Bosna: Neuspeo pokusaj karadzicevog hapsenja
Mirovne snage pod vodjstvom NATO-a nisu uspele da u svom prvom zvanicnom pokusaju uhapse kljucnog haskog optuzenika u Bosni.
Bosna: Neuspeo pokusaj karadzicevog hapsenja
Mirovne snage pod vodjstvom NATO-a nisu uspele da u svom prvom zvanicnom pokusaju uhapse kljucnog haskog optuzenika u Bosni.
Tokom opsezne vojne operacije pod vodjstvom NATO-a u istocnoj Bosni, mirovne snage nisu uspele da uhapse Radovana Karadzica.
Ova akcija SFOR-a prvi je zvanicno potvrdjeni pokusaj hapsenja ratnog vodje bosanskih Srba. To je, ujedno, i znak da zapadni vojni savez intenzivira napore kako bi lisio slobode lica optuzena pred Haskim tribunalom.
Mada ce oni koji smatraju da je NATO do sada bio prilicno spor u privodjenju pravdi lica osumnjicenih za ratne zlocine pozdraviti ovu akciju, pokusaj hapsenja Karadzica mogao bi pogorsati odnose izmedju medjunarodne zajednice i vodjstva bosanskih Srba.
Premijer Republike Srpske, RS, Mladen Ivanic zestoko je kritikovao NATO sto ga nije obavestio o akciji kao i zbog, kako se izrazio, upotrebe prekomerne sile.
"Mislim da je nedopustivo da se takve aktivnosti odvijaju, a da niko u Republici Srpskoj ne zna nista o tome", rekao je Ivanic. On je dodao da se ne moze od RS ocekivati da saradjuje sa Hagom, kada sama medjunarodna zajednica to odbacuje.
Lokalno rukovodstvo u Bosni u obavezi je da pronadje i uhapsi lica osumnjicena za ratne zlocine. Medjutim, posleratni zvanicnici u RS su se tome opirali.
Oni su se ili protivili, ili su otezavali, cak i odbijali saradnju s Hagom, cineci sve sto je u njihovoj moci da blokiraju ovaj proces.
Prema lokalnim i medjunarodnim izvorima u Sarajevu i Banjaluci, operacija je zapocela u cetvrtak rano ujutro pokraj sela Celebici i Jecmista, u blizini Foce i granice sa Crnom Gorom. Citavo podrucje, vise od 40 kvadratnih kilometara, skoro je u potpunosti blokirao SFOR. Navodno je iskljucena elektricna struja, a telefonske linije bile su prekinute.
Veliki broj vojnika SFOR-a i najmanje desetak helikoptera ucestvovalo je u akciji u kojoj su mirovne trupe izvrsile prepad na veci broj kuca i drugih zgrada.
Lokalni mediji izvestili su o snaznim detonacijama i pucnjavi. Predstavnici vlasti bosanskih Srba pozalili su se da je SFOR tokom akcije blokirao crkvu, skolu i lokalnu bolnicu.
Ivanic je rekao da su trupe SFOR-a upale u oko 70 zgrada u toj oblasti i da su koristili eksploziv da bi usli u 18 objekata. Dodao je da niko nije povredjen u ovoj operaciji.
Neki zapadni izvori kazu da je mozda bilo povredjenih na srpskoj strani, ali je ostalo nejasno da li su medju njima bili civili ili telohranitelji za koje se veruje da stite Karadzica.
Izvori iz NATO-a, koji su potvrdili da SFOR nije uspeo da uhapsi Karadzica, rekli su da je akcija pokrenuta na osnovu informacije da se Karadzic krije u toj oblasti.
Prema saopstenju zapadne vojne alijanse, tokom akcije pronadjene su znacajne kolicine oruzja u objektima blizu Celebica.
Ova akcija, iako neuspesna, veoma je znacajna jer je rec o prvom zvanicnom pokusaju da se uhapsi Karadzic. Tokom proteklih nekoliko godina, lokalni i medjunarodni mediji su s vremena na vreme spekulisali da se takve akcije odigravaju u Bosni. Ove izvestaje, medjutim, NATO nikada nije potvrdio.
Operacija od proslog cetvrtka ukazuje na spremnost NATO-a da pojaca pritisak na osobe osumnjicene za ratne zlocine koje su jos uvek na slobodi.
Na sastanku 12. decembra prosle godine, ambasadori zemalja clanica NATO-a najavili su da ce mirovne snage intenzivirati svoje napore u cilju hapsenja glavnih osumnjicenih za ratne zlocine. To je potvrdjeno pet dana kasnije, na sastanku ministara odbrane zemalja clanica NATO-a u Briselu.
Od jula 1997. do danas, SFOR je zarobio 23 lica osumnjicena za ratne zlocine. Trojica su smrtno nastradala prilikom pokusaja hapsenja.
Broj hapsenja se smanjio tokom 2001. sto je neke navelo da tvrde kako mirovne snage smanjuju obim svojih aktivnosti ili da se cak pripremaju za povlacenje iz Bosne.
Janez Kovac je pseudonim redovnog saradnika IWPR-a.
