Bosna: Nova vlada

Nakon tri meseca politickih pregovora, posle opstih izbora od 5.oktobra, Bosna i Hercegovina je oformila novu centralnu drzavnu vladu, koja ce imati neka nova ovlascenja koja su u proslosti bila u nadleznosti entitetskih administracija.

Novi Savet ministara obelezen je pecatom najviseg medjunarodnog posrednika u Bosni, Visokog predstavnika Pedija Esdauna. On je doneo odluku da bi centralna vlada pored vec postojecih pet trebalo da ima jos tri ministarstva, kao i sasvim drugacije unutrasnje uredjenje. Cilj je da se dobiju efikasnije institucije.

Ali, strani i domaci analiticari strahuju da bi novi sistem mogao proizvesti vise problema nego sto ce ih resiti. Oni tvrde da je nova vlada ne samo neustavna, nego i krajnje zbunjujuca.

Novim aranzmanom narocito je nezadovoljna Republika Srpska, RS, koja je oduvek vise volela da centralnu vladu drzi na distanci.

Nikola Grabovac, profesor ekonomije i bivsi ministar finansija federacije, izjavio je da je skeptican u pogledu ovog preuredjenja sistema vlasti. "Ova (nova) ministarstva su neustavna i kada pocnu da predlazu zakone mogu naici na otpor u parlamentu", kaze on.

Tri centralna ministarstva koja propisuje Dejtonski mirovni sporazum iz 1995.godine jesu ministarstvo spoljnih poslova, ministarstvo spoljne trgovine i ministarstvo za gradjanska pitanja. Godine 2000. parlament je ustanovio i ministarstva za ljudska prava i finansije, a sada su oformljena ministarstva pravde, bezbednosti i transporta.

Jos od potpisivanja sporazuma u Dejtonu, koji je posle rata posluzio kao ustav zemlje, RS je pokusavala da onemoguci rad centralne vlade. Entitet bosanskih Srba nastojao je da zadrzi sto vise moci za sebe i razvije snazne veze sa Srbijom.

Verovatno je da ce i nacin na koji nova vlada funkcionise takodje izazvati nezadovoljstvo Srba.

Ranije se u svakom ministarstvu nalazio po jedan bosanski Srbin, Hrvat i Bosnjak, koji su se rotirali na mestima ministra i dva zamenika. Svaka odluka je podrazumevala konsenzus sve trojice. Pored toga, svi ministri su se smenjivali i na polozajima premijera i zamenika premijera.

Sada, posle Esdaunove odluke, sve je mnogo jednostavnije. Funkcije premijera i dvojice zamenika premijera su fiksirani polozaji. Sefovi ministarstava ce imati samo po jednog zamenika, koji se takodje nece rotirati. U novoj konfiguraciji sve tri etnicke grupe bice jednako zastupljene.

Esdaun je ove promene uveo proslog decembra da bi unapredio funkcionisanje i efikasnost centralne vlade.

Ipak, neki strani i domaci analiticari upozoravaju da je ovo mozda preuranjena odluka. Oni smatraju da je pre intervencija na strukturi vlasti Esdaun morao izmeniti Ustav. Takodje naglasavaju da za nova ministarstva u zakonu nema opisa duznosti koje ce ministarstva obavljati.

Mark Viler, sef Grupe za medjunarodne krize, vodece ekspertske organizacije u Bosni, izjavio je da ce to otezati njihovo funkcionisanje.

"Dok ne vidimo sta su tacno kompetencije ministarstava ne mozemo znati da li je ovo zaista veliki korak napred na putu stvaranja jedne funkcionalnije, koherentnije i kompetentnije drzave", istice Viler.

Analiticari tvrde da su ovi problemi dodatno otezani nacinom na koji se ministri postavljaju. Pre svega, imenovani premijer ima mali ili nikakav uticaj na izbor ministara. Umesto toga, njih predlazu vladajuce partije i oni moraju biti odobreni od strane Esdauna pre nego sto se predlozi za njihovo imenovanje iznesu na glasanje u parlamentu.

"U svakoj normalnoj zemlji, premijer je taj koji - uz odobrenje partija - bira ljude sa kojima ce raditi", kaze Viler.

Dodatni problem bi moglo biti finansiranje nove, prosirene vlade. Veci deo carinskih i poreskih prihoda i drugih izvora finansiranja budzeta do sada su bili u nadleznosti RS i Federacije, dva bosanska entiteta koji su naknadno uplacivali fiksne iznose u centrani budzet.

Esdaun ima nameru da deo carinskih prihoda usmeri u centralni budzet i da na nivou drzave uvede novi porez na dodatu vrednost, VAT. Dok bi se prvi potez mogao ostvariti do kraja godine, za ovaj drugi, kako analiticari tvrde, potrebno je najmanje 18 meseci.

Medju nacionalisticki orijentisanim politicarima, koji se sada polako vracaju na vlast, veoma je mali broj onih koji se usudjuju da se otvoreno suprotstave Esdaunu po ovim pitanjima. Ipak, ocekuje se da ce se svojski potruditi da uspore i ako je moguce blokiraju citav proces.

Grabovac je skeptican u pogledu prebacivanja carina na nivo drzave jer bi to Federaciju i RS ostavilo bez prihoda koji su im neophodni za placanje vojske i isplatu davanja za ratne invalide. "Carinske dazbine cine 70 odsto prihoda vlade. Naravno, vlasti ce se opirati mogucnosti da ih izgube", kaze Grabovac.

Prema Vilerovom misljenju, opiranje bi bilo jos snaznije i jos izrazenije u javnosti da je Esdaun ostao pri ideji da se na nivou drzave formira i novo zajednicko ministarstvo odbrane. U medijima se nasiroko spekulisalo da se razmatra i takva mogucnost.

"Da je Esdaun nametnuo zajednicko ministarstvo odbrane, protesti bi se izlili na ulice", izjavio je Viler. "Rat nije bio tako davno, i upravo zato imamo dve vojske. Niko nece izaci na ulicu da se buni protiv poreza na dodatu vrednost."

Viler naglasava da ce za prijem Bosne u clanstvo u NATO programu "Partnerstvo za mir" na kraju ipak biti neophodno jedinstveno ministarstvo odbrane.

Viler kaze da medjunarodni igraci veruju da ce jacanje struktura centralne drzave u zemlji i dalje suzavanje ovlascenja entiteta omoguciti bolje funkcionisanje i uvecati izglede zemlje da bude primljena u Evropsku uniju.

Viler takodje smatra da Brisel treba aktivnije da se ukljuci u stimulisanje ovog procesa.

"U proslosti, EU je prepustala zemljama kandidatima da ispune uslove za prijem. U Bosni nema vlasti koja bi bila u stanju da to ostvari. Bice potrebna neka vrsta provizornog aranzmana kojim ce EU uzeti Bosnu za ruku i pokazati joj sta da radi", izjavio je Viler.

Grabovac se slaze da sadasnja struktura vlasti u Bosni nije odrziva i da ce drzava jednostavno uvenuti ukoliko se centralna vlast ne ojaca.

Daniela Valenta je nezavisni novinar iz Sarajeva.