Mladićev gest rukom značio je "pogubljenje" – tvrdi svedok
"Ja sam samo izvršavao naređenja, ali sam sudelovao u stravičnom zločinu", rekao je osuđeni vojni oficir pred Tribunalom
Mladićev gest rukom značio je "pogubljenje" – tvrdi svedok
"Ja sam samo izvršavao naređenja, ali sam sudelovao u stravičnom zločinu", rekao je osuđeni vojni oficir pred Tribunalom
Bivši oficir vojske bosanskih Srba izjavio je prošle sedmice pred Haškim tribunalom kako je znao da je njegov pretpostavljeni Ratko Mladić nameravao da pobije bošnjačke zarobljenike u Srebrenici.
U trenutku kada je 1995. godine zauzeta srebrenička enklava, Momir Nikolić je bio pomoćnik šefa za bezbednost i obaveštajni rad Bratunačke brigade vojske bosanskih Srba (Vojska Republike Srpske, VRS). Na Mladićevom suđenju, on se ove sedmice pojavio kao svedok tužilaštva.
Bratunačka brigada je odigrala značajnu ulogu u zločinima za koje se Mladić, kao komandant VRS-a, tereti.
Mladiću se pripisuje odgovornost za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog raseljavanja, kojima je "doprineo ostvarenju cilja – trajnog uklanjanja bosansko-hercegovačkih Muslimana i bosansko-hercegovačkih Hrvata sa teritorije na koju su pravo polagali bosanski Srbi", uključujući i područje bezbedne zone Ujedinjenih nacija, formirane oko Srebrenice.
U optužnici se kaže da je, nakon što je VRS preuzeo kontrolu nad Srebrenicom, bio izvršen masakr nad preko 7,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka.
I sam Nikolić je bio optužen za zločine u Srebrenici, pri čemu je 2003. godine priznao krivicu za zločine protiv čovečnosti. Njemu je 2006. izrečena dvadesetogodišnja zatvorska kazna, koju on služi u Finskoj.
Prilikom svog prošlosedmičnog svedočenja, Nikolić je rekao kako se nada da mu je to "poslednje pojavljivanje pred Haškim tribunalom" – čime je ukazao na činjenicu da je u sklopu dogovora o priznanju krivice on već bio pozivan da svedoči za tužilaštvo na pola tuceta suđenja.
On je potvrdio da je izjava koju je u sklopu tog priznanja dao o zločinima u Srebrenici tačna, te dodao izvesne pojedinosti o odnosu između svoje brigade i komandanta čitave vojske.
Svedok je pred sudom izjavio kako je godinu dana pre dotičnih događaja, u julu 1994., Mladić već "rekao kako je rat [protiv Muslimana] dobijen, ali da bitka ni izdaleka nije gotova".
Prema Nikolićevim navodima, Mladić je komandi Bratunačke brigade rekao da bitka može biti dobijena samo ukoliko "životi Muslimana budu toliko ometani da ih to navede na masovno i organizovano napuštanje enklava, jer će shvatiti da ne postoji šansa za njihov opstanak".
Nikolić je veću rekao da je 11. i 12. jula 1995. prisustvovao sastancima koje je okrivljeni održao sa predstavnicima mirovnih trupa Ujedinjenih nacija i bosansko-muslimanskih (bošnjačkih) izbeglica iz Srebrenice.
On je kazao da je na samom početku jednog takvog sastanka razgovarao sa svojim "kolegom" Vujadinom Popovićem – šefom za bezbednost i obaveštajni rad Drinskog korpusa, koji je bio u sastavu Bratunačke brigade.
"Popović je u suštini rekao da će žene i deca biti prebačeni na muslimansku teritoriju čim to bude izvodljivo. Onda sam ga ja upitao šta će biti sa muškarcima. On me je pogledao i – kao da ga nije nimalo briga – rekao da njih treba ubiti", kazao je svedok.
Nikolić je rekao da se rasprava potom pretvorila u "Popovićev monolog o mestima na kojima je moguće izvršiti pogubljenje".
Sutradan je Nikoliću, kako je rekao, bio poveren zadatak da obezbeđuje Mladićev prolazak kroz Konjević Polje, gde je boravio veliki broj zarobljenika.
"U Konjević Polju, general Mladić je odlučio da se obrati jednoj grupi zarobljenika. On im je prišao i oslovio ih, rekavši im kako nemaju razloga za brigu, kako će biti bezbedni i prebačeni tamo gde žele da odu", kazao je svedok.
Nakon što su se udaljili, Nikolić ga je upitao da li će ono što je rekao "zaista biti ono što će se dogoditi zarobljenicima".
"Mladić me je pogledao i nasmejao se, načinivši pokret rukom sleva nadesno u visini boka", kazao je Nikolić, dodajući da je on shvatio kako taj gest znači da će "zarobljenici biti pogubljeni".
"Te iste večeri mi je Ljubiša Beara, načelnik za bezbednost Glavnog štaba VRS-a, rekao da pozovem Dragu Nikolića – svog kolegu iz Zvorničke brigade, čija se zona odgovornosti nalazila severno od naše – i obavestim ga da će zarobljenici biti prebačeni u njihovu zonu odgovornosti i pogubljeni" kazao je on.
Svedok je rekao da su se "lokalne vlasti [Srpske demokratske stranke] protivile tome da ljudi budu pogubljeni na njihovom području, tako da je došlo do rasprave između Glavnog štaba i lokalnih vlasti".
"Nemam pojma zašto se to desilo", dodao je Nikolić.
"Osećam se užasno. Ja sam samo izvršavao naređenja, ali sam sudelovao u stravičnom zločinu, tako da još jednom moram da kažem da se iskreno izvinjavam žrtvama i njihovim porodicama", zaključio je on.
Tokom unakrsnog ispitivanja, Nenad Petrušić je, u svojstvu člana Mladićevog tima odbrane, upitao Nikolića da li je video ko je zaista počinio te zločine, ili je samo čuo "razgovor o pogubljenjima".
Petrušić ga je upitao i da li je moguće da te zločine nije počinio VRS, nego policija bosanskih Srba, odnosno Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Republike Srpske (RS).
"Ne mogu da poreknem da su pripadnici MUP-a RS-a činili zločine", kazao je Nikolić, "ali se, iskreno rečeno, radilo o naprosto drugačijim strukturama koje su sudelovale u istoj strategiji, istoj operaciji, sa istim ciljem. Bilo je to ono što zovemo ’zajedničkim delovanjem’."
Potom je dodao: "Policija nije preduzimala nikakve korake koji nisu bili koordinisani sa rukovodstvom te operacije, koje je očito bilo povereno VRS-u."
Petrušić je potom svedoka zamolio da ponovo opiše Mladićev gest rukom – što je on i učinio, dodavši kako je izgledalo kao da okrivljeni "kosi travu kosom".
Advokat je ukazao na to da svedok u izjavama koje je davao tužilaštvu nikada nije opisao sastanak na kojem se to dogodilo, te da ni u sporazumu kojim je priznao krivicu nisu bili spomenuti ni taj sastanak, ni Mladićev gest.
"Ne mogu da se setim na kojem sam od brojnih sastanaka sa tužilaštvom spomenuo taj pokret rukom", odgovorio je Nikolić. "Ne mogu da se setim zbog čega to nije bilo uključeno u sporazum o priznanju krivice – što, međutim, nije jedini nedostatak tog sporazuma. On je vrlo loše napisan. Ali nije bilo prilike da se naknadno popravi."
Potom je tužilac Džulijan Nikols (Julian Nicholls) podsetio svedoka da je sporni gest spomenuo u maju 2003. godine, tokom razgovora sa tužilaštvom – i upitao ga da li se seća toga.
"Naravno, sada se sećam – da, sećam se da sam tužilaštvu to opisao pre deset godina", kazao je Nikolić, zaključujući svoje svedočenje.
Suđenje se nastavlja iduće sedmice.
Velma Šarić je saradnica IWPR-a iz Sarajeva.
