Makedonija: Prekor Evropske unije Georgijevskom

Evropska unija vrsi snazan pritisak kako bi Makedonija ubrzala proces usvajanja i stupanja na snagu zakona koji se pominju u proslogodisnjem Ohridskom sporazumu.

Predstavnici Evropske unije, EU, optuzili su predsednika vlade Ljupca Georgijevskog zbog odlaganja usvajanja zakona kojim se propisuje sira upotreba albanskog jezika i ravnopravna zastupljenost obe etnicke zajednice u drzavnim institucijama. Ohridskim sporazumom iz avgusta prosle godine predvidja se da se ove i ostale reforme sprovedu za vreme tekuceg mandata sadasnjeg sastava parlamenta. Do sada je, medjutim, malo toga uradjeno.

Evropski predstavnici su ovaj prekor uputili makedonskoj strani na sastanku delegacije koju je predvodio Georgijevski i komesara EU Havijera Solane u Luksemburgu 16. aprila. Navodno je svrha ovog sastanka bila da se proceni tempo sprovodjenja sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji iz proslog aprila. Ovaj forum bi trebalo da prati napredak makedonske integracije u Evropsku uniju.

"Naravno", kaze Dejvid Dejli, sef Ureda EU za Balkan, "mi ne mozemo nikoga naterati da uradi ono sta mi mislimo da treba. Mi samo nudimo jedan pregled svega sto je potrebno za evropsku integraciju". Posto Makedonija svoju buducnost vidi u pridruzivanju Evropi, "saveti" iz Brisela se ne mogu tek tako ignorisati.

Do sada je samo jedan od zakona iz Ohridskog sporazuma stupio na snagu. Rec je o zakonu o lokalnoj samoupravi. Medjutim, ovaj zakon je usvojen zahvaljujuci pritisku zemalja koje su na donatorskoj konferenciji obecale finansijsku pomoc Makedoniji. Takodje se oteze sa obavezom zakazivanja novih opstih izbora u Makedoniji.

"Sastanak u Luksemburgu bio je jedan neformalni radni dorucak tokom koga smo ponudili prijateljske savete o nacinu na koji bi se Makedonija mogla posvetiti normalnom razvoju", izjavila je portparol EU Ema Edvin. Potonja konferencija za stampu pruzila je malo detalja o poruci koju su evropski predstavnici preneli Georgijevskom.

"Solanin autoritet ima posebnu tezinu u Makedoniji. On je Georgijevskom rekao da je krajnje vreme za sprovodjenje neophodnih promena", izjavio je jedan evropski diplomata za IWPR.

Paket zakona koji predvidja Ohridski sporazum podrazumeva i propis kojim se dozvoljava upotreba albanskog jezika u parlamentu, kao i pravo etnickih Albanaca da poseduju licne dokumente na oba jezika.

Solanin portparol, Kristina Goljac, izjavila je da se na luksemburskom sastanku od Makedonije zahtevala akcija na tri fronta. Prvo, makedonski premijer bi trebalo da se postara da svi zakoni stupe na snagu do sredine maja. Drugo, trebalo bi odmah zakazati opste izbore u zemlji. I trece, Solana je naglasio da bi predsednik Boris Trajkovski trebalo da i dalje ima jednu od vodecih uloga u vlasti. Ovo poslednje, posledica je zabrinutosti EU zbog napada osoba bliskih premijeru Georgijevskom na makedonskog predsednika.

Portparol komesara za spoljne poslove EU Krisa Patena, Ema Edvin, rekla je da Brisel veruje kako bi makedonske izbore trebalo organizovati 15. septembra. Time bi se omogucilo prisustvo 700 posmatraca EU koji bi potom pratili izborni proces na Kosovu i u Bosni.

Preostale zahteve makedonskoj strani je ispostavio sam komesar Paten. On je zatrazio da se povede ozbiljna borba protiv korupcije, kao i da se pristupi reformama u javnoj administraciji, obezbedi sloboda stampe i temeljne promene u sluzbama bezbednosti. Paten je pogotovo zatrazio raspustanje paravojne jedinice poznate kao "Lavovi" - formacije koju su humanitarne organizacije optuzile za represiju nad etnickim Albancima.

Dejli je rekao da je EU ponovo pokrenula pitanje bezbednosti. Time se EU obicno ne bavi, dodaje Dejli, ali "mi verujemo da paravojne snage predstavljaju prepreku demokratiji, civilnom drustvu i politickom sistemu".

Svetlana Jovanovska je dopisnik skopskog dnevnog lista "Dnevnik" iz Brisela.