NA SUDU REČENO DA JE SVEDOK NAPUSTIO SELO NAKON ŠEŠELJEVOG GOVORA
Pred Haškim je tribunalom saslušan Hrvat iz srbijanskog sela Hrtkovci, koji je opisao svoj strah da će postati žrtvom napada.
NA SUDU REČENO DA JE SVEDOK NAPUSTIO SELO NAKON ŠEŠELJEVOG GOVORA
Pred Haškim je tribunalom saslušan Hrvat iz srbijanskog sela Hrtkovci, koji je opisao svoj strah da će postati žrtvom napada.
Jedan svedok je sudijama Haškog tribunala ove sedmice ispričao kako se na odlazak iz sopstvenog sela odlučio nakon što ga je u svom govoru navodno pomenuo srbijanski nacionalistički političar Vojslav Šešelj.
Anonimni svedok je izjavio kako nije lično prisustvovao tom govoru, koji je 6. maja 1992. bio održan u srbijanskom selu Hrtkovci. Međutim, rekao je i da je od onih koji su bili tamo čuo da se njegovo ime nalazi na spisku Hrvata koji bi, po Šešelju, trebalo da odu iz Hrtkovaca.
„Rečeno mi je da je gospodin Šešelj kazao da je Hrvatima iz Hrtkovaca bolje da odu dok još uvek imaju priliku da odu . . . ili [će možda biti prinuđeni] da odu kasnije, samo sa najosnovnijim stvarima u jednoj vrećici“, objasnio je svedok.
„Šta Vas je navelo na to da pomislite da bi Šešeljev govor trebalo shvatiti ozbiljno?“, upitao je sudija Frederik Harhof (Frederick Harhoff).
„U to vreme je gospodin Šešelj u Srbiji bio smatran istaknutom političkom ličnošću“, kazao je svedok.
Dodao je i kako je bio u prilici da čuje za oružano krilo Šešeljeve Srpske radikalne stranke (SRS), koje je sudelovalo u borbama u Hrvatskoj, „gde je bilo egzekucija“.
„Smatram da je taj govor, u svetlu pomenute dve činjenice, imao priličnu težinu“, rekao je svedok.
Šešelj se brani samostalno i još uvek je politički lider SRS-a, čije je središte u Beogradu.
On se u devet tačaka tereti za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Povod tih optužbi su zlodela koja su u periodu od avgusta 1991. do septembra 1993. počinjena u nastojanju da se iz pojedinih delova Hrvatske i Bosne protera nesrpsko stanovništvo. Reč je o optužbama za ubistvo, mučenje, okrutno postupanje i prisilno raseljavanje.
U optužnici se navodi da je nakon govora održanog 6. maja „izvestan broj hrvatskih stanovnika“ odlučio da ode iz Hrtkovaca. Navodi se i da su Šešeljeve pristalice i članovi SRS-a nakon govora „otpočeli kampanju etničkog čišćenja uperenu protiv ne-Srba“ iz sela.
Osim toga, u optužnici se kaže i da su „hrvatska domaćinstva bila opljačkana i zauzeta od strane Srba“, te da su Srbi koji su bili proterani iz drugih delova bivše Jugoslavije počeli da zauzimaju kuće u kojima je živelo nesrpsko stanovništvo.
Svedok je rekao kako je – premda njemu lično nisu bile upućene nikakve „direktne pretnje“ – čuo za zločine koji su u novembru 1991. bili počinjeni u hrvatskom gradu Vukovaru, gde su srpske snage pogubile skoro 300 Hrvata.
„Takva upozorenja nisu mogla biti ignorisana“, rekao je on sudijama. „Smatrao sam da bih se zbog svoje nacionalnosti mogao naći na udaru, kao i moja porodica – te da je mudro preduzeti mere da se otkloni ta pretnja.“
Rekao je i kako je Šešelj u to doba bio veoma popularan političar, te kako je video „na TV-u ili je negde pročitao“ da je okrivljeni izjavio kako bi, ukoliko Srbi budu proterani iz Hrvatske, isti broj Hrvata trebalo da bude proteran iz Srbije.
„Termin koji je upotrebljen bilo je ’humano preseljenje stanovništva’“, kazao je svedok. „Nema potrebe da komentarišemo to kako preseljenje može biti humano.“
Svedok je rekao i da je usled govora od 6. maja i potonjih implikacija počeo da ugovara razmenu imovine sa „jednom nesretnom osobom“ iz Hrvatske. Hrtkovce je, kako kaže, napustio potkraj juna 1992.
Budući da se radilo o svedoku suda, tužilaštvo i sam Šešelj su dobili priliku da postavljaju pitanja tek pošto je okončano sudijsko ispitivanje.
Tužiteljka Liza Birsej (Lisa Biersay) je, kada je na nju došao red, svedoku postavila pitanje koje se ticalo dolaska naoružanih srpskih izbeglice u Hrtkovce.
„Počeli su da stižu pojedinačno i u manjim grupama“, kazao je svedok. „Naoružani ljudi zastrašujućeg ponašanja počeli su da dolaze u Hrtkovce čak i pre govora [od 6. maja], a nakon govora su počeli da pristižu u velikom broju.“
Šešelj je nastavio da ispituje svedoka o tome, tražeći od njega da objasni gde su ti ljudi držali oružje.
„Viđao sam pištolje za pojasom“, kazao je svedok.
„To i nije neki preteći način nošenja pištolja“, uzvratio je Šešelj. „Ja često nosim pištolj kad nisam u zatvoru, ali ga uvek skrivam ispod sakoa.“
Šešelj se potom osvrnuo na navode tužilaštva da su Srbi zauzeli hrvatska domaćinstva.
„Kada se dogode katastrofe kao što su zemljotresi ili požari . . . zar u kuće koje nisu oštećene ne ulaze oni čije su kuće uništene?“, upitao je Šešelj.
„Da, za vlasti i građane je normalno da to učine“, kazao je svedok.
Šešelj je insistirao na tome da su njegove izjave da Hrvati moraju napustiti Srbiju predstavljale puko „obećanje“, koje se ticalo onoga što će se dogoditi ukoliko njegova stranka dođe na vlast. Potom je naglas pročitao one delove govora koji se na to odnose.
„Zar nije jasno da . . . ne stupam u akciju da to ostvarim pre no što mi dođemo na vlast?“, upitao je Šešelj.
„Jeste“, odgovorio je svedok.
Usledio je Šešeljev dugi monolog posvećen konceptu retorzije, odnosno međudržavne odmazde.
„Vi celoj sudnici držite predavanje iz međunarodnog prava“, prekinula ga je sutkinja Flavija Latanci (Flavia Lattanzi).
„Pokazali ste da me najbolje poznajete“, rekao je Šešelj. „Nikome ja ne držim predavanja.“
Potom je pokušao da u dokaze uvede i veliki broj dokumenata koji nisu prevedeni sa srpskog na engleski.
„Ovo je zaseda i Šešelj je majstor za to“, konstatovala je Birsejeva.
„Najveći sam majstor u Haškom tribunalu, i tužilaštvo to zna“, rekao je Šešelj. „Stoga me ne mogu savladati.“
Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.
Anonimni svedok je izjavio kako nije lično prisustvovao tom govoru, koji je 6. maja 1992. bio održan u srbijanskom selu Hrtkovci. Međutim, rekao je i da je od onih koji su bili tamo čuo da se njegovo ime nalazi na spisku Hrvata koji bi, po Šešelju, trebalo da odu iz Hrtkovaca.
„Rečeno mi je da je gospodin Šešelj kazao da je Hrvatima iz Hrtkovaca bolje da odu dok još uvek imaju priliku da odu . . . ili [će možda biti prinuđeni] da odu kasnije, samo sa najosnovnijim stvarima u jednoj vrećici“, objasnio je svedok.
„Šta Vas je navelo na to da pomislite da bi Šešeljev govor trebalo shvatiti ozbiljno?“, upitao je sudija Frederik Harhof (Frederick Harhoff).
„U to vreme je gospodin Šešelj u Srbiji bio smatran istaknutom političkom ličnošću“, kazao je svedok.
Dodao je i kako je bio u prilici da čuje za oružano krilo Šešeljeve Srpske radikalne stranke (SRS), koje je sudelovalo u borbama u Hrvatskoj, „gde je bilo egzekucija“.
„Smatram da je taj govor, u svetlu pomenute dve činjenice, imao priličnu težinu“, rekao je svedok.
Šešelj se brani samostalno i još uvek je politički lider SRS-a, čije je središte u Beogradu.
On se u devet tačaka tereti za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Povod tih optužbi su zlodela koja su u periodu od avgusta 1991. do septembra 1993. počinjena u nastojanju da se iz pojedinih delova Hrvatske i Bosne protera nesrpsko stanovništvo. Reč je o optužbama za ubistvo, mučenje, okrutno postupanje i prisilno raseljavanje.
U optužnici se navodi da je nakon govora održanog 6. maja „izvestan broj hrvatskih stanovnika“ odlučio da ode iz Hrtkovaca. Navodi se i da su Šešeljeve pristalice i članovi SRS-a nakon govora „otpočeli kampanju etničkog čišćenja uperenu protiv ne-Srba“ iz sela.
Osim toga, u optužnici se kaže i da su „hrvatska domaćinstva bila opljačkana i zauzeta od strane Srba“, te da su Srbi koji su bili proterani iz drugih delova bivše Jugoslavije počeli da zauzimaju kuće u kojima je živelo nesrpsko stanovništvo.
Svedok je rekao kako je – premda njemu lično nisu bile upućene nikakve „direktne pretnje“ – čuo za zločine koji su u novembru 1991. bili počinjeni u hrvatskom gradu Vukovaru, gde su srpske snage pogubile skoro 300 Hrvata.
„Takva upozorenja nisu mogla biti ignorisana“, rekao je on sudijama. „Smatrao sam da bih se zbog svoje nacionalnosti mogao naći na udaru, kao i moja porodica – te da je mudro preduzeti mere da se otkloni ta pretnja.“
Rekao je i kako je Šešelj u to doba bio veoma popularan političar, te kako je video „na TV-u ili je negde pročitao“ da je okrivljeni izjavio kako bi, ukoliko Srbi budu proterani iz Hrvatske, isti broj Hrvata trebalo da bude proteran iz Srbije.
„Termin koji je upotrebljen bilo je ’humano preseljenje stanovništva’“, kazao je svedok. „Nema potrebe da komentarišemo to kako preseljenje može biti humano.“
Svedok je rekao i da je usled govora od 6. maja i potonjih implikacija počeo da ugovara razmenu imovine sa „jednom nesretnom osobom“ iz Hrvatske. Hrtkovce je, kako kaže, napustio potkraj juna 1992.
Budući da se radilo o svedoku suda, tužilaštvo i sam Šešelj su dobili priliku da postavljaju pitanja tek pošto je okončano sudijsko ispitivanje.
Tužiteljka Liza Birsej (Lisa Biersay) je, kada je na nju došao red, svedoku postavila pitanje koje se ticalo dolaska naoružanih srpskih izbeglice u Hrtkovce.
„Počeli su da stižu pojedinačno i u manjim grupama“, kazao je svedok. „Naoružani ljudi zastrašujućeg ponašanja počeli su da dolaze u Hrtkovce čak i pre govora [od 6. maja], a nakon govora su počeli da pristižu u velikom broju.“
Šešelj je nastavio da ispituje svedoka o tome, tražeći od njega da objasni gde su ti ljudi držali oružje.
„Viđao sam pištolje za pojasom“, kazao je svedok.
„To i nije neki preteći način nošenja pištolja“, uzvratio je Šešelj. „Ja često nosim pištolj kad nisam u zatvoru, ali ga uvek skrivam ispod sakoa.“
Šešelj se potom osvrnuo na navode tužilaštva da su Srbi zauzeli hrvatska domaćinstva.
„Kada se dogode katastrofe kao što su zemljotresi ili požari . . . zar u kuće koje nisu oštećene ne ulaze oni čije su kuće uništene?“, upitao je Šešelj.
„Da, za vlasti i građane je normalno da to učine“, kazao je svedok.
Šešelj je insistirao na tome da su njegove izjave da Hrvati moraju napustiti Srbiju predstavljale puko „obećanje“, koje se ticalo onoga što će se dogoditi ukoliko njegova stranka dođe na vlast. Potom je naglas pročitao one delove govora koji se na to odnose.
„Zar nije jasno da . . . ne stupam u akciju da to ostvarim pre no što mi dođemo na vlast?“, upitao je Šešelj.
„Jeste“, odgovorio je svedok.
Usledio je Šešeljev dugi monolog posvećen konceptu retorzije, odnosno međudržavne odmazde.
„Vi celoj sudnici držite predavanje iz međunarodnog prava“, prekinula ga je sutkinja Flavija Latanci (Flavia Lattanzi).
„Pokazali ste da me najbolje poznajete“, rekao je Šešelj. „Nikome ja ne držim predavanja.“
Potom je pokušao da u dokaze uvede i veliki broj dokumenata koji nisu prevedeni sa srpskog na engleski.
„Ovo je zaseda i Šešelj je majstor za to“, konstatovala je Birsejeva.
„Najveći sam majstor u Haškom tribunalu, i tužilaštvo to zna“, rekao je Šešelj. „Stoga me ne mogu savladati.“
Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.
