Zapad Mora da Promeni Kurs Prema Balkanu

Nakon vise od deset godina ekonomskog, politickog i vojnog ulaganja u jug Balkana, medjunarodna zajednica je najzad identifikovala resenje za celo podrucje: regionalna stabilnost. Medjutim, jos uvek se ne resavaju specificni problemi sa kojima se suocavaju zemlje bivse Jugoslavije.

Jedan od najvecih problema je, kako sada izgleda, u tome sto koncept bratstva i jedinstva koji je nekada povezivao zemlje bivse Jugoslavije, ima razlicito znacenje za razlicite narode.

Ovo je narocito ocigledno u Jugoslaviji i Makedoniji. Srbija sada zahteva malo drugaciju formu bratstva i jedinstva. Crna Gora zeli samo bratstvo. Kosovo nije zainteresovano ni za bratstvo, ni za jedinstvo. Dok se makedonski Albanci bore za jednistvenu Makedoniju, Makedonce interesuje samo jedinstvo, a ne i bratstvo.

Medjunarodna zajednica u medjuvremenu pokusava da pomiri ove ponekad iskljucive i protivrecne zahteve i teznje.

Kosovo je postalo primer kako stvoriti i odrzati drzavu bez drzavnosti. Nedavno je ustanovljen ustavni okvir za stvaranje privremene samouprave. Po novom administrativnom sistemu, specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija, SRSG, ima neogranicenu vlast na Kosovu, dok Kosovari ucestvuju u radu beskorisnog parlamenta.

Ustavni okvir lici na bicikl sa pomocnim tockovima koga pokrecu putem konopca. Svaki put kada parlament bude skrenuo sa kursa koji zeli medjunarodna zajednica, SRSG ce biti u prilici da ga snazno povuce.

Kako je formula privremene vlade konacno uspostavljena, izbori su najavljeni pocetkom zime. Ocekuje se da ce Demokratski savez Kosova, Ibrahima Rugove odneti uverljivu pobedu. Ova partija ce osvojiti glasove ne toliko zbog velikog broja pristalica koliko zbog mitskog kulta licnosti koja okruzuje Rugovu.

Novi ustavni okvir i parlament pod kontrolom Rugove odrzavace neko vreme status quo na Kosovu.

U Srbiji se u medjuvremenu pojavio novi mitski lider, Vojislav Kostunica. Ovaj "novi otac nacije" besprekorne proslosti, ljubitelj macaka, smatra se novim spasiocem zemlje. Premda se moze dovesti u pitanje kompetentnost Rugovine LDK i njene politicke masinerije, on je bar poseduje. Kostunici nedostaje politicka osnova za ostvarivanje njegove vizije nove Jugoslavije.

Demokratska opozicija Srbije, koja je Kostunici omogucila mesto predsednika je cista fikcija. Fikcija je i to sto se jugoslovenski predsednik nada da ce 600.000 Crnogoraca pristati da dele vlast sa 10 miliona Srba.

U Makedoniji se suocavamo sa desavanjima koja su neobicna za podrucje Balkana. Ne samo zbog borbi vec zbog onoga za sta se Albanci navodno bore. Oslobodilacka nacionalna armija, ONA, zahteva isti legalni status kao i makedonska vecina. U osnovi, oni se bore za makedonsko drzavljanstvo.

Makedonija je olicenje uverenja zapadnog i lokalnog politickog rukovodstva da je na Balkanu moguce putem izbora stvoriti demokratske drzave. Da bi se ova tvrdnja uzela za ozbiljno, moraju se resiti duboko ukorenjeni problemi kao sto su gradjanska i politicka prava albanske zajednice. Nazalost, medjunarodna zajednica i vlasti u Skoplju nisu zainteresovane za njihovo resavanje.

Pored toga, buduci da je Makedonija uspevala za izbegne sukob, Zapad je na brzinu zakljucio da ona funkcionise kao demokratska drzava i nije preduzeo korake da se nagradi i pozuri proces demokratizacije vlasti. Stoga, pojava ONA nije iznenadila mnoge poznavaoce prilika na Balkanu.

I medjunarodna zajednica i vlasti u Skoplju su ubrzo konstantovale da ne treba pregovarati sa pobunjenicima. Posto se, medjutim, pokazalo da Makedonija nije u stanju da suzbije snage ONA, Zapad je promenio pravac i poceo da vrsi pritisak na makedonsko rukovodstvo da prihvati dijalog.

Strani pritisci doveli su, medjutim, do pogorsanja situacije. Opasnost od ukidanja medjunarodne pomoci ukoliko Skoplje ne pristane na pregovore sa pobunjenicima i ne odrzi prekid vatre doveo je do antizapadnih i antialbanskih demonstracijana na ulicama. Ovaj razvoj dogadjaja zabrinjava, jer bi se ovakvi protesti mogli lako prosiriti i na medjunarodnu zajednicu. Makedonska vlada suocila bi se sa najvecim problemom: gradjanskim ratom u urbanim centrima.

Zapad i Skoplje su shvatili suvise kasno da je bilo lakse pregovarati sa grupom od oko hiljadu pobunjenika koji su ujedinjeni oko jednog politickog projekta, nego sa grupom huligana zadojenih nacionalizmom i mrznjom prema svemu sto je albansko.

Fron Nazi je specijalista za balkanska pitanja.