IZVESTAJ IZ REGIONA: Steze se obruc oko srpskih optuzenika

Cini se da pritisak na Beograd, da se Hagu odmah izruce svi osumnjiceni za ratne zlocine, saveznim vlastima postaje nepodnosljiv. Jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica ostao je usamljen u svom suprotstavljanju tribunalu, usled cega sada trpi pritisak ne samo medjunarodnih zahteva, nego i politike svog glavnog suparnika, srpskog premijera Zorana Djindjica.

Dana 12. decembra 2001., srpske vlasti obelodanile su svoje planove o predstojecim ekstradicijama u narednoj godini, a istovetne izjave su u tom smislu dali, kako Djindjic, tako i ministar inostranih poslova Goran Svilanovic.

Ministar unutrasnjih poslova Dusan Mihajlovic izjavio je: "Odluka koju smo doneli u Milosevicevom slucaju ne tice se samo njega. Srpska vlada primenjivace statut Haskog tribunala."

Takodje je, 8. decembra 2001., i francuski predsednik Zak Sirak, nakon susreta sa Kostunicom, rekao da ocekuje punu saradnju jugoslovenskih vlasti sa tribunalom. Jugoslovenski predsednik suocen je sa zahtevima za trenutnu ekstradiciju cak 15 vojnih oficira.

Oni za kojima se traga pripadnici su bivse Jugoslovenske Narodne Armije (JNA), Vojske Jugoslavije (VJ) i armije bosanskih Srba, odnosno Vojske Republike Srpske (VRS).

Na vrhu spiska nalazi se general Ratko Mladic, ratni komandant VRS optuzen za genocid u Srebrenici (Bosna). Potom sledi vukovarska trojka, koju cine bivsi oficiri JNA - general Mile Mrksic, pukovnik Veselin Sljivancanin i kapetan Miroslav Radic - optuzeni za ubijanje 261 osobe hrvatske nacionalnosti na farmi Ovcara, nedaleko od Vukovara (Hrvatska), 1991.

Na spisku su i general Dragoljub Ojdanic (Milosevicev ministar odbrane, optuzen za ratne zlocine pocinjene na Kosovu tokom 1998 i 1999), kao i admiral Milan Zec i kapetan Radovan "Rambo" Kovacevic, dvojica od cetvorice bivsih oficira JNA kojima se na teret stavlja bombardovanje Dubrovnika 1991. Preostala dvojica dubrovackih osumnjicenih, admiral Jokic i general Strugar, predali su se tribunalu u novembru mesecu.

Osim toga, tu su jos i sedmorica oficira VRS, za koje se zna da obitavaju u Jugoslaviji, i cija su imena navedena u zapecacenim optuznicama koje je glavni tuzilac tribunala Karla del Ponte srpskim vlastima urucila u septembru. Pretpostavlja se da su pomenuta sedmorica pripadnici takozvane "Kninske grupe", koja je tokom srebrenickog masakra 1995 bila neposredno potcinjena Mladicu.

Tu je, konacno, i general VRS Dragomir Milosevic, optuzen za opsadu i bombardovanje Sarajeva u periodu izmedju 1992 i 1995. Njegov naslednik, general Stanislav Galic, vec se nalazi na sudjenju u Hagu.

Dana 27. novembra, Del Ponte je krenula u zestok napad na Kostunicu. U svom izvestaju Savetu bezbednosti Ujedinjenih Nacija, ona je optuzila federalne vlasti da ometaju napore koje Djindjiceva vlada ulaze u cilju saradnje sa Hagom.

"Neophodan nam je pristup dokumentima, arhivama i svedocima", rekla je Del Ponte. "Medjutim, na saveznom nivou u Beogradu, nije nam odobren uvid u tu vrstu dokaznog materijala, uz objasnjenje da za tako nesto ne postoji pravni osnov."

Del Ponte je ove prituzbe ponovila i Siraku pre no sto je on otputovao za Beograd.

Ona je potvrdila da Mladic zivi u Jugoslaviji pod "zvanicnom zastitom" jugoslovenske vojske. I vukovarska trojka, prema njenim recima, uziva zastitu od lokalnog i medjunarodnog pravosudja.

Jedan anonimni izvor blizak srpskoj vladi nedavno je za novinsku agenciju Rojters izjavio da Mladica cuva 80 vojnika u jednom vojnom objektu u Srbiji.

Izvor IWPR medjutim tvrdi da Mladic povremeno boravi u ulici Blagoja Parovica u Beogradu, te da ga stiti isto ono obezbedjenje koje je koristio i dok je bio komandant VRS. Nas izvor takodje kaze da Mladic cesto iz Beograda izbiva i po nekoliko nedelja, ali da nije poznato kuda odlazi.

Vesti o preostalih 14 lica za kojima se traga su kontradiktorne. Kruze glasine da je srpska policija bar dvojicu pripadnika vukovarske trojke - Mrksica i Radica - vec uhapsila. To jos uvek nije potvrdjeno, a nepoznata su i mesta na kojima pomenuta dvojica borave.

Treci vukovarski optuzenik, Sljivancanin, u poslednje vreme se pritajio. Sve donedavno bio je u aktivnoj vojnoj sluzbi, radeci u zgradi generalstaba. Do svog prisilnog penzionisanja u oktobru uzivao je u povremenom pojavljivanju u javnosti.

Krajem avgusta, Sljivancanin je objavio knjigu "Ovo je moja domovina", u kojoj govori o svojim iskustvima tokom vukovarske kampanje. On je porekao bilo kakvu odgovornost za bilo koji od zlocina, i u nekoliko prilika izjavio da se nece predati Hagu. Za dnevni list Blic rekao je cak da sa sobom uvek nosi i rucnu granatu, za svaki slucaj, ako ga pokusaju uhapsiti.

Nakon promocije Sljivancaninove knjige, kojoj je prisustvovalo i nekoliko visokih oficira VJ, Djindjic se pozalio Kostunici da Sljivancanin "rusi kredibilitet zemlje". Na zahtev samog Kostunice, nacelnik generalstaba VJ, general Nebojsa Pavkovic, poslao je Sljivancanina u penziju, da bi i njegova javna pojavljivanja time prestala.

Posto se 12. decembra suocio sa sve intenzivnijim medjunarodnim pritiskom da isporuci optuzene, Kostunica je izjavio da shvata sta se mora ciniti, uprkos svih cisto pravnickih primedbi koje on sam ima u odnosu na tribunal.

Zatim je izjavio da prvu prepreku izrucenju predstavlja odsustvo zakona o saradnji sa Hagom. Donosenje zakona na saveznom nivou je u oktobru zaustavio ustavni sud. Kostunica ce mozda biti prinudjen da se jace zalozi za taj zakon, makar on bio usvojen samo u Srbiji.

Ukoliko Kostunica nastavi da se protivi izrucenju optuzenih vojnih lica, moze dovesti u pitanje svoj medjunarodni kredibilitet. Otuda jugoslovenski predsednik, uprkos snaznom otporu iz redova same VJ, zapravo i nema drugu mogucnost, nego da donese odluku o predaji svih trazenih lica.

Zeljko Cvijanovic je novinar beogradskog magazina Blic news.