Kosovo: sudovi blokirani velikim obimom posla

Valdet Gasi vodi postupak u Opstinskom sudu u Pristini vec gotovo dve decenije. Ovaj nastavnik engleskog jezika u cetrdesetim godinama nije mogao da vodi normalan zivot jos od 1985, kada mu je otac umro i ostavio kucu.

"Odluka suda direktno utice na zivot moje porodice," izjavio je. "Onog trenutka kada je otac umro, stric je zahtevao polovinu imovine. Osamnaest godina kasnije, on i dalje koristi dve sobe u nasoj kuci.

"Uprkos svoj dokumentaciji koja mi ide u prilog, ne mogu da nateram sudove da donesu odluku da on nema pravo na nasu kuci i konacno se izjasne o tome treba li da je napusti.”

Ovaj slucaj kome izgleda nema kraja ne predstavlja nista neobicno na Kosovu, gde se hiljade ljudi suocavaju sa beskrajnim otezanjem sasvim jednostavnih sudskih postupaka.

Pet godina posle uspostavljanja medjunarodne administracije na Kosovu, pravosudni sistem, i narocito opstinski sudovi, prakticno su blokirani zbog ogromnog broja pokrenutih postupaka.

Sudstvo na Kosovu se vec dugo suocava sa problemima. Sistem je prvi put poremecen kada je vlada Slobodana Milosevica u Srbiji ukinula autonomiju Kosova i dala otkaze albanskim sudijama. Oni su zamenjeni sudijama koje je imenovao Milosevic, a koji nikada nisu uzivali poverenje vecinske albanske zajednice.

Novi problemi su usledili 1999. godine, sa povlacenjem srpskih snaga sa Kosova, kada su srpske sudije i sluzbenike sudova koji su napustili Kosovo zajedno sa srpskom vojskom i policijom zamenili Albanci.

Kosovski pravosudni sistem cine vrhovni sud, pet okruznih sudova i 24 opstinska suda, a prema izvestaju Misije na Kosovu Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, OEBS, iz maja 2004, ovi poslednji se nalaze pod narocito velikim pritiskom zbog niza problema.

Ti problemi ukljucuju relativno mali broj raspolozivih sudija, teskoce u izvodjenju svedoka i optuzenika na sudska rocista, kao i sumnjive presude, navodi se u izvestaju.

Situacija je najteza u urbanim centrima, kao sto su Pristina i Gnjilane, mesto jugoistocno od prestonice, gde predsednici sudova kazu da im je najveci problem to sto nemaju dovoljno sudija i raspolazu ogranicenim prostorom.

Predsednik suda u Gnjilanu, Sefcet Dzelili, kaze da su ljudi nestrpljivi zbog stalnih odlaganja u resavanju njihovih slucajeva, usled cega "gubimo poverenje koje smo stekli posle rata (1999)".

Dzelili kaze da ne treba kriviti sudije: "Oni su pretrpani slucajevima. Broj postupaka je od rata do danas porastao za 50 procenata, a imamo manje sudija nego onda."

Predsednik suda u Pristini Nuhi Uka ima slican stav: "Sve sudije se suocavaju sa neobicno velikim brojm slucajeva, sto otezava njihov rad."

Situacija je bolja u malim opstinama gde nesrazmera izmedju broja sudija i broja stanovnika nije toliko izrazena kao u gradovima, u koje se poslednjih godina doselio veliki broj ljudi. Godine 2002. i 2003. sudovi u Malisevu i Lipjanu, na primer, priveli su kraju sve slucajeve koji su im dodelejni.

Govoreci o pritiscima sa kojima se suocavaju sudije u gradovima, Uka objasnjava da je "zelja da rade u sudstvu ono sto neke drzi na ovom poslu", dodajuci da je to iznenadjujuce, "s obzirom na to kako su tretitani, kakve plate primaju i uslove u kojima rade".

Naravno, plate koje primaju sudije na Kosovu veoma su niske u poredjenju sa evropskim standardima. Vecina zaradjuje oko 420 evra mesecno, sto nije dovoljno da bi se izdrzavala porodica.

Ali, obicni ljudi koji su imali kontakt sa sudovima zale se da mnoge sudije jednostavno nisu sposobni za taj posao. Ili su korumpirani ili im nedostaju kvalifikacije i iskustvo.

Dzavit Krasnici, advokat iz Pristine koji je radio kao sudija 16 godina, napominje da je sadasnja situacija u sudovima na Kosovu u suprotnosti sa medjunarodnom konvencijom o ljudskim pravima, prema kojoj svaki sudski postupak mora biti efikasan, brz i fer. "Ovaj clan je prekrsen u svakom pojedinacnom slucaju," smatra on.

Mnogi advokati i sudije veruju da ljudi gube veru u pravosudni sistem, ali se uzdaju u dva nova krivicna zakona – usvojna u aprilu – koji kazneni sistem na Kosovu priblizavaju evropskim standardima.

"Sa ova dva zakona, pravno smo se izjednacili sa najnaprednijim sistemima na svetu, kada je u pitanju krivicno pravo," kaze Krasnici.

Ipak, pravni eksperti priznaju da je neophodno i odgovarajuce poboljsanje kvaliteta sudskih sluzbenika i uslova njihovog rada, ako zelimo da dodje do istinskog napretka.

Mevlide Salihu pohadja kurs novinarstva koji organizuje IWPR uz podrsku OEBS.