Zedj za Povratkom u Normalnost

"Potrebna mi je voda... za pice, kuvanje, pranje i kupanje, ali ma sta da uradim, nemam je dovoljno," kaze Dragica Spasovska, 50, sa ocitim ogorcenjem u glasu.

Svakoga dana, ona odlazi pet ili sest puta do dvorista osnovne skole "Braca Miladinov", jednog od dvadesetak mesta u Kumanovu gde jos uvek ima ciste pijace vode.

Dok puni pet boca i jednu kofu pijacom vodom, Dragica se zali: "Sta da radim? Voda koju sada uzimam ce posluziti samo da operem sudove posle rucka."

U obliznjoj bolnici doktori su poceli da otpustaju pacijente zbog straha od epidemije. Neki tezi slucajevi prebaceni su u Skoplje.

Vec danima 100.000 stanovnika Kumanova, etnicki mesovitog trgovackog centra 32 kilometra udaljenog od Skoplja, imaju problema sa snabdevanjem vodom.

Prosle sedmice Oslobodilacka nacionalna armija je zauzela Aracinovo, selo udaljeno 10 kilometara od Skoplja, cime je pojacala pritisak na vladu da izadje u susret zahtevima za radikalnim unapredjenjem prava brojne albanske manjine u Makedoniji.

Pobunjenici u potpunosti kontrolisu Lipkovo, planinsko podrucje gde se nalaze dva rezervoara iz kojih se Kumanovo prevashodno snabdeva vodom.

Oni nisu ostetili rezervoare. Do nestasice vode je doslo nakon sto je presusio rezervoar u Lipkovu zbog visokih letnjih temperatura. Medjutim, lokalne vlasti u Kumanovu nisu u mogucnosti da prikljuce drugi rezervoar u Glaznju, kao sto je uobicajeno, posto inzenjeri nisu dobili dozvolu da prodju preko teritorije koju drzi ONA.

U Bedinju, cetiri kilometra od centra Kumanova, blokiran je konvoj od 20 kamiona sa humanitarnom pomoci za 15.000 ljudi koji su ostali u Lipkovu. Konvoj prate zvanicnici OEBS-a i Medjunarodnog komiteta Crvenog krsta, kao i tim tehnicara ciji je zadatak da prikljuce pumpe u Glaznju.

To za posledicu ima da na samo 20 lokacija u gradu ima pijace vode sto zapravo zavisi od broja cisterni koje dovoze vodu iz Skoplja.

Svakoga dana pristizu dva konvoja cisterni sa pijacom vodom u 8 ujutro i 13.30 popodne. Juce je 38 cisterni prevozilo vodu. "Danas, nazalost, ocekujemo da cemo imati manji broj cisterni na raspolaganju," kaze Oliver Spasovski iz kancelarije gradonacelnika.

Osim cisterni, stanovnici Kumanova koriste 400 starih bunara. "Da nije bunara, ne znam kako bi preziveli, pogotovo na ovoj zezi," kaze Trajce Boskovski, 54 godine, zmirkajuci na suncu dok ceka u redu za vodu.

"Najveci luksuz u gradu je trenutno imati sopstveni bunar. Od neprocenjive je vrednosti," kaze Boskovski ukazujuci na postojanje unosnog crnog trzista trenutno najdragocenije robe.

Kafe "Korzo" je jedan od retkih u Kumanovu koji jos uvek sluzi espreso kafu. "Uspevamo da i dalje poslujemo i da izlazimo u susret nasim musterijama," kaze vlasnik. Ipak, u kafeu se pice sluzi u bocama, a ne casama, da bi se ustedela voda koja je neophodna za pranje.

Trenutno je snabdevanje vodom daleko od toga da zadovoljava potrebe jednog modernog grada. U normalnim okolnostima, stanovnici potrose oko 2.500 kubnih metara vode dnevno tokom leta. Danas je tek jedan delic te kolicine na raspolaganju gradjanima zbog cega postoji zabrinutost za zdravstveno stanje stanovnika Kumanova, a pogotovo dece.

Gradonacelnik Kumanova Slobodan Kovacevski je pozvao vladu da uvede vanredno stanje. On trazi tri miliona nemackih maraka za dva nova rezervoara, ali ce najmanje dva meseca biti potrebno za njihovu izgradnju.

Od majskih nemira u Bitolju tokom kojih je spaljeno 40 radnji ciji su vlasnici Albanci, Kovacevski je bio na mukama da uveri jednu petinu stanovnika grada albanske nacionalnosti da su u Kumanovu bezbedni.

"Bio sam veoma uznemiren zbog toga sto se nisu osecali bezbednim u gradu," priseca se Kovacevski. "Odrzao sam sastanak sa svim politickim strankama i uz pomoc Albanske partije demokratskog prosperiteta uspeli smo da ubedimo nase Albance da ne zatvaraju svoje radnje."

Ipak su se strasti uzburkale na ovoj vrelini bez pijace vode. "Napetost raste," kaze urednik kulturnog programa kumanovskog kulturnog centra Robert Cvetkovski. "Ljudi otvoreno pricaju protiv Albanaca, ali ih je situacija u Lipkovu zapravo veoma razestila posto to utice na svakodnevni zivot svih nas."

Razumljivo je sto gradjani albanske nacionalnosti odbijaju da govore, ali je ipak jedan sredovecni vlasnik kafe bara rekao: " Sve se na kraju svodi na Ustav. Onog trenutka kada se Ustav izmeni, sve ce se vratiti u normalu."

Oslobodilacka nacionalna armija je zahtevala da stranim novinarima bude dozvoljeno da prate konvoj sa humanitarnom pomoci koji jos uvek stoji u Bedinju. Vlada je to odbila obrazlazuci odluku cinjenicom da ne moze garantovati njihovu bezbednost u podrucjima pod kontrolom Oslobodilacke nacionalne armije.

U medjuvremenu, temperatura raste, a kumanovska susa prouzrokovana ljudskim faktorom i dalje traje.

Ana Petruseva pise za magazin "Forum" iz Skoplja.