SUDSKA HRONIKA: Halilovicev dolazak

Protekle nedelje Haski tribunal se pobrinuo za dolazak generala Sefera Halilovica, nekadasnjeg zapovednika bosanske vojske, a sadasnjeg ministra u vladi Federacije Bosne i Hercegovine.

Halilovic je svojevoljno prispeo u Hag 25. septembra, nakon sto je dve nedelje ranije protiv njega podignuta optuznica za zlocine pocinjene tokom 1993. godine nad bosanskim Hrvatima u selima Grabovica i Uzdol..

Halilovic je samo jedan u nizu visokih oficira, optuzenih u Hagu. Zaista, broj generala u Pritvorskoj jedinici UN i Sheveningenu se samo tokom poslednja dva meseca udvostrucio.

Pored Halilovica, jos dvojica zapovednika bosanske vojske, generali Enver Hadzihasanovic i Mehmed Alagic, takodje su nedavno stigli u Hag. Obojica su optuzeni za zlocine nad hrvatskim i srpskim civilima u centralnoj Bosni tokom 1993. Nedavno je ovamo dosao i hrvatski general Rahim Ademi, optuzen za zlocine nad srpskim civilima u Medackom dzepu 1993. godine.

Halilovic je u jednoj tacki optuzen za krsenje zakona i obicaja rata, u skladu sa clanom 7 (3) Statuta tribunala, po principu komandne odgovornosti. To se odnosi na zlocine pocinjene u Grabovici i Uzdolu tokom septembra 1993. godine, kada je 60 civila, Hrvata iz Bosne, ubijeno.

Optuzba ga tereti da je u to vreme bio nacelnik kadrovske sluzbe bosanske vojske, kao i zapovednik operacije "Neretva 93", tokom koje su se ubijanja i dogodila. Halilovic je optuzen na osnovu "komandne odgovornosti" - sto znaci, zbog toga sto nije sprecio zlocine ili sto je, kad je za njih vec saznao, propustio da kazni pocinioce.

Pri svom prvom pojavljivanju pred sudijama, 27. septembra, Halilovic je izjavio da "ne razume optuznicu", a potom se izjasnio kao nevin. U izjavi koju je kasnije dao njegov pravni zastupnik Faruk Balijagic, optuzenik i njegov advokat objavili su da pristaju na potpunu saradnju sa Tribunalom, s ciljem da se, prema braniocevim recima, "istina, kakva god da je, utvrdi".

I zaista, u Bosni je vec izbila zestoka javna debata o odgovornosti za ubistva u Grabovici i Uzdolu. Osim samog Halilovica, u toj diskusiji se pominju jos i Alija Izetbegovic, nekadasnji predsednik Bosne i Hercegovine, kao i general Rasim Delic, koji je Halilovica zamenio na mestu komandanta bosanske vojske 1993. godine.

Haliloviceva izjava shvacena je kao nagovestaj da ce sudjenje iskoristiti kako bi u javnost iznio sav prljav ves pripadnika politickog i vojnog rukovodstva bosanskih Muslimana.

Ocekuje se da ce tokom sudjenja odbrana nastojati da dokaze kako Halilovic nije rukovodio operacijom "Neretva 93". Balijagic je takodje najavio da ce uloziti i formalni prigovor na sadrzaj optuznice.

Mirko Klarin je visi urednik IWPR za pitanja Tribunala za ratne zlocine i glavni urednik novinske agencije SENSE.