ZIVOT POSLE MILOSEVICA

Cim jugoslovenski predsednik Slobodan Milosevic bude smenjen sa polozaja, doci ce do promena na Balkanu kome predstoji idilicna demokratska buducnost. Tako bar misli Zapad.

Iako je cudno na prvi pogled, Milosevic bi mogao nedostajati vladama Crne Gore, Republike Srpske i Kosova, cije je neprijateljstvo prema jugoslovenskom predsedniku poznato i nagradjeno na Zapadu. U novom politickom pejzazu oni bi mogli da izgledaju manje demokratski, tako da bi odlaskom Milosevica izgubili malo od svog sjaja.

Pocevsi sa Kosovom, dugogodisnji komentator dogadjaja na Balkanu i bivsi americki ambasador u Beogradu, Warren Zimmerman, veruje da bi opstanak Milosevica doveo do nezavisnosti Kosova. Pobeda Vojislava Kostunice koga ce Zapad morati da podrzi, iako nevoljno, mogla bi se zavrstiti tako sto ce Kosovo biti primorano da ostane u Jugoslaviji.

I nekadasnji vodja Oslobodilacke vojske Kosova, Hashim Thaci i njegov rival Ibrahim Rugova slazu se da bi njihov cilj nezavisnog Kosova bio lakse ostvaren ukoliko Milosevic ostane na vlasti. Naravno, posto niko iz redova srpske opozicije nije nikada podrzavao ideju nezavisnosti Kosova, mnogi Albanci se plase da bi pobeda opozicije mogla dovesti do opadanja medjunarodne podrske za njihovu nezavisnost.

U krugovima srpske opozicije sire se glasine o tome da su neke rezimske licnosti, Nikola Sainovic i Milomir Minic, stupile u vezu s Thacijem i zatrazile pomoc u laziranju albanskih glasova na Kosovu. Iako ova prica nije potvrdjena, ona pokazuje kako ljudi u Srbiji veruju da se poklapaju interesi Milosevica i kosovskih Albanaca.

Postoji jos uvek bojazan da bi rezim mogao upotrebiti glasove Albanaca koji su bojkotovali izbore.

Zatim tu je i Crna Gora, gde je predsednik Milo Djukanovic, koji bojkotuje izbore rekao da bi voleo da pobedi demokratska opozicija i Kostunica - cak i u “nelegitimnim” izborima.

Mozda bi i Djukanovicu bilo zao da ode Milosevic. Trenutno, izgleda da bi Crna Gora skupo platila ukoliko odluci da ide iz Jugoslavije. Medjutim, pretnje iz Beograda obezbedile su ovu malu republiku obecanjima medjunarodne pomoci i znatnom ekonomskom pomoci.

Milosevicev predsednicki oponent Vojislav Kostunica skepticno posmatra Djukanovica i crnogorsku opoziciju. Njihov bojkot izbora nazvao je “sebicnoscu i izdajom”. Zapad bi verovatno ocekivao da Crna Gora ostane unutar Jugoslavije.

Pored nepremostivih razlika unutar koalicije, Milosevicev odlazak mogao bi da prouzrokuje probleme unutar Djukanoviceve partije, gde predsednik parlamenta, Svetozar Marovic, izrazava sve ociglednije projugoslovenske ideje, sto ga priblizava umerenom krilu Socijalisticke narodne partije, SNP, na cijem je celu Momir Bulatovic,

odan Milosevicu.

Zaista, umereni predsednik podgorickog staba SNP, Predrag Bulatovic uziva odredjenu podrsku medju srpskom opozicijom. Nova jugoslovenska vlada sa odredjenim demokratskim legitimitetom razdvojila bi Djukanovicevu koaliciju na projugoslovenski i procrnogorski blok i pitanje je kako bi se on odrzao na vlasti u svetlu takvog pomeranja.

Na kraju, premijer Republike Srpske, RS, Milorad Dodik, koga Zapad smatra za najefektivniji bedem protiv Milosevica na terotoriji Bosne pod kontrolom Srba, uziva jedinstvenu medjunarodnu podrsku uprokos sve vecoj korupciji njegove vlade, nedemokratskog ponasanja i ekonomskih promasaja.

Ukoliko Milosevic ostane na vlasti, medjunarodna zajednica ce vrsiti pritisak na partije opod kontrolom Milosevica uoci novembarskih izbora u Bosni i Hercegovini. Ovo bi opet otvorilo put ka Dodikovoj pobedi, do koje na drugi nacin ne bi moglo da dodje. Dodiku je nedavno izglasano nepoverenje u parlamentu RS.

Drugim recima, Milosevicevim porazom Dodik bi izgubio “jedinstvenost” za medjunarodnu zajednicu, bez porasta popularnosti medju biracima RS.

Dok bi eventualni pad Milosevica predstavljao veliko olaksanje za stanovnistvo Srbije, pokrenula bi se neka neprijatna pitanja za medjunarodnu zajednicu koja je njegovim oponentima pruzala veliku politicku i ekonomsku podrsku. Oni sami trebalo bi da se zapitaju: da li su ove snage zaista demokratske ili predstavljaju “manje zlo”?

Zeljko Cvijanovic je redovni dopisnik IWPR.