EKSPERTI PREDLAŽU POBOLJŠANJA U PRITVORSKOJ JEDINICI

Pre no što je Milošević umro, testiranje uzoraka njegove krvi pokazalo je prisutvo supstance koja mu nije bila prepisane od strane lekara Tribunala, a za koju se zna da poništava dejstvo lekova za visoki pritisak koje je on uzimao.



Iako je sam Milošević tvrdio da ga truju, opšte je mišljenje da je on u možda manipulisao svojim zdravljem, u nastojanju da se izbori za privremeno oslobođanje iz zatvora.



U martu je i Milan Babić – ratni zločinac po vlastitom priznanju, koji je pristao da svedoči za haško tužilaštvo – počinio samoubistvo u svojoj ćeliji u ovoj istoj pritvorskoj jedinici.



U izveštaju stručnog tima – u čijem su sastavu bili i generalni direktor švedskog ministarstva pravde, kao i bivši načelnik tamošnjeg zatvorskog sistema – navodi se kako su zatvorenici uglavnom zadovoljni funkcionisanjem objekta, koji se nalazi unutar holandskog zatvora, na samoj obali u blizini Sheveningena.



U izveštaju stoji i da među zatvorenicima nema etničkih tenzija, a tu je i zaključak da se osoblje uglavnom „izuzetno trudi da izvršava svoje obaveze na samokritičan i transparentan način“.



No, stručnjaci ukazuju i na „značajan“ manjak bilo kakve obuke za zaposlene u jedinici, uz napomenu da bi se uslovi u kojima zatvorenici borave ipak mogli poboljšati.



Nezadovoljstvo pritvorenika uzrokovano ishranom, koje delimično potiče od razlika između holandske i balkanske kuhinje, moglo bi se – po rečima eksperata – eliminisati tako što bi im se dozvolilo da kuvaju sami. Time bi im se ujedno moglo pomoći i da se bave još nečim, osim sporta i izrade rukotvorina, koji im se trenutno nude.



Kontrolori su zapazili i da sama sala za posete „ne doprinosi prijatnoj atmosferi“, kao i da je soba koja se koristi za privatne posete – uključujući i „intimne odnose“ – „pohabana i veoma neugodna“. Sugerisali su i uvođenje „posebnih apartmana za posete“ koji bi se koristili za posete članova porodice. Osim toga, stručnjaci bi voleli da „razumne“ iznose putnih troškova članova pritvorenikove porodice pokriva Tribunal.



U izveštaju se takođe preporučuje i revizija načina na koji je pritvorska jedinica organizovana, uključujući i problem „dugog lanca odlučivanja“, koji – iako pretpostavljeni redovno obilaze zatvor – otežava adekvatno obavljanje posla.



Ostali problemi na koje stručnjaci skreću pažnju tiču se nespremnosti drugih država da prihvate pritvorenike nakon što su osuđeni za ratne zločine, što znači da takve osobe moraju ostati u pritvorskoj jedinici sve do pronalaženja zemlje-domaćina. To, kako se tvrdi, može dovesti do zategnutih odnosa među pritvorenicima, a i onemogućava tim osobama planiranje budućnosti.



U izveštaju se, uz jasnu aluziju na Miloševića, pominju i problemi koji nastaju kada se pritvoreniku dozvoli da se brani samostalno. To, kako se navodi, podrazumeva velik broj poseta, što pak otežava njihovu kontrolu, kao i kontrolu telefonskih razgovora.



U toku su i interne istrage o Miloševićevoj i Babićevoj smrti.