metju Gilet (Matthew Gillett) je uzvratio tvrdnjom da to "nije tačno", te da postoje "svedoci, presretnuti razgovori i dokumenti" koji dokazuju da je Bearin alibi lažan.
Osim toga, Gilet je ukazao i da je to što je sudsko veće "utvrdilo da se operacija ubijanja više hiljada bosansko-muslimanskih muškaraca i dečaka zasnivala isključivo na njihovoj etničkoj pripadnosti već samo po sebi dovoljno za zaključak o postojanju genocidne namere.
"Ono je potom konstatovalo i da je operacija prisilnog raseljavanja bila u skladu sa tim zaključkom, ali ne nužno. Na temelju svih dokaza, [veće] je zaključilo da je Beara jedna od osoba koje su posedovale genocidnu nameru", kazao je tužilac.
DRAGO NIKOLIĆ
Sledeći okrivljeni, Drago Nikolić, bio je šef bezbednosti pri Zvorničkoj brigadi. On je proglašen krivim za pomaganje i podsticanje genocida, istrebljenja, ubijanja i progona. Osuđen je na 35 godina zatvora.
Njegov advokat, Stefan Burgon (Stephane Bourgon), kazao je kako "Nikolić ni na koji način nije bio blizak Beari i Popoviću u događajima iz jula 1995., niti im je bio blizak pre tog perioda, i nije planirao i koordinisao tu operaciju sa njima".
"Tačno je da se on sreo sa Bearom i Popovićem, od kojih je dobio uputstva ograničene naravi. To je jedna od glavnih grešaka sudskog veća – [Nikolić] je osuđen zato što je bio povezan sa njima", kazao je Burgon.
On je napomenuo da je sudsko veće bilo u pravu što se tiče mnogih činjeničnih aspekata presude, te da porodice žrtava sada znaju gde su se odigrale operacije ubijanja i izmeštanja posmrtnih ostataka. Ali, što se tiče individualne odgovornosti Draga Nikolića, u presudi se ređa "greška za greškom".
"Žrtve i njihove porodice su zaslužile više od tih pogrešnih zaključaka izvedenih zahvaljujući svedocima koji su lagali pred ovim sudom", kazao je Burgon.
Tužilaštvo je uzvratilo tvrdnjom da Drago Nikolić "nije bio nebitan igrač, niti neko ko ne zna šta se dešava", već neko ko je "tesno sarađivao sa Popovićem, Bearom i drugima pri organizovanju pritvaranja i ubijanja" zarobljenika.
"On je bio potpuno svestan ogromnih razmera zločina koje je izvršio . . . Učinio je sve što je bilo potrebno kako bi osigurao da mašina za ubijanje nastavi neometano da radi", kazao je advokat.
VINKO PANDUREVIĆ
Sledeći je žalbu izneo Pandurević, bivši komandant Zvorničke brigade.
Pandurević je 2012. bio proglašen krivim za pomaganje i podsticanje ubijanja, progona i prisilnog raseljavanja. Osuđen je za ubijanje i po komandnoj odgovornosti. Oslobođen je optužbi za genocid, zaveru da se počini genocid, istrebljenje i deportaciju. Sudije su ga osudile na 13 godina zatvora.
Prema prvostepenoj presudi, Pandurevićevo je učešće u „vojnom napadu i zauzimanju enklave Srebrenica suštinski doprinelo prisilnom razmeštanju civilnog stanovništva iz Srebrenice“.
Pandurević je, takođe, imao razloga da bude upoznat sa time da su njegovi potčinjeni „počinili, da čine ili će činiti zločine koji se tiču pritvaranja, pogubljenja i ukopa bosansko-muslimanskih zarobljenika na području Zvornika“ – kaže se u presudi.
Pandurević se na osuđujuću presudu žalio po više aspekata, uključujući "pomaganje i podsticanje" i "komandnu odgovornost" kao oblike krivice, zatraživši da mu trinaestogodišnja kazna bude ublažena.
RADIVOJE MILETIĆ
Peti žalitelj, Radivoje Miletić, bio je šef administracije za operacije i obuku pri glavnom štabu vojske bosansko-hercegovačkih Srba.
On je 2010. proglašen krivim za ubijanje, progon i prisilno raseljavanje kao zločine protiv čovečnosti. Oslobođen je optužbi za ubistvo kao ratni zločin i deportaciju kao zločin protiv čovečnosti.
Miletić je osuđen na 19 godina zatvora. I on se žalio na osudu i zatvorsku kaznu.
Drugostepena presuda će biti dostavljena u dogledno vreme.
Tužilaštvo se na presudu žalilo po više osnova. Među devet tačaka žalbe, navedeno je i to da su kazne koje su izrečene Nikoliću i Pandureviću "očigledno nepravedne". Osim toga, tužioci tvrde da Nikolić treba da bude osuđen za genocid, a ne samo za pomaganje i podsticanje tog zločina.
Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.
