ŽALBENO VEĆE ODLUČILO O OJDANIĆEVIM DOKUMENTIMA
(TU br. 453, 22. maj 2006.)
ŽALBENO VEĆE ODLUČILO O OJDANIĆEVIM DOKUMENTIMA
(TU br. 453, 22. maj 2006.)
Kao bivši načelnik generalštaba jugoslovenske vojske, Ojdanić se tereti za učešće u kampanji nasilja koja je u tom periodu vođena protiv albanskog stanovništva na Kosovu, i koja je na kraju dovela i do NATO-vih vazdušnih udara.
U novembru prošle godine, sudije su naredile NATO-u i vladama Kanade, Islanda, Luksemburga i Sjedinjenih Država da predaju zapisnike izvesnih razgovora koji su tada presretnuti u Jugoslaviji, kako bi ih Ojdanić mogao iskoristiti za pripremu vlastite odbrane.
NATO je potom zatražio da pomenuti nalog bude povučen, tvrdeći da sama alijansa nije u mogućnosti da prikuplja obaveštajne podatke, te da sav takav materijal ipak ostaje pod kontrolom zemalja-članica.
U odluci donetoj 15. maja, žalbene su sudije presudile u prilog tom argumentu i zaključile kako od NATO-a ne treba tražiti da preda pomenutu građu.
I prethodna odluka, koju je žalbeno veće usvojilo 12. maja, takođe je bila na tragu argumenata koje su ponudile Sjedinjene Države, protiveći se nalogu o predaji obaveštajnih podataka.
I u tom su slučaju sudije utvrdile kako se nalog ne može odnositi na materijal koji je u posed Vašingtona došao preko treće strane. Osim toga, sudije su se sa Sjedinjenim Državama saglasile i u tome da se Ojdanić nije dovoljno potrudio da to pitanje reši pregovorima koji bi prethodili zahtevu upućenom sudijama.
Žalbeno je veće Ojdaniću i Vašingtonu uputilo poziv za nastavak razgovora o dobrovoljnom davanju dotičnog obaveštajnog materijala.
U novembru prošle godine, sudije su naredile NATO-u i vladama Kanade, Islanda, Luksemburga i Sjedinjenih Država da predaju zapisnike izvesnih razgovora koji su tada presretnuti u Jugoslaviji, kako bi ih Ojdanić mogao iskoristiti za pripremu vlastite odbrane.
NATO je potom zatražio da pomenuti nalog bude povučen, tvrdeći da sama alijansa nije u mogućnosti da prikuplja obaveštajne podatke, te da sav takav materijal ipak ostaje pod kontrolom zemalja-članica.
U odluci donetoj 15. maja, žalbene su sudije presudile u prilog tom argumentu i zaključile kako od NATO-a ne treba tražiti da preda pomenutu građu.
I prethodna odluka, koju je žalbeno veće usvojilo 12. maja, takođe je bila na tragu argumenata koje su ponudile Sjedinjene Države, protiveći se nalogu o predaji obaveštajnih podataka.
I u tom su slučaju sudije utvrdile kako se nalog ne može odnositi na materijal koji je u posed Vašingtona došao preko treće strane. Osim toga, sudije su se sa Sjedinjenim Državama saglasile i u tome da se Ojdanić nije dovoljno potrudio da to pitanje reši pregovorima koji bi prethodili zahtevu upućenom sudijama.
Žalbeno je veće Ojdaniću i Vašingtonu uputilo poziv za nastavak razgovora o dobrovoljnom davanju dotičnog obaveštajnog materijala.
