Vojvodina: Drugo Kosovo?

Od kako je NATO pokrenuo kampanju bombardovanja protiv Jugoslavije a srpske snage zapocele etnicko ciscenje Kosova od njegovog albanskog stanovinsiva, krenule su glasine i spekulacije u Vojvodini, severnoj srpskoj pokrajini. Njeni stanovnici se pitaju da li ce Vojvodina doziveti istu sudbinu kao Kosovo.

Mnogo toga zavisi od faktora koji nisu pod kontrolom ljudi u ovoj pokrajini, a pogotovo od akcija NATO saveza i odgovora Beograda. Medjutim, vecina se slaze da ukoliko dodje do kopnene ofanzive NATO-a protiv Jugoslavije preko severa i preko Madjarske, koja je sada zemlja clanica ovog saveza, posledice za nacionalne manjine u Vojvodini mogu biti isto tako katastrofalne kao i za kosovske Albance.

Garancije NATO-a o teritorijalnoj bezbednosti zemalja koje se granice sa Jugoslavijom - koje je izrekao i sam predsednik SAD-a Bil Klinton su od male prakticne koristi nacionalnim manjinama u Vojvodini, a pogotovo Madjarima koji su najbrojniji, i koji se mogu naci na milosti srpskih nacionalista.

Madjari u Novom Sadu, glavnom gradu pokrajine, su vec poceli da osecaju narastajuce neprijateljstvo od strane Srba. Neki su izbaceni iz sklonista gde su se sklonili tokom bombardovanja. Njima je grubo receno da "nemaju sta da traze u sklonistima jer bombe dolaze iz njihove zemlje." Neke su psovali na ulici, i komsije su pocele da im okrecu ledja.

Za sada su ovo bili samo izolovani incidenti. U ovom delu Jugoslavije u kome zivi najveci broj etnickih grupa, takodje je bilo i primera medjuetnicke solidarnosti. Neki su podigli glas protiv izbacivanja iz sklonista.

Medjutim, pesimisti strahuju da su ovo predznaci onoga sto tek ceka ne samo Madjare, vec i Hrvate, Slovake, Rumune i Cehe. Dodatni razlog za strah su i spekulacije Srba koje su se pojavile posle unistavanja mostova na Dunavu da NATO pokusava da otcepi Vojvodinu od Srbije.

U sklonistima, na ulicama i u kaficima, ljudi spekulisu o mogucoj podeli pokrajine. Prema jednoj popularnoj teoriji, NATO ce nagraditi svoje saveznike u regionu tako sto ce Madjarskoj dodeliti Backu, Hrvatskoj Srem a Rumuniji Banat, odnosno regione sa kojima se svaka od ovih zemalja granici.

Jozef Kasa, gradonacelnik Subotice i predsednik Saveza vojvodjanskih Madjara, upozorio je Budimpestu pre nego sto je pocelo bombardovanje na mogucnost stradanja madjarske manjine u Vojvodini ako Madjarska, kao clanica NATO pakta, bude igrala aktivnu ulagu u vojnoj kampanji protiv Jugoslavije.

Sredinom marta, kada je postalo izvesno da NATO planira da pokrene svoju kampanju, Kasa je otputovao u Budimpestu i zatrazio uveravanja od madjarskog ministra inostranih poslova Janosa Martonjija da Madjarska ostane po strani u slucaju sukoba.

Po povratku u Jugoslaviju, Kasa je izjavio da je u Madjarsku otisao samoinicijativno, a ne na zahtev Beograda, i da mu je jedina zelja bila da doprinese miru u regionu. Stavise, od kada je pocela ofanziva NATO-a, on je u vise prilika javno osudio bombardovanje i apelovao na NATO da obustavi napade na Srbiju.

Vlasti u Beogradu nisu odgovorile na Kasine inicijative. Za razliku od njih, opoziciona Demokratska stranka Srbije je ocenila Kasino ponasanje kao cin 'dostojan postovanja.' Takodje je pozvala srpsku Skupstinu da pozitivno oceni predloge o reformi u Vojvodini koje je sacinio Savez vojvodjanskih Madjara, kojom bi se poboljsao status kako Madjara tako i ostalih nacionalnih manjina.

Autonomija Vojvodine je ukinuta, kao i autonomija Kosova, krajem osamdesetih. Krajem 1998. godine, Savez vojvodjanskih Madjara je objavio predlog pod nazivom "Sporazum o politickim okvirima samouprave u Vojvodini". Ovaj predlog je ignorisan od strane Beograda, ali je dobio podrsku demokratskih partija u Vojvodini. 'Koalicija Sumadija' i 'Koalicija Sandzak', dve regionalne grupacije koje usko saradjuju sa strankama u Vojvodini, su takodje podrzale ovaj predlog..

Veruje se da je od pocetka kampanje NATO-a, nekoliko hiljada pripadnika nacionalnih manjina napustilo Vojvodinu da ne bi rizikovali da budu bombardovani, mobilisani, ili mogucnost da budu etnicki ocisceni.

Nema tacnih podataka ali se procenjuje da vecinu njih cine Madjari. Medjutim, Slovaci, Rumuni, Hrvati i ostali takodje odlaze. (Savez vojvodjanskih Madjara procenjuje da se oko 40.000 Madjara iselilo iz Vojvodine tokom prosle decenije u vreme ratova u Hrvatskoj i Bosni. Hrvati su nasilno raseljavani tokom ovih ratova.)

Prema popisu stanovnistva iz 1991. godine, u dvomilionskoj Vojvodini je bilo 16 razlicitih etnickih zajednica. Madjara je bilo 340.000 ili 17 odsto stanovnistva ove pokrajine, Hrvata je bilo 75.000, Slovaka 64.000, Rumuna 38.000, Roma 24.000 i Rusina 18.000. Otuda i veliki znacaj medjuetnicke tolerancije po kojoj je ova pokrajina istorijiski poznata. Ali, otuda i ogroman rizik.

Autor je nezavisni novinar iz Novog Sada.