IZVESTAJ IZ REGIONA: Optuznica protiv Pandurevica - korak blize Mladicu

Nakon sto je otpecacena optuznica protiv jednog od nekadasnjih pripadnika njegovog najuzeg okruzenja, steze se i obruc oko jos jednog haskog osumnjicenog - generala Ratka Mladica. Uz bivseg predsednika bosanskih Srba Radovana Karadzica, eks-komandant Vojske Republike Srpske (VRS) jedan je od dvojice najistaknutijih optuzenih za ratne zlocine koji su izbegli hapsenje i izrucenje Haskom tribunalu.

Optuznica o kojoj je rec podignuta je protiv generala Vinka Pandurevica, zapovednika Zvornicke brigade VRS, koji je optuzen za genocid zbog sudelovanja u srebrenickom masakru jula 1995. Pocetkom septembra, tokom svoje posete Beogradu, glavni tuzilac Haskog tribunala Karla del Ponte urucila je zapecacenu optuznicu protiv Pandurevica srpskom premijeru Zoranu Djindjicu. Tribunal veruje da se Pandurevic trenutno nalazi u Srbiji. Buduci da nisu postojali izgledi da on u dogledno vreme bude uhapsen, pomenuta optuznica je 14. decembra otpecacena.

U njoj se tvrdi da je Pandureviceva jedinica - na cijem je celu on, u cinu pukovnika, bio u periodu od decembra 1992 do novembra 1996 - odgovorna za pogubljenja koja su izvrsena u Potocarima, Kravici, Bratuncu, Tisci, Orahovcu, Petkovcu i Cerskoj, kao i u osnovnoj skoli u Pilici, na vojnom poljoprivrednom dobru Branjevo, u domu kulture u Pilici, i u Kozluku. Pandurevic se takodje tereti i za zataskavanje tragova zlocina.

Optuznica protiv Pandurevica prvobitno je, u zapecacenom obliku, podignuta novembra 1998, istog onog dana kada i optuznica protiv generala Radislava Krstica, komandanta Drinskog korpusa VRS. Krstic je u medjuvremenu uhapsen, potom mu se sudilo, da bi - zbog svoje uloge u srebrenickim dogadjajima - bio i osudjen na 46 godina zatvora.

Prema izvoru iz vlade Srbije, na osnovu iskaza koje je general Krstic dao haskim istraziteljima, tokom 2000 i 2001 podignuto je jos sest zapecacenih optuznica. Svi optuzenici su bivsi oficiri VRS koji sada zive u Srbiji i imaju jugoslovensko drzavljanstvo, a terete se za genocid i masovna pogubljenja Bosnjaka u Srebrenici. Del Ponte je, navodno, i te optuznice u septembru predala Djindjicu.

U intervjuu koji je snimljen tokom dva dana u februaru mesecu, da bi bio objavljen proteklog avgusta u bosanskom dnevnom listu Slobodna Bosna, general Krstic je Zan-Reneu Ruizu, glavnom istrazitelju Haskog tribunala za Srebrenicu, izneo podatke o "Kninskoj grupi", za koju tvrdi da je takodje odgovorna za srebrenicki masakr. Tu grupu su cinili sestorica oficira VRS koji su sa Mladicem bili jos od vremena kada je on predvodio Kninski korpus Jugoslovenske Narodne Armije (JNA), tokom rata u Hrvatskoj, godine 1991.

Krstic je rekao i da su toj grupi pripadali Mladicev pomocnik, general Zdravko Tolimir, pukovnici Ljubomir Beara i Svetozar Andric, kao i potpukovnik Vujadin Popovic.

Prema Krsticevom iskazu, pripadnici grupe su, postupajuci po direktnim naredjenjima samog Mladica, izveli ljude iz autobusa kojima je trebalo da budu evakuisani iz srebrenicke oblasti. Ti ljudi su kasnije bili ubijeni. "Jednostavno, oni su bili nedodirljivi", rekao je Krstic za Kninsku grupu.

Izvori IWPR iz srpske vlade potvrdjuju da se na zapecacenim optuznicama, koje su Djindjicu predate u septembru, nalaze imena pomenute sestorice. Dana 12. decembra, beogradski nedeljnik Blic News preneo je Djindjicevu izjavu u kojoj se najavljuje izrucenje Hagu onih lica "cija su imena navedena u optuznicama, a koja nisu rodjena na teritoriji danasnje Jugoslavije" i "koja su jugoslovensko drzavljanstvo stekla u poslednjih nekoliko godina". Djindjic nije navodio imena, ali se - od svih optuzenika cije izrucenje tribunal zahteva od Beograda - jedino general Pandurevic i Kninska grupa uklapaju u pomenuti opis.

Pripadnici Kninske grupe kivni su na Pandurevica, koga smatraju "paradnim oficirem", koji je slavu stekao u medijima, a ne na bojnom polju. Tokom zime 1993, i Mladic ga je ostro kritikovao zbog toga sto je tadasnjem komandantu mirovnih snaga UN, francuskom generalu Filipu Morijonu, dozvolio da udje u Srebrenicu, koja se nalazila pred padom u ruke srpskih snaga. Opste je misljenje da je Morijonovo prisustvo sprecilo da enklava bude vec tada zauzeta.

Mladicevo okruzenje smatra da skidanje pecata sa optuznice protiv Pandurevica nagovestava da je izmedju njega i Medjunarodnog suda sklopljena neka vrste nagodbe. "Ukoliko se u narednih nekoliko dana preda, a cini se da hoce, imamo razloga da verujemo da ce njegove izjave u Hagu olaksati izrucenje ostalih oficira povezanih s Mladicem, pa cak i samog Mladica", izjavio je za IWPR penzionisani oficir VRS, koji vazi za nekoga ko je blizak Mladicu. Jedan dvonedeljnik koji izlazi u Bjeljini (RS) takodje tvrdi da Pandurevic pregovara o svojoj predaji Hagu.

Naime, citirajuci izvore bliske vrhu VRS, magazin Ekstra u svom najnovijem izdanju tvrdi da je "Pandurevic vec dugo u kontaktu s Hagom i da ce mozda tamo otici kao svedok-optuzenik". Prema pisanju tog lista, Pandurevic polaze nade u svoju tvrdnju da Zvornicka brigada nija imala nikakve veze s masakrom, buduci da "zona njene odgovornosti" nije podrazumevala "vlast u citavoj (zvornickoj) opstini".

Navode se i tvrdnje anonimnih izvora bliskih Pandurevicu da on, mada je imao cin pukovnika, nije imao i vlast nad potpukovnikom Draganom Obrenovicem. Obrenovic je - kao ratni komandant Zvornicke inzenjerijske brigade, koji se tereti za genocid - proletos uhapsen i predat Hagu. "Neka (Obrenovic) kaze ko mu je i kako izdavao naredjenja", izjavio je neimenovani Pandurevicev zamenik.

Izvori IWPR u vladi RS najavljuju da ce o datumu predaje odluciti banjalucki politicari, koji verovatno zele da se on poklopi sa izrucenjima iz Jugoslavije. Na taj nacin bi transfer optuzenika prvi put bio izvrsen pod pokroviteljstvom vlasti RS.

Skidanjem pecata sa Pandureviceve optuznice steze se omca oko Mladica i njegove grupe. Ali iz jos jednog razloga je Srebrenica ponovo u sredistu paznje. Djindjic, za koga se pretpostavlja da strahuje od Mladicevog hapsenja zbog njegovih veza u Vojsci Jugoslavije (VJ), mozda neci imati drugog izbora osim da i sam podstakne transfer Pandurevica i Kninske grupe u Hag. Novi kontingent ekonomske pomoci Srbiji - koji je obecao Vasington i koji se ocekuje u martu - uslovljen je saradnjom sa Hagom.

Ukoliko bi hapsenje Pandurevica i Kninske grupe bilo izvedeno, omca oko Mladica bi se osetno zategla. On bi bio lisen podrske fanaticno odanih oficira, koji - premda se ne nalaze u aktivnoj sluzbi u VJ - jos uvek imaju odlucujuci uticaj u beogradskim vojnim krugovima, i koji otuda deluju kao svojevrsni optuzenicki lobi unutar same vlade.

Otrgnut od ove male, ali efikasne obavestajne mreze, Mladic bi zasigurno postao mnogo manje zasticen od izrucenja, pa otuda i znatno ranjiviji nego sto je do sada bio. Zbog svega toga bi i srpska vlada - koja vec trpi snazan pritisak kako bi izrucila lica sa spiska osumnjicenih koji joj je predala Del Ponte - mogla postati manje sklona njihovoj zastiti.

Zeljko Cvijanovic je urednik beogradskog nedeljnika Blic News. Clan je dopisne mreze IWPR za ratne zlocine.