Osuđeni oficir negira umešanost u srebrenički zločin
Svedok je Karadžićevim sudijama rekao da se u vreme masovnih ubistava nalazio daleko od mesta događaja.
Osuđeni oficir negira umešanost u srebrenički zločin
Svedok je Karadžićevim sudijama rekao da se u vreme masovnih ubistava nalazio daleko od mesta događaja.
Uprkos tome što je osuđen za genocid, bivši oficir vojske bosansko-hercegovačkih Srba tvrdio je i ove sedmice da nema nikakve veze sa masakrom koji je u Srebrenici počinjen 1995. godine.
Nakon što mu je upućen obavezujući sudski poziv, Ljubiša Beara se pred Haškim tribunalom pojavio da bi svedočio u prilog ratnom predsedniku bosansko-hercegovačkih Srba, Radovanu Karadžiću.
Beara je u julu 1995. bio šef bezbednosti glavnog štaba vojske bosansko-hercegovačkih Srba, a 2010. je zbog učešća u srebreničkom masakru osuđen na doživotnu robiju. Trenutno je u toku žalbeni postupak. (O tome vidi tekst "Žalbeno saslušanje petorice srebreničkih oficira".)
Karadžić se tereti za genocid, istrebljenje i deportaciju povodom ubijanja preko 7,000 bosansko-muslimanskih muškaraca i dečaka nakon što su snage bosansko-hercegovačkih Srba 11. jula 1995. zauzele srebreničku enklavu. On se pred sudom brani samostalno.
Beara je svoje svedočenje započeo u decembru 2013., a Karadžić mu je tada postavio jedno jednostavno pitanje: "Jeste li me ikada obavestili, bilo usmeno ili pismeno, da će zarobljenici biti, jesu ili su bili pogubljeni?"
Beara je odbio da odgovri, rekavši da mu je advokat savetovao da se pozove na Pravilo 90E, u kojem stoji da svedok "može ne pristati na davanje iskaza koji bi mogao biti inkriminišući". Sudsko veće, međutim, može svedoka prisiliti da odgovori na pitanje, ali u tom slučaju svedočenje koje je na taj način dobijeno neće biti korišćeno kao dokaz u "kasnijim postupcima protiv svedoka ni po kojoj drugoj optužbi izuzev za lažno svedočenje."
Karadžić je zatražio da se Beara prinudi da odgovori na pitanje, a sudije su usvojile njegov zahtev.
Svedočenje koje je usledilo odigralo se iza zatvorenih vrata.
Beara se u Tribunal vratio 22. januara, kako bi bio unakrsno ispitan od strane tužilaštva.
Tužiteljka Melisa Pak (Melissa Pack) pročitala je odlomke presude iz 2010., u kojima se navodi da je Beara imao "genocidnu nameru" i "rešenost da ubije što više ljudi", te da je "sudelovao u tim ubistvima znajući da će ona doprineti uništenju čitave grupe".
"Vi ne prihvatate taj zaključak?", upitala je Pakova.
"Ne prihvatam ga uopšte. Zaista je to napisano, ali tada se nije to dešavalo", odgovorio je Beara.
Tužiteljka se još jednom pozvala na presudu, u kojoj stoji da je Beara bio "u središtu operacije ubijanja", te da je odgovoran za njeno "planiranje i izvršenje".
"[Sudije] su rekle da ste Vi plan o ubistvu sproveli u delo . . . To je tačan opis Vaše uloge, zar ne?", upitala je Pakova.
"Ne. Ne znam šta me pitate. Hoćete li da potvrdim da sam organizovao ubistva? ", uzvratio je Beara.
"Negirali ste da ste na bilo koji način bili upoznati sa zločinima koji su počinjeni nakon pada Srebrenice. Da li ostajete pri tom stavu?", upitala je Pakova.
"Nisam u to vreme mogao znati ništa o tome, jer nisam ni bio na terenu", kazao je Beara.
Tužiteljka je potom pitala svedoka da li još uvek ostaje pri "alibi odbrani" da je 13. i 14. jula 1995., nakon što je zauzeta Srebrenica, boravio u Beogradu. Svedok je odgovorio potvrdno.
"Da li Vi negirate da su snage bosansko-hercegovačkih Srba nakon pada Srebrenice sistematski ubile više hiljada muškaraca?", upitala je Pakova.
"Kako mogu negirati te jezive stvari koje su se dogodile u građanskom ratu, verskom ratu – to je prokletstvo. Ono što se desilo je stravično, zastrašujuće, ali je na neki magijski način sve to počivalo na trojici ljudi iz službe sigurnosti [vojske bosansko-hercegovačkih Srba], koji nisu raspolagali niti ovlašćenjima, niti potčinjenima koji su bili ubice i spremni da ubijaju", kazao je Beara.
Pakova je svedoka upitala da li bi se usprotivio zaključku da je bio "sveprisutan" na tom području gde su se odigrala mnoga pogubljenja.
"Naravno. To je još jedan misteriozni ili magični zaokret koji se desio u ovoj stvari", odgovorio je on. "Svedoci optužbe koji su bili pozvani da potvrde da sam bio prisutan, kao i dokumenti koji su predočeni sudu i uvedeni u dokaze, bili su naprosto takve prirode da je u njih teško poverovati. Ti svedoci su me uvek videli samog kako na tom gubilištu zurim u daljinu, utonuo u sopstvene misli; ili su me videli kako hodam unaokolo, a neko im kaže ’ovo je Beara’."
Beara je potom rekao kako tužilaštvo nikada nije izvelo svedoke koji bi ga mogli samostalno identifikovati.
"Dovodili ste samo ljude koji su me prepoznavali gledajući me s leđa. Nikada niste doveli osobu koja je svedocima rekla da gledaju u Bearu", rekao je on. "Tu je bila ta medicinska sestra, koja je nabavljala zavoje za vezivanje ruku ljudima koji su odvođeni na pogubljenje [i] ona je rekla da me je videla na mestu pogubljenja. Ali, prema onome što je rekla, njoj je moje ime dao istražitelj. Ono što je zapravo rekla bilo je to da je videla jednog potpukovnika ili pukovnika. Potom me je opisala na različite načine. Inspektor je pitao ’je li moguće da je to Beara? ", a ona je odgovorila, "jeste, mogao bi biti on". To je jedan od slučajeva. Bilo je još takvih", nastavio je on.
Nakon što je tužiteljka završila ispitivanje, Karadžić je odbio da Beari postavi bilo kakva dodatna pitanja.
Suđenje se nastavlja naredne sedmice.
Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.
